POCETAK KRAJA MISIJE UN U MAKEDONIJI

AIM Skopje, 19.12.1997

Nakon pet godina prisustva na tlu Makedonije, kada se cinilo da je nezamenjliva, misija Ujedinjenih Nacija - UNPREDEP (koja se do Dejtonskot sporazuma zvala UNPROFOR) je ipak docekala trenutak koji se cini jednako vadjan kao i onaj u novembru 1992 godine kada su prvih 700 skandinavskih "plavih sljemova" stigli na nestabilnom tlu tek osamostaljene balkanske drzave. Savet za bezbednost UN je pocetkom decembra odlucio da misiji, ciji je osnovni zadatak bio da spreci prelevanje rata iz bivsih jugoslovenskih prostora na tlu Makedonije, odredi zadnji mandat! Ovaj mandat, sadrzan u Rezoluciji 1142 Saveta za bezbednost, pored toga sto je opisan kao zadnji, po mnogo cemu se razlikuje od prethodnih, otslikavajuci sve ono sto se odigravalo oko ove misije nakon Dejtonskog sporazuma.

Pre svega valja istaci cinjenicu da je misija u roku od pet dana dobila dva mandata, od kojih je prvi trjao samo cetiri dana, t.e. od prvog do cetvrtog decembra!? Naime, posto je prosli sestomesecni mandat isticao 30 novembra, Savet bezbednosti je do ovog datuma trebao doneti novu rezoluciju, medjutim zbog toga sto zemlje clanice Saveta bezbednosti nisu mogle da se dogovore oko predloga Generalnog sekretara UN da se mandat produzi za sest meseci, odnosno zahteva Ruske federacije da se misija ukine sasvim, doslo je do svojevrsne "pat-pozicije". kako ne bi misija dosla u situaciji da postane ilegalna, savet Bezbednosti je doneo "instant-rezoluciju" u trajanju od cetiri dana koji su trebali posluziti za usaglasavanje stavova suprotstavljenih strana. Cetvrtog decembra je konacno doneta rezolucija Saveta bezbednosti kojom se mandat UNPREDEP-a nastavlja za devet meseci, sto bi se moglo protumaciti kao izlazak iz "slepe ulice", medjutim drugi deo rezolucije koji ovaj mandat odredjuje kao zadnji, oznacava novu perpektivu sa dalekoseznim posledicama za stabilnost u regionu.

U stvari, ova situacija pretstavlja izraz kompromisa izmedju zapadnih zemalja, predvodjenih od Sjedinjenih Drzava i Ruske Federacije koja vec skoro dve godine trazi ukidanje misije. Rusi nisu odustali od njihovog stava da je misija nepotrebna, uprkos cinjenici sto je tokom proslog mandata, po njihovom zahtevu, broj mirovnjaka reduciran za 300, odnosno sa 1050 sveden je na 750. Nepomirljivost ovih stavova najeksplicitnije je izrazio pretstavnik SAD u OUN, Bil Ricardson koji je nakon usvajanja rezolucije izneo svoje stavove objasnivsi da se on slozio sa redukcijom misije koju je ocenio kao izuzetno uspesnu. U svojoj izjavi americki ambasador je naglasio da oni, amerikanci, ostaju "duboko zabrinuti jer znacajni rizici ostaju u regionu i na granicama bivse jugoslovenske Republike Makedonije". Kao ilustracija za njegovo tvrdjenje Ricardson je naveo rastuce nasilje i tenzije na Kosovu, nastavak incidenata uz albansku granicu, kao i problem sa demarkacije granice. Iako on nije imenovao, sasvim jejasno da je Ricardson mislio na granicu sa SR JUgoslavijom koja i dalje ostaje otvoreno pitanje. Ozbiljnost ovog pitanja naglasava i cinjenica da je u svom godisnjem obracanju pred Parlament, makedonski predsednik postao verovatno prvi visoki politicar koji je javno obznanio da medjunarodna granica izmedju Makedonije i SR Jugoslavije zapravo ne postoji. Radovi koji su zapoceli eksperti dve vlade zapeli su neposredno pre pocetka predsednicke kampanje u Srbiji, a makedonski predsednik je kao neposredan razlog naveo neprihvatljive teritorijalne zahteve srpske strane.

Ovi faktori su, prema oceni merickogh pretstavnika u OUN, dovoljna indicija da sada nije vreme za ukidanje, ili dalnju redukciju vojne komponente misije. Na kraju svoje izjave Ricardson je preporucio jacanje pokusaja da se nadje adekvatan sugurnosni mehanizam koji bi garantirao da "izvanredna dostignuca UNPREDEP-a nece biti ugrozene kada mandat misije bude zavrsen".

Zabrinutost za daljnju sudbinu zemlje koja jos nije uspela da resi neke osnovne probleme sa nekim svojim susedima izrazio je i Generalni sekretar OUN, Kofi Anan koji je usvom izvestaju za Makedoniju naveo dve opcije za sto bezbolnije ukidanje misije nakon 31 avgusta sledece godine. Prva opcija predvidja vojnu komponentu od 400 vojnika koja bi imala vise psiholosku funkciju, u smislu odvracanja potencijalne opasnosti. Druga opcija predvidja ukupno 100 vojnih posmatraca koji bi pokrivali severnu i zapadnu granicu Makedonije. Sa druge strane, Savet bezbednosti je zatrazio od Generalnog sekretara da od 1 juna podnese izvestaj koji bi sadrzio predlog o nacinu povlacenja vojnih snaga odmah nakon zavrsetka tekuceg mandata.

Sto se tice daljnje sudbine "najuspesnije preventivne misije u poluvekovnom postojanju OUN", kako je nasluzbeno proglasena misija UNPREDEP-a, makedonska vlada je iznela vrlo jasan stav - ili ce misija biti vojna ili ce se domacini zahvaliti za "dosadasnju suradnju". O nekakvoj civilnoj komponenti koja bi zamenila skuplju, vojnu komponentu, kako se govorilo pre donosenja tekuceg mandata, makedonski zvanicnici nece da govore. Glavna poenta je u tome sto bi civilna komponenta bila usmerena vise prema unutrasnjim odnosima na polju medjuetnickih odnosa, jer nije nikakva tajna da zadnji izvestaji Generalnog sekretara, uklucujuci i najnoviji, sve vise prostora posvecuje unutrasnjim nemirima koji se ocenjuju kao jednako, ako ne i veca pretnja za stabilnost regiona. Kofi Anan u svom izvestaju od 20 novembra pise Savetu Bezbednosti da su domace vlasti jasno dali do znanje njegovom specijalnom pretstavniku da nema potrebe za njegove "dobre usluge" na polju medjuetnickih odnosa, sto je postala njegova glavna aktivnost nakon Dejtonskog sporazuma i sporazuma za razumevanje i saradnju sa SR Jugoslavijom. Sa diskretnom rezignacijom zbog ove svojevrsne negostoljubivosti domacina u odnosu na njegovog specijalnog pretstavnika, Generalni sekretar navodi da "posto nije bio u mogucnosti da odigra aktivniju ulogu na ovom planu, on je nastavio da izvestava o medjuetnickim pitanjima...", za koje je kasnije Kofi Anan izneo ocenu da "nastavljaju da negativno uticu na stabilnost zemlje".

Ukoliko se pitanje preventivne misije UN u Makedoniji posmatra sa sire perspektive, slobodno se moze zakljuciti da sa zadnjom rezolucijom Saveta bezbednosti prica najverovatnije nije sasvim zavrsena. Ako se zna da SAD pokazuju neobicno visok interes za sve ono sto se zbiva u i oko Makedonije, a posebno na Kosovu, i ako se pritom zna da Makedonija i SAD imaju bilateralni ugovor koji omogucava americkim trupama prestoj na tlu makedonije, nije tesko zakljuciti da, ako ne ostali, americki vojnici ce verovatno nastaviti jos izvesno vreme svoj boravak na tlu Makedonije. Sledecih devet meseci, koliko je ostalo do kraja mandata UNPREDEP-a, bice dovoljno dug period da se pronadje forma njihovog prisustva koje ce biti van dometa ruskog vetoa kakav je slucaj u Savetu bezbednosti. U medjuvremenu se ne moze iskljuciti ni mogucnost da se rusi predomisle, kakav je bio slucaj sa redukcijom koja se trebala obaviti jos sroslog proleca, ali je bila odlozena zbog situacije u Albaniji. Sudeci po tome kako se dogadjaji odvijaju u i oko Makedonije, posebno na Kosovu, nece biti cudo ako se nadje dovoljno jakih razloga da se Savet bezbednosti "predomisli" i odlozi povlacenje UNPREDEP-a za neka malo povoljnija vremena nego sto su sadasnja.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI