KO JE IZNEO MILIJARDE BUGARSKE U INOSTRANTSVO?

AIM Sofija, 18.12.1997

Da nije bilo nepodnosljivo breme spoljnog duga, vrednog vise milijardi dolara, sanse Bugarske da uspesno sprovede reforme bile bi vece, glasi jedna od najcescih teza strucnjaka koji analiziraju neuspeh privredne reforme. Sve vlade od 1989 g. naovamo neizostavno nailaze na isti problem - kako da otplate godisnje rate kreditorima iz Pariskog i Londonskog kluba. Ko je i kako nagomilao 10 milijardi dolara spoljnog duga - to i dalje ostaje zagonetka. Serija publikacija u bugarskoj stampi i neka otkrica politicara u poslednje vreme bacaju svetlost na semu iscrpljivanja deviznih rezerva zemlje.

Intenzivno iznosenje kapitala u inostranstvo pocelo je 1987 g. kada je za kratko vreme spoljni dug Bugarske drasticno povecan, tvrdi bivsi sef obavestajne sluzbe Brigo Asparuhov. U to vreme rukovodstvo tada vladajuce Bugarske komunisticke partije (BKP) pruzilo je vladi vecu samostalnost. Predosecajuci kraj socijalistickog sistema, vladajuci vrh poceo je da prebacuje kapital u inostrantsvo. Tako je posle obaranja komunistickog rezima 10 novembra 1989 g. zemlja startovala ka demokratskim procesima sa oko 10 mlrdi dolara spoljnog duga.

1992 g. prva vlada antikomunistickog Saveza demokratskih snaga (SDS) deklarisala je nameru da udje u trag nestalim milijardama. Vlada Filipa Dimitrova dosla je na vlast 8 novembra 1991 g. i jedan od njenih najvaznijih zadataka bio je da otkrije gde je taj novac. U trazenje su se ukljucili ambasadori i uticajni bugari-emigranti antikomunisti. Odluceno je da se iznajmi firma koja je specijalizovana u trazenju novca i jasno je danas da Dimitrov se obratio njujoskoj KROUL ASOSIEJT. Kompanija je poznata time da je trazila pare bivseg diktatora Haitija Zana Kloda Divalijea i da su u tu svrhu blokirani njegovi racuni u bankama u New Yorku, Londonu, Luksemburgu, Parizu i Zenevi. Ista firma trazi milijarde filipinskog bracnog para Ferninanda i Imelde Markos. Cak su predstavnici KROULA doputovali u Sofiji i pregovarali sa tadsnjim predsednikom Zelevim i premijerom Dimitrovim. Do aranzmana medjutim nije doslo. U tom periodu dvojica poznatih drzavnika daju razlicita objasnjenja zasto je propao posao sa finansijskim hrtovima iz KROULA. 1991 g. predsednik Zelev je tvrdio da vlada snosi citavu krivicu za neuspeh istrage. Premijer Dimitrov je medjutim lansirao drugu verziju - Bugarska nije mogla da stavi na raspolaganje trazene podatke kako bi firma mogla da nastavi istragu. Prema njemu osnovnu krivicu za to trebalo bi da snosi Obavestajna sluzba Briga Asparuhova koja je u to vreme bila pod okriljem predsednika zemlje i nije pruzila odgovarajuce sadejstvo. "Mi smo njima dali dokumenta, ali su oni rekli da nije dovoljno", priznaje Dimitrov danas. "Dali smo im jos neka, a oni su opet trazili vise".

Dimitrov je licno razgovarao sa predstavnicima KROULA, ali nije mogao da zadovolji njihove zahteve za vise informacije. Postoji i treca verzija - tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova, danas predsednika parlamenta Jordana Sokolova. On tvrdi da je firma trazila suvise veliku proviziju za svoje usluge.

Ocigledno da je istina negde na sredini. KROUL bi zaista trazila preveliku proviziju, ali tek kada bi se latila iznalazenja nestalih milijardi dolara, tvrdi Dimitrov. Firma medjutim nije zelela da se angazuje ugovorom sve dok ne dobije potrebnu informaciju posto je "crveni" novac bio dobro sakriven u inostranstvo. "Bilo je zahteva sa moje strane, kao i sa strane ministra unutrasnjih poslova koje je predsednik zemlje jednog trenutka odbio", priznaje Dimitrov, danas predstavnik Bugarske u OUN.

Medjutim, predsednik Zelev i sef obavestajne sluzbe Asparuhov tvrde da je to bio u celini problem vlade. Tih godina je obavestajna sluzba redovno slala signale da se iznosi novac u inostranstvo. 1991 g. MUP-u je prosledjeno negde oko 4-5 hiljada takvih informacija. "Imam utisak da one nisu koriscene namenski", tvrdi Asparuhov.

Tako je nejasno cijom krivicom ugovor sa KROULOM propao, ali se niti tadasnji predsednik zemlje, niti premijer slazu da preuzmu krivicu za propustenu priliku.

Ipak je vlada Dimitrova uspela da udje u trag semi iznosenja dolara u inostranstvo. 23 marta 1992 g. vojni ministar Dimitar Ludzev poslao je premijeru izvestaj o curenju kapitala. razrada je bila plod jednogodisnjeg rada vladine komisije stvorene 21 marta 1991 g. Pokazalo se da je sema sasvim jednostavna - dolari su prebacivani preko bugarskih spoljnotrgovinskih drustava koje je komunisticka vlast stvorila da bi bugarska privreda bile u kontaktu sa svetom. Ludzev je usao u trag 348 spoljnotrgovinskih drustava u koja je investirano najmanje 350 miliona dolara. Veliki deo tih sredstava je nestao. Mnogo drustva su falirala, ostetivsi drzavnu blagajnu milionima dolara. Jedan od veoma popularnih mehanizma obeskrvljivanja drzave je kupovanje po nepovoljnim cenama vec faliralih kompanija. Takav je slucaj sa nemackom ORTMAN I HERBST za koju je placena dva i po puta veca cena od nominalne vrednosti mada je firma imala gubitke od 4 mln dolara.

Druga veoma popularna metoda podvaljivanja drzavi je preko stvaranja privatnih paralelnih ili kcerinskih firmi koje postepeno preuzimaju delatnost drzavne kompanije. Na taj nacin su drzavna sredstva prelazila u neciji privatni dzep da bi nestala u nepoznatom pravcu. Slicna je i verzija bivseg predsednika zemlje Zeleva prema kome su zatvaranjem Ministarstva spoljnoekonomskih veza zbrisani tragovi tih spoljnotrgovinskih drustava. "Kao poslanici Velikog narodnog sobranja ucinili smo veliku glupost zatvaranjem tog ministartsva. Smatrali smo da cemo odraditi lopove, a ucinili smo im uslugu", smatra danas Zelev.

Drugi mehanizam bio je pod licnim rukovodstvom komunistickog diktatora Todora Zivkova. Od 1987 g. jedina banka koju je rezim autorizovao da posluje devizno - Bugarska spolnotrgovinska banka, pocela je da prebacuje racune u inostranstvo. U obliku depozita prikupljeno je preko 1 mlrde dolara. Ovom je sumom raspolagao je licno Zivkov, a u operacijama su ucestvovali i sefovi banke. Krajem 1989 g. na racunima je ostalo svega 115 mln dolara. Oko 31 marta 1990 g. i njih je nestalo. Verovatno su ih izneli drugi lideri BKP posto Zivkov vise nije bio na vlasti, pretpostavlja Ludzev u svom izvestaju.

Delovi tog dokumenta su vec tada objavljeni, ali je sve ostalo poverljivo. Premijer Dimitrov medjutim odbio je da nastavi sa trazenjem ukradenog novca i da stvori stalnu komisiju u tu svrhu. On je zaduzio poslanika SDS Ilka Eskenazija da okonca rad, ali je on izgubio zivot u nerazjasnjenim okolnostima - udavio se u maju kraj Varne. Trazenje milijardi je prekinuto. Nazalost, mrtav je i jedan drugi covek koji je prema mnogima znao najvise o nestalom drzavnom novcu - to je bivsi premijer Andrej Lukanov, aktivan funkcioner komunisticke partije do obaranja rezima Djivkova. Svojom nasilnom smrcu pre godinu dana odneo je i mnogo tajne.

AIM Sofija GEORGI FILIPOV