POLOVICNA DEMOKRACIJA

AIM Skopje, 18.12.1997

Vanredni ili redovni izbori, u 1998 godine u Republici Makedoniji ocekuju se parlamentarni izbori. Izborna masinerija se polako stavlja u pogon, politicke partije vrse "probna gadjanja", razgibava se biracko telo. I, kao obicno u ovakvim situacijama, negde u dubokoj pozadini pokrece sepitanje uloge i mesta zene u politici, uloga i mesta zene kao deo glasackog tela, a jos vise u ulozi aktivnog kandidata za neku od politickih funkcija. Kakav je stvarni polozaj zene u politickoj trci, kakve su sanse njenog ravnopravnijeg ucesca u politici i sta se moze preduzeti nebi li se ovo stanje poboljsalo.

Nepobitni je fakt da je zena kao i muskarac politicko bice. Ovo proizlazi iz same njene gradjanske onaveze da kao glasac odlucuje o politickim tokovima zemlje. Vise od polovine glasackog tela cine zene, ali posle izbornog trenutka u kome zene ucestvuju pre svega kao biraci, one skoro u potpunosti iscezavaju sa politicke scene.

U Makedoniji zena je izjednacena sa muskarcem u procesu rada, ucebnoj godini 1994/95 godine od ukupno 29.057 upisanih studenata na univerzitetima u makedoniji 15.692 (54%) bile su zene, one ucestvuju sa vise od 50% u ukupnom broju zaposlenih u organima Parlamenta i Vlade, sa 42% u organima uprave, sa 60% u pravosudnim organima, sa 65% u bankarstvu.

Medjutim, isto tako je nepobitna cinjenica da zene nema u rukovodnim politickim i ekonomskim strukturama. Zena relativno lako dostize nivo nize ili srednje administarcije, ali, vrlo tesko probija vise administartivne i pre svega izborne funkcije. Prema podacima nacionalnog izvestaja o polozaju zena, ona vrlo tesko pronalazi put ka rukovodnim funkcijama i u samim politickim partijama. Prema ovim podacima, primera radi, u rukovodstvo Socijaldemokratskog saveza od ukupno 79 clanova upravnog odbora 10 su zene. U predsednistvu ovog tela od ukupno 19 clanova, 3 su zene. Situacija u drugim partijama (posebno u partijama Albanaca) je jos gora. Ovako nizak procenat zena na funkcijama u okvirima politickih partija je razlog vrlo malog broja zena prisutnih na javnim politickim funkcijama (uzimajuci u obzir da se najvise drzavne funkcije popunjavaju iz redova partijskih rukovodstva).

Na deklarativnom nivou, sve politicke partije izjasnjavaju se u smeru obezbedjivanja sto veceg broja zena kao aktivnih subjekata politickog odlucivanja, ali u praksi izostaje bilo kakva prepoznatljiva pozitivna akcija.

Prema podacima poslednjih izbora 1994 godine, od ukupno 1683 kandidata za Parlament republike Makedonije samo 126 kandidata su bile zene. Ali problem nije jedino u niskom procentu predlozenih kandidata. Kada bi se partija po nekom slucaju i odlucila za zenu kandidata, njoj je po pravilu data problematicna izborna jedinica (u kojoj su snase date partije vrlo male) ili je zena postavljena na kraju glasacke liste i na neki nacin ponudjena koliko da bude odbacena. Kako rezultat ovoga od 126 zena kandidata u Parlament su usle samo 4, ili 3,3% od ukupnog broja poslanika. Slicna je situacija i kada je u pitanju sastav Vlade. U svim dosadasnjim sastavima Vlade, zena je ucestvovala sa vise od dva ministara.

Zena se i dalje samo po iskljucku percepira kao sposobna i voljna da ucestvuje u javnom zivotu, a jos manje kao deo bilo kog oblika rukovodjenja. I pored velike galame oko demokratije, pluralizma i multikulture, niti na jednom elementarnom nivou ne moze da probije saznanje da prisustvo zena u ovim oblastima znaci manifestovanje jednog drugacijeg pristupa, drugacije prizme, novog vidjenja stvari. Ukoliko se uzme u obzir da je ravnopravnost velikim delom prodikt politickih pretpostavki i politicke volje konkretne valde, ucesce zene kao konkretno zainteresovane strane u politickim procesima i struktuisanju vlasti je od velikog znacaja. Medjutim niti u programskim opredeljenjima politickih partija niti u pozitivnom zakonodavstvu nema no traga od ovih razmisli.

Ovo je posebno vidljivo ukoliko se uzme u obzir u mnogome pasivna zakonska regulativa i otsustvo pozitivne akcije kako drzave tako i politickih partija. U dosadasnjem izbornom zakonodavstvu i u predlozima novih izbornih zakona nema posebnih clanova ili opredelenja kojima bi se stimulisalo vece prisustvo zena kao aktivnog izbornog subjekta ili, kojima bi se olaksao pristup zena u visim drzavno-politickim funkcijama. Interesantan je podatak da se u clanu 20 stav 2 Zakona o izboru poslanika predvidja se mogucnsot da kandidate za Parlament Republike mogu predlagati gradjani, politicke partije i drugi oblici udruzivanja i organizovanja. To znaci da i pojedine organizacije i udruzenja zena mogu predlagati kandidate, ali u praksi ova je odredba naisla na velike opstrukcije i bila je onemogucena njena primena.

Implementacija efektivne politike jednakosti podrazumeva legalnu bazu za jenakost de jure, kao i pozitive mere koje bi omogucile de facto jednakost. Ali pored vrlo pozitivne deklaracije i pored otsustva neposredne opstrukcije, ideja ovakve pozitivne akcije ne moze da probije.

I pored toga sto postoje pozitivna iskustva u drugim drzavama, i pored saznanja da se neka od ovih iskustva mogu vrlo lako primeniti i u makedoniji, vrlo je mala sansa da ce se nesto uraditi pre ili u toku novih izbora. Ideja kvota koje bi omogucile bolju startnu poziciju u osvajanju kandidacionih lista, a zatim i parlamentarnih mesta za zene, ne uspeva da nadje odgovarajucu potporu cak i u samim zenskim organizacijama. Plaseci se nekih iskustva iz proslosti, zene odbacuju mogucnost da ostvare kvantitativni proboj koji bi u daljim procesima omogucio i odgovarajuci kvalitetni proboj. Ovo ne znaci da je ideja odbacena, ali nejedinstvo onemogucava frontalni nastup i postoji velika mogucnost da ce se izborno zakonodavstvo doneti bez ikakvih promena sto se tice ucesca zena u odlucivanju. Proporcionalni izborni sistem se istice kao sledeca mogucnost lakse afirmacije zena-kandidata na sledecime izborima, ali otsustvo bolje elaboracije onemogucuje siru aktivnost zenskih organizacija u nasoci afirmacije ovog principa.

Polako probija saznanje da ne moze da postoji demokratsko drustvo koje prihvata situaciju u kojoj polovina njegove populacije je delimicno ili potpuno iskljucena od odluka koje se odnose na celu zajednicu. Predmet jednakosti muskaraca i zena se polako pomice sa margina socioloskih debata ka areni gradjenja politike. Sveukupne demokratske promene koje se odvijaju u Makedoniji ne mora ubrzano da uticu na promenu polozaja zene u drustvu, ali u svakom slucaju omogucavaju zeni da se aktivno bori za svoj odgovarajuci politicki polozaj.

Zenska udruzenja i organizacije su vrlo ozbiljno shvatiel izbornu igru. Mozda jo nevesto i nedovoljno sustematizovano, ali sa velikim netuzijazmom one su pocele svoj rad na edukaciji zenskog borackog tela, pocele su pritiskati na politicke partije u smeru veceg broja kandidata zena i boljeg startnog polozaja za ove kandidate, pocele su svoj rad na edukaciji zena kandidata sa ciljem njihovog boljeg i atraktivnijeg nastupa.

Obrazovanje nacionalnog komiteta za polovu jednakost u okvirima Ministartsva za trud i socijalu pretstavlja jos jednu mogucnost za formalizovani nastup zena u smeru uspostavljanja upravljackog balansa. Mozda ce se an sledecim izborima neke partije neprijatno iznenaditi kada shvate da su propustili sansu za vece i uspesnije ucesce u izbornoj trci prenebregavajuci polovinu glasackog tela.

AIM Skopje MIRJANA NAJCEVSKA