OVK - OPASAN VENTIL U KOSOVSKOM UZAVRELOM LONCU

AIM JUNIOR Pristina

Poslednji dogadjaji na Kosovu prete da eskaliruju do otvorenih sukoba izmedju Albanaca i srpske drzave. Sukob u okolini Srbice, krajem proslog meseca i pojavljivanja u javnosti clanova, kako su se i sami predstavili, Oslobodilacke vojske Kosova postali su tema broj jedan na ovim prostorima. Ogromna je zabrinutost medjunarodne zajednice, narocito evropskih diplomatskih krugova, koji se plase da bi eskalacija sukoba na Kosovu dovela da novih velikih problema sa izbeglicama i azilantima. Strani novinari i analiticari ubrzano preusmeravaju svoje aktivnosti na OVK i ovih dana uporno traze svaki detalj vezan za njih. Uprkos iznosenja jasnih ciljeva i stavova, OVK je jos uvek pod velom tajne. U medjuvremenu mnogo sta se promenilo od tzv. srbickog sukoba. Sada je OVK nepredvidivi faktor koji je iznad situacije, jer prakticno niko ne zna kolikim ljudskim i vojnim potencijalom ona raspolaze i kakve su joj namere u bliskoj buducnosti. Iznosenjem jasnog stava da ona nece priznati nikakve pregovore i konferencije o Kosovu u kojima ne ucestvuje predstavnik OVK doveli su do toga da mnogi Albanci sumnjaju da ce do najavljenih njihovih izbora zaista doci, jer se ne iskljucuje da OVK uskoro pokrene niz akcija i politicku situaciju odvesti u drugom smeru. Drugi znacajni stav je poziv albanskoj emigraciji da njima preusmeri sredstva koja se izdvajaju za finansiranje albanskog pokreta. Ovi stavovi su uneli dodatnu konfuziju na albanskoj politickoj sceni, u kojem je donedavno DSK bio stozer borbe za nacionalni cilj. Sada, sedam godina nakon albanskog referenduma mnogi ocekuju da bi OVK sa svojim metodama ostvarivanja cilja trebao da preuzme ulogu glavnog stozera albanskog pokreta.

Dakle, u ovakvom obrtu, ne ocekuje se da bi Rugova, u nepovoljnoj situaciji po njega organizovao izbore. Albanska javnost se odredila i vecina kosovskih Albanaca sve manje sumnja u postojanje OVK. Prelomna cinjenica je pojavljivanje trojice clanova OVK na sahrani poginulog Albanca. Maskiran je bio samo jedan pripadnik pomenute organizacije, a druga dvojica su bila bez maski, te je nezamislivo da ih niko od oko 20 hiljada prisutnih nija prepoznalo. Adem Demaci, predsednik Parlamentarne partije Kosova je cak uputio apel OVK, preko medija, da se uzdrzi od akcija u sledeca tri meseca. S druge strane lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je znacajno suzdrzan i jos uvek skeptican kada je OVK u pitanju. U medjuvremenu se nagadja ko bi mogao da stoji iza organizovanja OVK. U albanskoj stampi su se pojavili kontradiktorni napisi o "poznatom coveku iz Svajcarske", koji je sa ovog podrucja otisao pre nekoliko godina, ali za koga se vezuje problem provaljivanja jedne od ranijih organizacija.

Nagadja se i da sve ovo ima veze sa kosovskom vladom u egzilu, ciji je predsednik Bujar Bukosi i da je njegova glavna namera rusenje Rugovine mirotvorne politike, koja po misljenju odredjenih politickih, ali i nepolitickih krugova nije dala rezultata, bez "aktivnije borbe" za nezavnisno Kosovo. U svakom slucaju pojavljivanje clanova OVK na sahrani i, ako je verovati nekim napisima u domacoj ali i inostranoj stampi, otvoreno raspitivanje mladih Albanaca o prikljucenju u ovu organizaciju, dovoljno govori da je ventil na kosovskom expres-loncu vec otvoren.

Generacije mladih Albanaca iz seoskih i prigradskih sredina nemaju sta da izgube i zbog cega ne bi sa OVK krenuli u oslobadjanje Kosova?! Medjutim, javnog "regrutovanja" na pomenutoj sahrani i u drugim prilikama nije bilo sto se moze objasniti konspiracijom organizacije. U svakom slucaju srbicki kraj je preko noci proglasen za "oslobodjenu teritoriju" na kojoj srpska drzava i milicija nemaju ingerencije. Oni krugovi koji sebe smatraju dobro obavestenim tvrde da "jedinica u srbickom kraju poseduje preko 100 dugih cevi i da je pored ostalog snabdevena i tezim naoruzanjem. Kolaju i price da je kod Srbice oboren helikopter, kao i da je broj zrtava na obe strane mnogo veci, ali da se zbog odredjenih razloga to prikriva.

Medju Albancima je tek manji broj skeptika grupisanih oko DSK, koji jos uvek dovode OVK u vezu sa srpskom policijom i drzavom. Kao glavni razlog pre srbickih dogadjaja navodili su tvrdnju da se organizovanjem lazne OVK srpski rezim trudi da Rugovu i DSK predstavi kao dvolicne, a njihovo zalaganje za mirotvorno resavanje problema kao lazno. Time bi albanski pokret izborom agresivnog metoda izgubio podrsku zapadnih zemalja, koji odbacuje terorizam kao metod ostvarivanja politickih ciljeva.

Kao dodatni razlog za sumnju je i posmatranje akcija OVK u kontinuitetu, od njenog pojavljivanja do danas. Skeptici tvrde da se pojacana aktivnost OVK poklapala sa potrebama Slobodana Milosevica u smislu skretanja paznje sa akutnih problema u samoj Srbiji na Kosovo i akcije OVK. S tim u vezi, narocito se pominje atentat na rektora pristinskog Univerziteta Radivoja Papovica, koji se desio u vreme proslogodisnjih zimskih setnji u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Isto tako se navodi da su se akcije OVK poklapale i sa izborima u Srbiji. Sinhronizovani napadi na policijske stanice, bez zrtava, desio se pred nedavne predsednicke i na Kosovu daleko vaznije parlamentarne izbore. Time je navodno pruzena odlicna prilika tada kandidatu socijalista Zoranu Lilicu i kosovskim socijalistima da na predizbornim skupovima ucvrste svoje pozicije odlucnim izjasnjavanjem za "bezkompromisnim razracunavanjem sa albanskim separatizmom", koji ne bira sredstva. Srbicki sukob bi se u tom svetlu verovatno mogao gledati kao priprema za Milutinovicev nastup na Kosovu i kao odrecan odgovor na francusko - nemacku inicijativu. Postojanje i akcije ovakve OVK su time, dakle, pruzile Srbiji veci manevarski prostor u medjunarodnoj politici, narocito prema zemljama Evropske Unije koje se zele sto pre resiti azilanata. Iz tog veceg manevarskog prostora bi se onda mogao objasniti i glatki odlazak srpske delegacije sa vaznog bonskog sastanka namenjenog sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, a u cijim zakljucima se dotaklo pitanje Kosova kroz obavezu o postovanju ljudskih prava. Uocljiva je s tim i relativno blaga nemacka reakcija, verovatno zbog problema azilanata.

Po kosovskim albancima indikativan je i izbor zrtava, kada meta napada nije policija. Uglavnom se radi o malobrojnim Albancima koji otvoreno kolaboriraju sa srpskom drzavom, a koji Srbima ionako previse ne znace. Za njih je i rektor pristinskog Univerziteta Radivoje Papovic apsolutno minorna i nebitna politicka figura nedostojna atentata. Izbor nacina atentata na Papovica je takodje sporan. Ako je neko zeleo da se otarasi Papovica, mogao je da to uradi sa mnogo manje buke i rizika po gradjanstvo. Kao poslednji razlog za skepsu, navodi se da su saopstenja OVK o njenim akcijama cesto davana preko "Dnevnog telegrafa", koji se ovde smatra glasilom drzavne bezbednosti.

Medjutim, za srbicke dogadjaje skeptici i njihova teorija nemaju puno odgovora, pa se zato i taj deo politicke javnosti uglavnom uzdrzava od vecih komentara i analiza. Ako bi logicki sledili put svoje skepticne teorije, morali bi doci do zakljucka da jedna dobro organizovana grupa Albanaca kolaborira sa srpskom policijom verovatno na osnovu kompenzacije. Iako ovo zvuci malo verovatno, oni podsecaju (mada ne u medijima i vrlo tiho) da su interesi pojedinih Albanaca i njihovih "poslova" na cudan nacin povezani sa srpskom drzavom. Iz istih krugova se moze cuti prica da se u stvari Srbija zeli osloboditi sto veceg broja Albanaca i to na racun zapadnih zemalja. I pored potpisanog dogovora sa Nemackom o povratku azilanata, broj onih koji odlaze u ovu zemlju je veci. Balast sa Nemackom se stoga i povecava, te je po zvanicnim podacima porastao sa 120.000 u trenutku dogovora na sadasnjih 140.000. Isto vazi i za ostale zapadne zemlje. Oni azilanti koji se i vrate na Kosovo imaju jedini cilj - kako da ponovo odu.

Odlazak na zapad je postao san vecine mladih Albanaca. Navodno, u ostvarivanju tog sna pomaze im organizovana mreza kanala ka odredjenim zemljama Zapada, u kojima ih ceka posao ili azilantski status, ali ne manju ulogu u ovom lancu - htela to ili ne - ucestvuje i srpska drzava, jer je potrebno obezbediti pasose, avionski prevoz i sl. I sve to naravno za nekoliko hiljada nemackih maraka. Zabrinutost ovih krugova se odnosi i na odliv albanskog nacionalnog bica u smislu asimilacije u zapadnim zemljama i gubitka interesovanja za ovdasnja pitanja kao i za degradaciju nacije. Neretko se prica o tome da su kosovski Albanci nakon II svetskog rata presli put od nepismenog naroda do naroda sa najvise diploma, magistratura i doktorata po glavi stanovnika u Evropi. Danas, medjutim, odlazi najkvalitetnija siva masa, a oni koji ostaju nemaju nikakve sanse da dobiju kvalitetno znanje na svojim fakultetima i potvrde se u praksi, jer to garantuju samo radna mesta koja podrazumevaju lojalnost drzavi. Tu se pre svega misli se na pravnike, sudije, ekonomiste, lekare, inzenjere i sl. Gubitkom najboljih kadrova, cesto se objasnjava ali i pise o tome, oslabljen je i ceo "nacionalni projekat".

U istoriji kosovskih Albanaca cesto mozemo zapaziti organizovanje u manje vojne formacije koje su zavodile "red i zakon" na svojoj teriroriji. U svakoj kriznoj situaciji na Kosovu od II svetskog rata pored zvanicnog "main streem" projekta postojale su i manje konspirativne grupacije sa radikalnijim ciljevima i sredstvima. Tesko je opovrgavati cinjenicu da radikalnijih grupacija nije bilo i u zadnjih sedam godina, uprkos primatu Ibrahima Rugove i njegovog mirotvornog programa.

Medjutim pojava OVK je bitno drugacija, jer za razliku od ranijih grupacija ona jos uvek nije personifikovana u liku vodje pobune. Razlika je i u tome sto su ranije pobune na Kosovu imale oblik lancane reakcije i brzo dostizale maksimalne intenzitete, sto se ne moze reci za OVK, cije aktivnosti podsecaju na irske i baskijske radikalne grupacije. Kontradiktoran je i poziv za preusmeravanje finansijskih sredstava od strane albanske emigracije sa cinjenicom da su oni dobro organizovani i opremljeni i kao takvi ubaceni na teritoriju Kosova. Takva operacija mora imati strahovito dobro organizovanu logisticku podrsku, sto zahteva znacajna materijalna sredstva. U ovom svetlu retki pojedinci povezuju pojavu OVK sa mracnim krugovima velikih trgovaca oruzjem koji predstavljaju sasvim nezavisan faktor u odnosu na miroljubivu medjunarodnu politiku i koji sami pronalaze nacine da realizuju profit na kriznim zaristima. Tom krugu pripada, tvrde upuceniji i aktuelni pretedent na kraljevski presto u Albaniji Leka Zogu, inace poznat i kao trgovac oruzjem, stacioniran u Juznoafrickoj Republici, koji navodno ima veliki broj placenika (oko 20.000) pod svojom kontrolom.

Nevezano za verovanje ili neverovanje u postojanje OVK i njenu pozadinu, surova istina je da je vecina Albanaca pozitivno reagovala na "verifikaciju" njenog postojanja. Godinama gomilana energija kroz zivljenje u disharmoniji sa drzavom i iscekivanja nacionalnog eldorada, sama trazi put kako da se oslobodi. Ostaje samo nada da ce nagomilana energija pronaci neke manje opasne ventile nego onaj koji je otvorila OVK.

AIM Pristina Slavisa MARIC