OSTANAK ILI RAT

NATO u BiH

Banjaluka, 16. decembar 1997. (AIM)

Od dolaska IFOR-a u BiH (19. decembra 1995.) pa donedavno ostanak mirovnih snaga poslije juna 1998. godine nije bio definisan. SAD su dugo vremena najavljivale skoro siguran odlazak sa ovih prostora. Svi ostali iz NATO-a u horu su nagovestavali da bi to znacilo i njihov odlazak. One druge koji nisu u NATO-u (Rusija, Egipat, Malezija, Pakistan, Poljska, Madjarska, Ceska i dr.) niko o tome nista nije ni pitao. Malo ih je i od njih ni u kom pogledu ne zavisi implementacija Dejtona.

Odlazak NATO-a iz BiH uveo bi tri naroda u novi rat. Nije tesko pretpostaviti kako bi on izgledao - Rusija sa jedne i, recimo, Pakistan i Malezija, sa druge strane. Stao bi sam od sebe, ali tek kada se ovdasnji "ugrozeni" konstitutivni narodi medjusobno potpuno istrijebe. Na srecu, medjunarodna zajednica je postala svjesna ove opasnosti. Apsolutno normalno, jer za tako nesto ima itekako valjanih razloga.

U BiH jos nisu razrijesene osnovne suprotnosti i protivurecnosti izmedju njenih naroda. Prosli rat je zaustavio Zapad (NATO), a ne volja i privrzenost miru nacionalnih stranaka

• SDS, SDA i HDZ. Svaka od tih stranaka javno se zaklinje u Dejton, a ispod zita ga opstruira na sve moguce i nemoguce nacine. I dan danas (posle dvije godine mira) svaki dogovor izmedju tih stranaka nije moguc bez medjunarodne zajednice. Da nije bilo Bona (9. i 10. decembra) drzava BiH nikada ne bi dobila Zakon o drzavljanstvu, a njeni gradjani pasos. U istu ravan spadaju i himna, zastava i registarske tablice za putnicka vozila.

Ostanak mirovnih snaga u BiH vise nije problematican. Jos nije definisan njihov sastav u smislu njihovog obima, sadrzaja i angazovanja u implementaciji Dejtonskog sporazuma. Ne treba sumnjati da li ce SAD rijesiti te probleme. Za njih je bio i ostaje osnovni problem bezbjednosti ljudstva.

Od Sintre (maj '97) i poznate izjave gospodje Olbrajt vise nema nikakve dileme u pogledu rijesenosti SAD da dovedu Dejton do kraja. Tome u prilog govore i nedavni nagovestaji SAD da bi i RS mogla biti ukljucena u program "Opremi i obuci". Do sada je o tome mnogo toga receno, ali ne i realna sustina tih nagovestaja. Radi se o tome da SAD teze i zele uspostavu realne vojne ravnoteze izmedju entitetskih vojski u Dejtonskoj BiH. Ta ravnoteza ce svesti na najmanju mogucu mjeru zelju bilo kog entiteta da izvrsi agresiju na drugi.

Do marta iduce godine, kada treba da bude donesena odluka o tom ostanku, SAD moraju savladati otpore protiv njega. Jedan dio kongresmena jos od dolaska americkih vojnika na ove prostore nije zadovoljan sa tom misijom. Po njima, SAD u Dejtonskoj BiH nemaju vitalne nacionalne interese. U BiH su ugrozeni zivoti njihovih vojnika, a cijena kostanja operacije "Zajednicki poduhvat" je enormno visoka. Tome se pridruzila u nas neopravdano malo poznata Nacionalna odbrambena porota SAD. Cini je grupa od cetiri ugledna penzionisan generala vojske SAD i pet poznatih vojnopolitickih teotericara i analiticara. Osnovana je prije godinu dana od Kongresa, koji joj je povjerio analizu cetvorogodisnjeg odbrambenog izvestaja. Porota predlaze da SAD ubuduce moraju posvetiti mnogo vise paznje odbrani sopstvene teritorije. Radi toga se osporava koncept strategije SAD da vojska mora biti u stalnoj pripravnosti za odbranu sopstvene teritorije, ali i za vodjenje dva istovremena rata daleko od kuce. Porota smatra da se SAD moraju pripremiti za sprecavanje napada hemijskim i bioloskim oruzjem i zastitu od svih vrsti terorizma. Iz nalaza i misljenja porote nije tesko ustanoviti i njen odnos prema angazovanju SAD u BiH.

Ni ostale clanice NATO-a nisu odusevljene angazovanjem na ovim prostorima. U tom smislu su najkarakteristicnije razlike izmedju Velike Britanije i Francuske, sa jedne, i Njemacke, s druge strane.

Problem nije u ostanku vec u konceptu buducih mirovnih snaga. Te mirovne snage ce sigurno imati izmenjenu organizaciju, pokretljivost, manevarske sposobnosti, podrsku i mogucnosti kontrole teritorije i sa zemlje i iz vazduha. To ce omoguciti smanjenje ljudstva u tim snagama. Ne vjerujem da bi Kongres imao ista protiv ostanka 2-3 hiljade americkih vojnika ako bi to znacilo ostanak svih ostalih u BiH. Uostalom, ostanak tih ostalih nikada nije vezivan za broj pripadnika vojske SAD, vec za njihovo prisustvo.

Koncept buducih mirovnih snaga nije nas problem, niti mozemo da uticemo na njega. Nas problem je ostanak tih snaga medju nama. Radi toga RS mora uciniti sve od sebe da podrzi predsednika SAD u nastojanjima da se izbori za tu opciju. Ako tako bude, a sigurno ce biti, bice i mira na ovim prostorima. Oko toga cilja moraju da se okupe ne samo SAD, NATO, RS i Federacija BiH, vec i cio svet. Mir na ovim prostorima mora biti zajednicko djelo svih.

Dragan D. Marcetic (Autor je magistar vojnih nauka)