POCELO JE SA YU-PROGRAMOM

Kakvu zakonsku regulativu Srbija nudi Albancima

Od februara 1990 godine sve do danas, gotovo svaki zakon usvojen u Skupstini Srbije ili Jugoslavije ima diskriminatorski pristup prema Albancima, ne samo sto oni ne ucestvuju u proceduri donosenja tih zakona, nego sto se njima suzava svaka mogucnost upravljanja u organima vlasti ili u privredi. Da li Fond za razvoj Srbije ima za cilj ekonomski preporod Kosova, ili promenu njene demografske karte, sto je gotovo ukorenjeno misljenje medju kosovskim Albancima.

I posle izbora, izbori. Ovo je postao slogan svih politickih kretanja "u pravcu stvaranja demokratske Srbije". Medjutim, Albanci nisu ni razmisljali da ucestvuju u izboru prvog coveka drzave, koja nad njima skoro osam godina vrsi diskriminaciju i koja kao nacin komuniciranja sa ovim narodom koristi iskljucivo sredstvo prinude. Albansko "ne" o njihovom ucescu u politickom zivotu Srbije moze se shvatiti i kao odgovor na celokupnu srpsku zakonsku regulativu, koja u biti ima odbojni pristup prema njima. Sekretar Nezavisnog udruzenja pravnika Kosova Adilj Fetahu napravio je Zbornik svih diskriminatorskih zakona koji su na nivou Srbije usvojeni od 1990 godine pa sve do danasnjih dana.

Novi srpski Ustav kosovski Albanci nazivaju "tenkovski Ustav", jer je dana kada je usvojen u Skupstini Srbije na ulicama Pristine i drugih gradova Kosova prolivena krv onih koji su se usprotivili njegovim promenama. Time su odrskrinuta vrata svim zakonskim resenjima, kojim se degradira privredni razvoj i diskriminise albanski narod na Kosovu. Fetahu kaze da je sve pocelo od YU-Programa koji je usvojen prvih meseci ove decenije. "Sa propagandnog aspekta on je plasiran kao program kojim ce se zaustaviti iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova, medjutim njen krajni cilj, pokazalo se, i danas je nasilna promena demografske karte na ovom podrucju. Njime je predvidjeno "ponovno razmatranje svih pravosnaznih predmeta i onih koji su u proceduri", a koji se odnose na kupoprodaju nepokretne imovine izmedju Srba i Albanaca, zatim, izradu Programa za povratak Srba i Crnogoraca, integrisanje svih privrednih subjekata sa Kosova sa slicnim proizvodnim kapacitetima u Srbiji, orijentaciju sredstava Fonda Federacije za izgradnju privrednih objekata u sredinama gde su Albanci u manjini ili u onima gde oni uopste ne zive, izgradnju insfrastrukture u tim naseljima, zaposljavanje Srba i Crnogoraca u novoizgradjenim objektima i organizovano zaposljavanje Albanaca van Kosova", obrazlaze Fetahu. Fetahu posebno ukazuje na poslednju tacku ovog Programa, u kojoj se kaze da "Kosovo treba isprazniti od Albanaca i istovremeno ga popuniti nealbanskom zivljem".

Do jula 1990 usvojeni su i drugi zakoni kojim se stvara prostor za sprovodjenje tog Programa. Treba spomeniti Zakon o posebnim okolnostima za promet nepokretne imovine, koji se sprovodi samo na Kosovu i samo prema Albancima, u slucaju kada se oni javljaju kao kupci, bez obzira sto naslov zakona kaze da se on odnosi na celu Srbiju. Njegove posledica su vidljive: Albancima se oduzima kupljena imovina, kaznjavaju se sa 60 dana zatvora, dok se za materijalnu kompenzaciju pokrece redovna sudska procedura koja moze da traje godinama. Zatim, tu je i Zakon o radnim odnosima u posebnim okolnostima, po kojem instalirana prinudna uprava u 234 kosovska preduzeca dobija ovlascenje da udalji sve radnike koji se protive merama Srbije. Paragrafi ovog zakona sprovedeni su prema 125 hiljada radnika albanske nacionalnosti. Posledica toga je da je 270 hiljda dece ostalo bez matrijalne pomoci ili decijeg dodataka. Zabelezeno je i 630 slucajeva izbacivanja iz stanova u koje su se uselili gradjani srpske i crnogorske nacionalnosti. Zakonom o prinudnom sravnjavanju, stecaju i likvidaciji u bezizlaznoj situaciji krajem 1996. godine naslo se cak 1.252 preduzeca sa 29.111 radnika, cije su obaveze bile 47,1 miliona nemackih maraka. U prvoj polovini ove godine u takvoj situaciji je bilo 1.334 preduzeca sa 29 hiljada radnika, koji su bili u blokadi zbog dugova, koji je iznosio 2,14 miliardi dinara.

Najprisutniji zakon, trenutno je onaj o Fondu za Razvoj Srbije, cija realna delatnost najmanje "mirise" na podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih podrucja, vec se usmerila na zaustavljanje iseljavanja Srba i Crnogoraca. Godisnjim programima se predvidja izgradnja stanova, kreditiranje izgradnje objekata i postrojenja za privatne objekte, izgradnja manjih objekata i infrastruktura u podrucjima u kojima je vecinsko srpsko i crnogorsko stanovnistvo. Za ilustraciju, dovoljan je podatak da je

1. godine u deset kosovskih opstina bila predvidjena izgradnja 346 stanova za nealbansko stanovnistvo. Interesantno je, istice Fetahu da zadnjih pet godina ni jedan Albanac nije dobio stan ili kredit za individualnu izgradnju - za kucu ili za razvoj neke privredne delatnosti. Mada se pretpostavlja da je u radnom odnosu oko 60 hiljada gradjana albanske nacionalnosti, ovo pojasnjava politicku pozadinu formiranja ovog Fonda, a ne privrednu.

I u domenu privatnog biznisa, na Kosovu je srpska vlast uvela restriktivna ogranicenja, kao i strogu kontrolu na njeno poslovanje i razvoj. Prema podacima Privredne komore Kosova, pocetkom ove godine na Kosovu je bilo registrovano 17.916 preduzeca, od kojih je samo 470 drustvenih ili drzavnih. Sudeci po raznim propagandnim izjavama koje dolaze od nekih licnosti iz srpskog politickog zivota ispada da se 95 odsto privatnog kapitala nalazi u vlasnistvu kosovskih Albanaca. Mozda je istina ako se to gleda samo po broju preduzeca, ali kada je u pitanju kapital, onda proizilazi da se radi o siromasnim preduzecima, jer je kapital samo dve privatne kompanije u vlasnistvu Srba - brace Karic i Rajevic iz Peci, veci od kapitala svih preduzeca koja se nalaze u vlasnistvu Albanaca.

U privatnom biznisu delovanje srpskih zakona najilustrativnije se moze opisati davnom izrekom Monteskia, koji kaze: "Zakoni su kao paucina preko koje prolaze veliki insekti, dok se mali u njoj saplicu". Tako, se srpski zakoni sprovode diferencirano. Godinama se tolerisu drazavna i drustvena preduzeca, kao i ona u vlasnistvu Srba i Crnogoraca, dok se sprovodi rigorozna politika kada je u pitanju privatni sektor koji vode gradjani albanske nacionalnosti.

Veliki je broj "crnih" hronika koje se odnose na ovu oblast. Tako su na primer 1996. godine srpski finansijski inspektori u Peci obavili 3.051 kontrola, prinudno su naplatili 20 miliona dinara, izdali su 41 resenje za zabranu vrsenja delatnosti, 506 resenja za konfiskaciju roba, 443 prijava za prekrsaj, 16 za krivicno delo kao i nekoliko njih za privredni kriminal. Efekti rada finansijske policije u 1996. godini u Lipljanu, nadomak Pristine su sledeci: prinudno je naplaceno 3,3 miliona dinara i oduzeta roba u vrednost od 34 hiljada dinara. U prvih devet meseci ove godine centrala finansijske policije sa sedistem u Pristini, privatnicima je oduzela robu u vrednosti od 160 miliona dinara. Ove cifre ne ukazuju na porast kriminala ili na utaju poreza i druge dazbine, nego ilustruju represivnu politiku koja se sprovodi nad privatnim preduzetnicima na Kosovu. Najilustrativni primer za to je privatna firma "Dukadjini" u Peci, koja je izmedju ostalog bila i autorizovani serviser za tv - aparate marke "Samsung". Na zahtev Elektronske Industrije iz Nisa, Republicka trzisna inspekcija je zabranila rad, konfiskirala je 5.946 tv-aparata u vrednosti od 1,1 miliona dinara i podnela prijavu za privredni kriminal i krivicno delo. "Ovo stanje samo pokazuje apsurdnost situacije koja je izraz odnosa drzave prema privatnim preduzetnicima. Umesto da zakoni stimulisu razvoj privatnog biznisa i sto vecu zaposlenost, one vrse stalan pritisak nad njim. Pod takvim uslovima, ne moze se govoriti o razvoju privatnog sektora, nego samo o njegovoj ekzistenciji radi prezivljavanja siromasnog stanovnistva" - kaze Adilj Fetahu.

Ako se uzme u obzir ovih par zakona, onda i ne cudi odbijanje kosovskih Albanaca da ucestvuju u politickom zivotu Srbije. Iako su ovde navedeni samo zakoni koji imaju veci uticaj na privredni zivot, nije mali broj onih koji Albancima uskracuju pravo na normalan razvoj i druge aktivnosti - u sportu, kulturi, skolstvu, zdravstvenoj zastitu, itd. Zbog toga se mnogi i pitaju da li bi ucesce Albanaca u politickom zivotu u Srbiji legalizovao ovu zakonsku infrastrukturu, koja se trenutno zasniva na represiji i diskriminaciji?

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI