RASKOL U AKADEMSKIM REDOVIMA

Studentski pokret u Srbiji

AIM, BEOGRAD, 12. 12. 1997.

Za samo godinu dana studentski pokret u Srbiji promenio je lik nekoliko puta, po sistemu "cik-cak" linije uspona i padova. Svaki izbori, bilo parlamentarni ili predsednicki, ostavljali su neizbrisiv pecat i uticali na sazrevanje rodonacelnika akademskog pluralizma. Na pocetku zimskih demonstracija akademci su zadivili i Beograd i svet svojom upornoscu i pozitivnom energijom. Tvrdili su tada da nece biti niciji osim svoji i ljudi su im poverovali. Kako su demonstracije odmicale, lidersko jezgro ucesnika demonstarcija pocelo je da se osipa, a upraznjena mesta su se popunjavala nekim drugim mladim likovima za koje se u pola glasa govorilo da su stranacku opredeljenost potvrdjivali i partijskom pripadnoscu.

Uprkos pozitivnim efektima koje izaziva samo delovanje principa smenjljivosti, pred smiraj akademskog bunta postalo je jasno da je raskol u pokretu neminovan. Iz "Studentskog pokreta 96/97". izraslo je desetak strukovnih organizacija, jasno distanciranih od postojeceg rezimskog studentskog modela, koji je dugo imao monopol na esnafsko udruzivanje. Ipak i izmedju novostvorenih organizacija tinjao je latentni sukob interesa i liderske surevnjivosti, pa i zelja za samostalnim nastupom. Sve je to sprecavalo ozbiljniju komunikaciju, ali se nije manifestovalo na drastican nacin. Od svih staleskih organizacija, jedino je Studentski politicki klub (SPK) nedvosmisleno iskazao nameru da se politicki angazuje - svi ostali su u prvi plan isticali samo sindikalne ideje za koje ce se boriti.

Osim SPK, epitet najvece i najvaznije staleske asocijacije dobili su jos Studentski parlament (okupljao je sve postojece organizacije, izuzev rezimskih) i Pokret studenata Srbije, koji je stvoren kao "nad vlada" Studentskog parlamenta. Podeljenost i suprotnost interesa najjacih i najpoznatijih nerezimskih studentskih organizacija izbila je na videlo svom silinom sa raspadom Koalicije "Zajedno", uoci septembarskih parlamentarnih i predsednickih izbora u Srbiji. Osnovni razlog "cepanja" dojuce rasnjih saboraca za istinu, pravo i pravdu je politicko-stranacke prirode, mada iz cele price nisu izuzete ni finansije, ukoliko su tacne izjave da je Pokret studenata Srbije u to vreme raspolagao sumom novca koja nije bila uobicajena za akademske prilike. Njihova kasa je, prema nekim procenama, pre tri meseca bila "teska" 50 hiljada nemackih maraka - glavnina novca stigla je iz uprave Skupstine grada Beograda, Sorosa i jos nekih drugih prestonickih organizacija.

Izaci ili bojkotovati izbore bila je glavna dilema i kamen spoticanja najvecih visokoskolskih asocijacija, jer su lideri Studentskog politickog kluba, Ceda Jovanovic i Ceda Antic, bili protiv glasanja pod postojecim izbornim uslovima, dok se Slobodan Homen - nazvan "homo dupleks", jer je istovremeno bio na celu Studentskog parlamenta i Pokreta studenata Srbije - izjasnio protiv bojkota. Noc septembarskog izbornog iscekivanja objasnila je njegovo opredeljenje, posto je sa svojim najvernijim saradnicima i funkcionerima te sate proveo u Glavnom stabu SPO.

Otvorena podrska Srpskom pokretu obnove i njihovom kandidatu za predsednika razjasnila je i incident oko organizovanja skupa uoci prvog izbornog kruga prethodnih izbora. Lideri SPK, koji su jos pocetkom godine javno iskazali zelju da se politicki angazuju, nisu zeleli da ucestvuju na izborima za koje su tvrdili da su neregularni. Svoj stav su hteli da podele sa istomisljenicima, pa su organizovali miting pod nazivom "Mi necemo da cutimo". Onda se desilo da je isti takav skup, sa istim imenom, na istom mestu i u isto vreme najavio Studentski parlament, koji se potom predomislio i otkazao (svoj?) protestni miting dan uoci njegovog odrzavanja. Takav potez je prakticno minirao ideju, jer je tesko poverovati da su Beogradjani mogli da shvate da je jedan skup imao dva organizatora medju studentima, sa potpuno razlicitim namerama.

Ova epizoda samo je potvrdila ono sto je vec bilo ocito, da sukob u studentskom pokretu postoji i da dalje eskalira. I Homenov tabor, naime, nije ostajao duzan liderima SPK, kad su optuzbe za manipulacije u pitanju. Za Cedu Antica su govorili da "manipulise racunima i ruckovima". Takve optuzbe Antic je odbacio, uz tvrdnju da ima sve racune iz kojih se vidi sta se kome placalo i ko u stvari kome duguje novac.

Dojucerasnji saborci okupljeni oko iste ideje zamerili su Studentskom politickom klubu zbog bliskosti sa Demokratskom strankom. Iz Pokreta studenata Srbije stiglo je pre tri meseca pismo, u kome se, bez biranja reci, optuzuju lideri SPK zbog saradnje sa DS.

Direktno suceljavanje tri najznacajnije nerezimske studentske organizacije za trenutak je razbilo i poslednju iluziju o jedinstvenom i nezavisnom akademskom pokretu u Srbiji, iz koga je trebalo da se "iznedri" jezgro buduce intelektualne elite, sposobne, nekorumpirane i potpuno razlicite od politicara koji postoje na srpskoj opozicionoj sceni. Polarizacijom i prepucavanjima o tome ko je ciji, ko sta radi i cije pare trosi, pokazalo se da su i studenti - cast izuzecima - posli utabanim stazama koje su prepoznatljivim manirima krcili ljudi od karijere i "podrepasi" koji ne prezaju ni od cega, samo da se dokopaju vlasti i novca, pa sta kosta da kosta.

I kada je izgledalo da je na pomolu potpuni fijasko i zamiranje klice izvornog akademskog bunta, doslo je do neocekivanog obrta. Mada zvuci paradoksalno, ali upravo zavrseni predsednicki izbori, iako neuspesni, pokazali su da jos ima nade u mlade snage. To su potvrdili i nedavni "lokalni" izbori za Studentski parlament, koji su se paralelno odvijali sa glasanjem na "vaznijem nivou". Studenti okupljeni u organizacijama izraslih iz Studentskog protesta uskratili su poverenje Slobodanu Homenu i njegovim funkcionerima, a sastav akademskih poslanika je takodje bitno izmenjen. Voljom visokoskolaca ocenjeno je da prva akademska rukovodeca garnitura i trecina poslanika treba da budu zamenjeni.

Smena na rukovodecem visokoskolskom polozaju nadrasta personalnu dimenziju i znacajna je jer se pokazalo da je princip smenjivosti i odgovornosti prihvacen kao ideja i da ce ubuduce svaki studentski funkcioner morati "bazi" da polaze racuna o svom radu. To je veliki mali korak u ucenju demokratije i priblizavanju ideala o dolasku na vlast i smenjivosti politicara u skladu sa njihovim (ne)delima i partijskim programima.

Na koji nacin su studenti, posle prvog kruga ponovljenih predsednickih izbora, povratili poljuljano poverenje? Moglo bi se reci da su jos jednom pokazali sposobnost da sabiju redove i dokazazu da njihova pozitivna energija nije usahla, uprkos drustvenim okolnostima i gibanjima na studentskoj alternativnoj sceni. Lideri Studentskog politickog kluba zele da redefinisu srpsku politicku scenu, okupe nekompromitovane opozicione partije oko zajednicke ideje i nekoliko kljucnih tacaka, a glavno oruzje kojim tvrde da ce na kraju poraziti socijaliste - jeste znanje. To su, kaze Ceda Antic, generalni sekretar SPK, kontrolisuci minule izbore i dokazali:

" Rezultati izbora govore o velikoj apatiji koja je zavladala srpskim birackim telom, narocito u trenutku kad su dve takozvane najvece opozicione partije prvi put otvoreno usle u koaliciju sa SPS-om u Skupstini Srbije. Na ovim izborima veliki broj biraca se opredelio da ne izadje na izbore - sto je, pre svega, upereno protiv citavog sistema koji je ovoj drzavi nametnuo SPS. Zahvaljujuci slaboj organizaciji opozicije i njenom ideoloskom i programskom bledilu, socijalisti nastavljaju da vladaju sa sumnjivom podrskom 24 odsto birackog tela Srbije. Mi smatramo da socijaliste ne moze oboriti koalicija koja nema objedinjavajuci element u programu i opstoj ideji, a to ne moze da uradi ni Srpska radikalna stranka, koja je nastala pod okriljem i po uzoru na SPS, mada je kao pseudo-konzervativna stranka uspela da pridobije pristalice socijalista, obecavajuci promene bez rizika", kaze za AIM Ceda Antic.

U Studentskom politickom klubu, koji je izmedju dva izborna kruga bogatiji za clanove odbora u Nisu i Kragujevcu, smatraju da objedinjavanje srpske opozicije mora da bude zasnovano na tri elementa - ozbiljnosti, programu i drzavnoj ideologiji. "Najdraze bi nam bilo kad bi se srpske opozicione stranke objedinile na ovim elementima i jasnom odnosu prema vlasti.

SPK,za koga jedan od njegovih lidera veruje da ce uskoro da preraste u partijsku snagu jacu od SPS, je, iako nije ucestvovao na izborima, poslao vise od 200 posmatraca na izborne jedinice i za samo 66 minuta po zatvaranju birackih mesta imali su, kazu, rezultate koji su se kasnije od zvanicnih izvestaja republicke izborne komisije razlikovali za svega 0,83 odsto. Sa jednim timom matematicara i "malom vojskom" posmatarca "uspeli su da dodju do strateski vaznih informacija" i da pokazu da izborni dan moze da se kontrolise. Ipak, upozoravaju da se izborne manipulacije ne moraju desavati samo na dan izbora, vec ranije.

Studentski politicki klub ima nekoliko kljucnih uslova za izlazak na izbore. "Ne smatramo da Srbija moze izaci iz krize dok se ne vrati poverenje gradjana u demokratske institucije. Zahtevamo demokratske izbore za narodnu Skupstinu i trazimo da se iz izbornog procesa odstrane sudije koje su ucestvovale u falsifikovanju proslogodisnjih izbora. Odbijamo podelu Srbije na veci broj izbornih jedinica, jer zbog velikog broja jedinica, samo u Vojvodini socijalisti dobijaju 25 odsto glasova vise, nabraja Antic.

Aktuelna zbivanja na studentskoj politickoj sceni odaju utisak da su visokoskolci prerasli decje doba akademskog pluralizma i preboleli sve bolesti koje sazrevanje sobom nosi. Da li je to tako, pokazace vreme. U bliskoj buducnosti videce se da li je to samo "blanko" zelja gradjana razocaranih u vlast i opoziciju - ili je u pitanju stasavanje generacije koja ce moci da se izbori za dugo sanjanu ideju o modernoj drzavi koja nece biti izopstena iz sveta, vec njen sastavni deo.

Olga Nikolic (AIM)