MAKEDONSKO-ALBANSKI ODNOSI

AIM Skopje, 11.10.1997

Pola veka nakon prinudne izolacije i "berlinskog zida", gradjani Makedonije i Albanije, a posebno stanovnici granicnog pojasa koji deli dve zemlje, a koji u velikom broju slucajeva poticu od istih porodica. ovih dana konacno su doziveli tracak srece. Prilikom svoje prve sluzbene posete Albaniji, koja je bila dogovorena za vreme samita na Kritu, makedonski ministar spoljnih poslova, Blagoja Handziski i njegov albanski kolega, Paskal Milo stavili su potpise na cetiri dogovora o liberalizaciji viznog rezima koji ujedno oznacava novu eru u odnosima dveju zemalja. To znaci da od druge polovine decembra, kad ce ovi dogovori stupiti na snagu, gradjani dve zemlje mogu posetiti drugu sa vizom koja ce stajati pet umesto dvadeset i pet americkih dolara, koliko je stajala do sada, a stanovnici granicnog pojasa u dubini od deset kilometara dva puta mesecno ce dobaviti besplatnu vizu s pravom prestoja od po dva dana. Sa makedonske strane ovu olaksicu ce moci koristiti stanovnici tri veca gradova (Ohrid, Debar i Struga) zajedno sa pedesetak sela koji opkruzuju ove gradove kao i nekoliko sela iz okoline Gostivara.

U ovom kontekstu zanimljivo je istaci cinjenicu da vecina "privilegovanih gradjana" sa obeju strana granice cine etnicki Albanci koji u velikom broju imaju zajednicke porodicne korene a koji su bili podeljeni nakon balknskih ratova pre 85 godina, a posebno nakon hermetickog zatvaranja granice tokom 45 godisnjeg komunistickog rezima u Albaniji. Nakon promene rezima u Tirani i osamostaljivanja Makedonije od bivse jugoslovenske federacije, doslo je do izvesne liberalizacije granice, medjutim zbog visoke cene viza koja je bila ravna mesecnim primanjima Albanaca oni jednostavno nisu mogli iskoristavati ovu pogodnost koja je postala privilegija Albanaca iz Makedonije. Za Albance iz Makedonije je situacija bila posebno povoljna zbog odluke albanske vlade da etnicki Albanci, bez obzira koji pasos nose, prilikom ulaska u Albaniji ne placaju za vizu, ali problem u celini time nije bio resen. Ovim dogovorima je prakticno ispravljena jedna velika nepravda koja je pored humane dimenzije imala i teske ekonomske posledice, posebno za sredisnji deo pogranicne zone oko grada Debar koji se nalazi na makedonskoj stranim, a koji je nekada bio centar danasnje Debarske prefekture u Albaniji, koja se pak prostire do prefekture Tirane. Ovaj pojas sa oko pola miliona stanovnika sa obe strane granice, u citavom ovom periodu je bio skoro van svih privrednih tokova, i to dvostruko. Prvo zato sto je, zbog zatvorenih granica, ostao van medjunarodnih komunikacija, a kao drugo zato sto su se samim tim, svaki od ovih delova pojedinacno, i u svojim zemljama nasao na periferiji, u neugodnoj ulozi "slepog creva".

Istovremeno sa ovom, humanom i ekonomskom dimenzijom, spomenuti dogovori, kao i dva druga dogovora iz "cisto" ekonomske sfere (dogovor o trgoviji i ekonomskoj saradnji i dogovor o poticanju i zastite investicija), sadrze i jednu vrlo znacajnu politicku komponentu. Ovi dogovori ujedno su prvi koji su ikada potpisali pretstavnici Makedonije odnosno Albanije. Svi dogovori po kojima se odvijala komunikacija ili kakva talva saradnja bili su iz vremena bivse Jugoslavije, kada Makedonija jos nije postojala kao nezavisna drzava. No, put do ovoh potpisa nije bio nimalo lak ni jednostavan. Osnovni problem koji se pojavio jos u vreme vladavine Demokratske partije Albanije i predsednika Berise, bio je u tome sto albanska strana nije htela da stavi potpis na dokumentima u kojime se Makedonija oslovljava kao "Republika Makedonija", a makedonska strana nikako nije htela da potpise dokument pod firmom "Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija". Ovaj stav je zadrzala i nova albanska vlada kojoj nikako ne odgovara da dovede pod znakom pitanja svoje odnose sa Grckom koja se ostro protivi priznavanja Makedonije pod njenim ustavnim imenom. "Spas" je pronadjen u "evrposkoj formuli" po kojoj se Makedonija ne oslovljava ni na prvi ni na drugi nacin nego na sasvim treci, t.e. kao "Makedonska vlada" (a isto je naslovljena i albanska vlada, kao sto je praktika i sa zemljama EU).

Optimisticki ton koji je oznacio pocetak dobrosusedskih odnosa izmedju dveju zemalja i nacije koje nikad u proslosti nisu imale otvorene konflikte, mogao bi se nazvati i pocetkom evropeizacije Balkana, u najpozitivnijem smislu ove sintagme. Medjutim i ovom prilikom se naslo dosta detalja koji pozivaju na oprez pri davanju ocena. Da odnosi izmedju dve zemlje, koji su poznati po toplo-hladnim strujama, imaju jos dosta "puta" do nivoa koji bi im obezbedio epitet nekakve "evropske oaze na Balkanu", potvrdila je zajednicka pres konferencija ministara dve susedne zemlje. Naime, nasuprot velikoj saglasnosti u vezi spomenutih dogovora, na samoj pres konferenciji nakon potpisivanja dogovora u Tirani, obojica ministara su izrazili velike nesuglasice po "vrucim" pitanjima koja i mogu odrediti konacan tok odnosa Makedonije i Albanije kao i odnose Makedonaca i Albanaca u celini, a posebno sa delom Albanac u Makedoniji. Pitanje visokog obrazovanja Albanaca u Makedoniji na njihovom maternjem jeziku, i konkretno problem Tetovskog univerziteta bio je povod da dvojica ministara zapocnu polemiku koja je nametnula utisak kao da pre toga sugovornici nisu razgovarali o istoj stvari. Dok je albanski ministar rekao da je pokusao da ubedi svog kolegu da pitanje Tetovskog univerziteta, odnosno viskokog obrazovanja na albanskom jeziku ne znaci i zahtev za separatizam, makedonski ministar je izjavio da oni uopste nisu razgovarali o Tetovskom univerzitetu, te da vlada ovu instituciju smatra nelegalnom. Kako stvari stoje na polju odnosa medju Makedoncima i Albancima u Makedoniji, zaista je tesko verovati da se mogu izgraditi stabilniji odnosi bez resavanja pitanja kao sto su visoko obrazovanje na albanskom jeziku, odnosno Tetovskog univerziteta.

Nade da ce se u ovom pravcu moci uciniti nesto vise svakako da ima. Kao svojevrsni test koji ce potvrditi pravac kretanja i jacinu, odnosno evropski duh makedonsko - albanskih odnosa moze posluziti poseta albanskog premijera, Fatos Nano (koja je dogovorena za vreme ovog susreta), a koja treba da se realizira sredinom januara sledece godine u Skopju. Tim vise sto se za vreme ove posete ocekuje i potpisivanje "tezih" dogovora, kao sto je o kulturnoj saradnji, o slobodnoj trgovinskoj zoni, o izbegavanju dvostrukih taksi i posebno dogovor o nostrifikaciji diploma.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI