TAKOZVANI "PREPORODILACKI PROCES" IZ 1985 GODINE PONOVNO NA DNEVNOM REDU

AIM Sofija, 11.10.1997

Posle vise od 12 godina ponovno je ozivelo secanje ma takozvani preporodilacki proces iz 1985 godine kada su nasilno promenjena imena etnickih Turaka u Bugarskoj. Ovog puta je duhove uzburkao udzbenik istorije za 11 razred u kome je Ahmed Dogan, lider parlamentarno zastupljenog Pokreta za prava i slobode (DPS), fakticki stranke etnickih Turaka u Bugarskoj, prikazan kao terorista. Njegovi sapartijci optuzili su dvojicu ministara u vladi entikomunistickog Saveza demokratskih snaga (SDS) da su ucestvovali u takozvanom "preporodilackom procesu". time je obelezana nova etapa u politickom dvoboju izmedju SDS i DPS, pri cemu je ovog puta usao u upotrebu etnicki problem iz 1985 godine.

Doticni udzbenik za 11 razred zvanicno je utvrdjen od Ministarstva obrazovanja jos za vreme upravljanja kabineta Zana Videnova koji je formirao partija bivsih komunista, sada socijalista. Vec dve godine on se koristi u nastavnom procesu jednog dela bugarskih skola, posto su zvanicno odobrena jos dva udzbenika istorije. Skandal je izazvala lekcija "Nacionalni etnicki problemi 1944-1989 godina", u kome se tumace odnosi izmedju Bugara i Turaka za vreme komunistickog rezima. Posebna paznja je poklonjena takozvanom "preporodilackom procesu" iz 1985 godine kada je Komunisticka partija nasilno menjala turska imena bugarskim. Usled toga je preko 300.000 etnickih Turaka samo u leto iste godine emigriralo u Tursku, a ovo masovno iseljavanje ostalo je u istoriji pod imenom "velika ekskurzija". Na bugarskoj teritoriji tajne organizacije su izvodile teroristicke akcije. Prilikom eksplozije bombe na zeleznickoj stanci u Bunovu poginulo je sedmoro ljudi. Taj proces obelezio je jedan od najcrnih preioda o udnosima izmedju Bugara i etnickih Turaka u najnovojoj istoriji zemlje.

Prema spomenutom udzbeniku tokom 1985 godine u mnogim mestima su organizovane teroristicke akcije koje su prouzrokovale materijalne stete i odnele ljudske zrtve. Stvarane su nove organizacije kao sto je "Turski nacionalno-oslobodilacki pokret u Bugarskoj" ciji je lider postao Ahmed Dogan. Ova organizacija podsticala je Turke da se iselavaju, pozivala ih da sabotiraju proizvodnju i vode "rat bez oruzja", tvrde autori. Krajnji cilj pokreta bio je postizanje kulturne i privredne autonomije i odvajanje citavih regiona od bugarske drzave. Posle 10 novembra 1989 godine kada je pao rezim Todora Zivkova, na osnovu te organizacije ponikao je DPS, glasi zakljucak naucnika.

Ovaj tekst, kao i celokupna njegova sadrzina nije prosto jedna laz, vec otvoreni cin usadjivanja etnickog neprijateljstva, smatraju danasnji lideri DPS. "Takozvani preporodilacki proces razmatra se jedino iz ugla ekspanzije turskog nacionalizma. Optuzbe za separatizam predstavljaju izrugivanje sa voljom DPS za zajednickom drzavnoscu. Ne zelim da moja deca uce u skoli da im je otac pripadnik teroristicke organizacije", izjavio je poslanik DPS Ljutfi Mestan i zatrazio od ministra obrazovanja Veselina Metodijeva da ocisti udzbenik istorije od onih tekstova koji izazivaju etnicku napetost.

Autor udzbenika prof. Stajko Trifonov odbranio je svoju poziciju. On je izjavio da je prikazao cinjenice iz 1985 godine na osnovu materijala iz arhiva tajnih sluzbi, Komunisticke partije i drzavnog arhiva. Profesor tvrdi da raspolaze dokaznim materijalom o ucescu Dogana u tadasnjim teroristickim akcijama.

Ministar obrazovanja i vicepremijer Metodijev pokusao je da odbije napade DPS, obecavsi da ce zabraniti izucavanje doticne lekcije. Inace, i sam istoricar po struci, Metodijev je takodje potvrdio da je u ono vreme bilo terorista medju etnickim Turcima, dodajuci da ne raspolaze podacima koji potvrdjuju da je i Dogan bio terorista.

Doganovi ljudi medjutim, preduzevsi atak na vladu SDS, nisu stali dovde i jos jednom su se posluzili uspomenom na procese iz 1985 godine. Poslanik DPS Osman Oktaj oglasio je u javnosti da su dvojica ministara u vladi direktni ucesnici u takozvanom preporodilackom procesu. To su ministar unutrasnjih poslova Bogomil Bonev i ministar pravosudja Vasil Gocev. U ono vreme Bonev je razradjivao pravne odredbe koje bi omogucile da se oni koji su protestovali protiv nasilne smene imena i oduzimanja imovine posalju u zatvor, tvrdi Oktaj u pismo premijeru Kostovu. "Ocekujem odgovor premijera u roku od 10 dana i ako se slucaj zataska, iznecu dokaze", izjavio je poslanik DPS.

Ministar unutrasnjih poslova Bonev, trenutno jedan od najpopularnijih politicara u Bugarskoj, kategoricno je porekao opstuzbe. "Ne smatram da je rad na otkrivanju ubica zena i dece ucesce u preporodilackom procesu", kontrirao je Bonev. Godine 1986 on je sluzbeno boravio u Burgasu radi sprecavanja teroristickih akata. Ministar Gocev je takodje porekao da je ucestvovao u tom procesu.

Komentatori smatraju da zaostravanje odnosa izmedju DPS i SDS nije slucajno. Skandal je izbio bas u oci posete turskog premijera Mesuta Jilmaza Sofiji sa kojim je vlada SDS potpisala nekoliko znacajnih sporazuma. Kabinet Kostova nastoji da demonstrira dobre odnose sa vladajucom vrhom u Ankari sto se donedavno smatralo rezervisanim perimetrom sa DPS.

Ataci na kabinet Kostova i konkretnije na ministra unutrasnjih poslova Boneva dolaze i kao odgovor na otvaranje dosijea agenata bivse Drzavne bezbednosti koje je pre mesec dana izazvalo skandal. Tada je Bonev oglasio spisak saradnika DB pa se u njemu naslo skoro kompletno rukovodstvo DPS na celo sa Doganom i Oktajem. Istovremeno ostale su sumnje da su mnogi politicari, bliski danasnjem vladajucem vrhu, ostali u senci. Dve politicke snage imaju ozbiljne protivrecnosti u gradu Krdzaliju - jednom od uporista DPS. Tamosnje lokalno rukovodstvo SDS neprekidno napada gradonacalnika Krdzalija Rasima Musu koji je izabran na taj polozaj glasovima DPS. Za sada Musa uspeva da kontrolise situaciju, ali su ocigledno rukovodioci DPS odlucili da prenesu medjustranacku bitku na visi nivo u Sofiji.

AIM Sofija GEORGI FILIPOV