MAKEDONIJA_IZBORI PO NOVOM IZBORNOM MODELU

AIM SKOPJE, 10.12.1997

Sobranje Makedonije uskoro treba da usvoji zakon o izboru poslanika, tacnije o novom izbornom modelu. Na taj nacin, skoro sedam godina nakon proglasavanja nezavisnosti, i dva puta odrzanih visepartiskih izbora po starom komunistickom zakonu, Makedonija ce konacno zaokruziti svoj politicki sistem. Krajnje vreme, kazu mnogi, posebno nakon drugih parlamentarnih izbora, ciji su drugi krug, zbog evidentnih falsifikata u decmebru 1994 godine napustile tada opoziciona Demokratska partija Petra Goseva i VMRO-DPMNE Ljupca Georgievskog.

Rezultat toga je da Makedonijom vec tri godine vlada gotovo jednopartiski parlament u kome je dominirao Savez za Makedoniju sa vise od 90 mesta od ukupno 120, i manje od 30 otsto pretstavljenog glasackog tela u drzavi. Situacija apsolutne vlasti i nekontrolisane moci postala je pretesna i za sam Savez za Makedoniju. Socijaldemokrati i Liberali (elitna direktorska partija) posvadjale su se pocetkom 1995 oko raspodele moci i privatizacione torte.

Ideja iskusnih eksponenata starog poredka, medju kojima i predsednik Gligorov, da je u Makedoniji potrebno formirati konstruktivnu opoziciju, ostvarila se. Liberali Stojana Andova su se nakon lokalnih izbora ovog proleca spojili sa nekada ljutim protivnicima, demokratima Petra Goseva. Tako je Sobranje umesto nekadasnje, neotesane, musave i nacionalisticke opozicije VMRO- DPMNE, pretstavnika voks-populija (koja putem receno davala zivost starom sobranju), dobila 28 elegantnih, bogatih i konstruktivnih i od vlasti otcepljenih liberalo-demokrata.

Lider Liberalno-demokratske partije Petar Gosev poslednji predsednik centralnog komiteta Saveza komunista Makedonije i nije nekakav ideoloski oponent Socijaldemokratskom savezu i svom ranijem supartijcu i komunistickom omladincu, sada premijeru Branku Crvnekovskom.

Ipak, u Makedoniji polako ali sigurno sazreva politicka svest. Uprkos opstoj apatiji, gradjani zele da imaju svoje reprezente u parlamentu. O tome govori i masovan izlazak na lokalne izbore prosle jeseni, vise od 60 odsto. Takodje, cinjenica da i dalje zilavo postoje male politicke partije, da se neke spajaju, i cak formiraju nove, govori o tome da kakav takav pluralni politicki ambijent u Makedoniji, koji se ne temelji iskljucivo na etnickoj osnovi ipak postoji.

Treci parlamentarni izbori, bez obzira dali ce biti prevremeni u prolece ili redovni sledece jeseni, odrzace se po novom izbornom modelu. Svoj udeo u tome imaju i medjunerodne organizacije koje posmatraju demokratski razvoj Makedonije i njenog zakonodavstva.

Vladin predlog u sobranju prosle nedelje obrazlozio je ministar za pravdu d-r Djordji Spasov. Vlada smatra da je za ;akedoniju najbolji kombinovani model. Tacnije, da se 80 poslanika bira po vecinskom modelu, a ostalih 40 po proporcionalnom.

Sve manje paliticke partije, medju kojima i partija etnickih Albanaca DPA (Demokratska partija Albanaca) zalazu se iskljucivo za proporcionalan model i jednu izbornu jedinicu. Obrazlozenje je da ce tako svaki glas biti valoriziran, a buduce Sobranje pretstavljati realnu politicku sliku Makedonije.

Najveca opoziciona, sada vanparlamentarna partija VMRO-DPMNE zalaze se isklucivo za vecinski izborni model.

Vlada se obavezala da ce u sledeci predlog zakon ugraditi primedbe sa sobraniske govornice, medjutim izvesno je da ce ipak biti usvojen kombinovani izborni model, ako ne iz drugih pazloga, a ono zbog vecine koju u Sobranju ima Socijaldemokratski savez (61 glas) Branka Crvenkovskog.

Diskusija, koja se momentalno vodi oko ovog pitanja je u sluzbi zahteva opozicije da se u Makedoniji odrze prevremeni izbori. Liberalno-demokratska partija prilozila je u Sobranju inicijativu da se prevremeni izbori odrze 29 marta. Ovaj predlog je lider Liberal-demokrata Petar Gosev potvrdio u razgovoru sa predsednikom Gligorovim prosle srede u okviru nedavno uspostavljenog dijaloga predsednika sa ostalim politickim partijama koje pokraj vladajuceg Socijaldemokratskog saveza deluju u Makedoniji. Gosev je izjavio da predsednik nije prokomentisao ovu inicijativu, verovatno u zelji da je i dublje proanalizira.

I dok su neki pohrlili da protumace da je vladina odluka da se poslodavci oslobode svih nameta za penzisko i socijalno osiguranje za svakog novozaposlenog u sledece dve godine, samo jevtini marketing i znak da ce prevremenih izbora ipak biti, ozbiljniji poznavaoci prilika smatraju da ce Crvenkovski ipak pricekati do novembra 1998 kako bi ova popularna mera uhvatila koren i donela mu glasove.

Hoce li u Makedoniji biti prevremenih izbora ili ne zavisi iskljucivo od odluke premijera Crvenkovskog i poslusnog Sobranja u kome sedi 61 poslanik njegovog Socijaldemokratskog saveza i jos dvadesetak poslanika iz koalicione Socijalisticke partije i Partije za demokratski prosperitet etnickih Albanaca.

AIM Skopje SLOBODAN CASULE