MRTVA TRKA LEVICE I DESNICE

Srbija i dalje bez predsednika

Ni u drugom pokusaju izbora predsednika Srbije nije bilo iznenadjenja, osim sto je broj biraca koji se izjasnio za Milutinovica izazvao nevericu. U nastavak trke su usli predstavnici leve koalicije i Srpske radikalne stranke, kao sto se i ocekivalo. Analiticari prognoziraju da ce i drugi krug izbora biti bezuspesan.

AIM, BEOGRAD, 10. 12. 1997.

Dan nakon prvog kruga predsednickih izbora u Srbiji socijalisti su se jos lecili od mamurluka. Odusevljeni neplaniranim uspehom svog novog pulena zadovoljstvo su tokom izborne noci zalivali potocoma viskija i sampanjca. Milan Milutinovic, predsednicki kandidat koalicije SPS-JUL-ND plasirao se u drugi krug (l.665.822 glasa), gde ce 21.decembra odmeriti snage s liderom radikala dr Vojislavom Seseljem (l.227.076 glasova).Obojica kandidata dobili su vise glasova nego na septembraskim izborima, za razliku od treceplasiranog Vuka Draskovica, sefa SPO, koji je ostao "kratak" za oko 3OO hiljada glasova.

Prakticno, ni u drugom pokusaju izbora predsednika nije bilo iznenadjenja. Osim sto je broj biraca koji se izjasnio za Milutinovica izazvao nevericu, u nastavak trke su usli predstavnici leve koalicije i Srpske radikalne stranke, kao sto se i ocekivalo. Naime, do poslednjeg trenutka "levi" kandidat vazio je za slabijeg aduta od Zorana Lilica na prethodnim izborima.

Prema prvim tumacenjima, predizborni TV duel Draskovic-Seselj bio je pravi pogodak, pa su glasovi za koje je ovoga puta ostao ukracen lider SPO otisli na racun Milutinovica. Sam Vuk Draskovic kaze da su njegovi simpatiteri ostali kod kuce razocarani dezinformacijama koje su podjednako plasirali drzavni i nezavisni mediji. Po vidjenju Vojislava Seselja, 7. decembra Milutinovic je izveo na biralista sve glasace socijalista, tako da ni u drugom krugu ne moze ocekivati vise.

Domaci analiticari, medju kojima je i Slobodan Vucetic, clan Ustavnog suda Srbije, prognoziraju da drugi krug nece uspeti. U prilog tome ide i cinjenica da je na izbore izaslo jedva 53 odsto gradjana, sto je oko 3OO hiljada manje nego na septembarskom glasanju. Pokazuje se da su gradjani Srbije sve manje zainteresovani za izlazak na biralista. Uz to, lider SPO pozvao je svoje pristalice da u sledecem krugu bojkotuju "crvene" i "crne", a isto su postupili i drugi kandidati koji su dobili oko sto hiljada glasova.

Sudija Vucetic smatra da za eventualno sledece predsedsednicke izbore treba menjati zakon o izboru predsednika, na taj nacin sto bi u drugom krugu pobednik bio onaj koji dobije bilo koju vecinu, pod uslovom koji bi ostao - da na glasanje izadje polovina biraca (najmanje 3.6OO OOO). Osim toga, po njegovom misljenju, moguc je i jednokruzni sistem za izbor predsednika. Radikali, takodje, traze da se izmeni izborni zakon u slucaju neuspeha decembarskog glasanja. Clanice leve koalicije nisu sklone, bar za sada, da podrze ovaj predlog, dok SPO izricito kaze da je protiv promene pravila igre.

Posmatraci OEBS-a u preliminarnom izvestaju izneli su niz primedbi na izbornu proceduru. Gonsalesov izvestaj nije uvazen, pre svega u oblasti medija. Dok je drzavna televizija otvoreno favorizovala kandidata levice, pa i kandidata SPO, lider radikala je na RTS-u prikazivan samo u negativnom kontektu. Prema recima, Zerara Studmana, direktora Kancelarije OEBS za demokratiju i ljudska prava, izborna administracija na Kosovu imala je niz mana. Neka biracka mesta nisu uopste otvorena, druga su zatvarana pre vremena, a predstavnicima nekih stranaka nije dozvoljeno da ucestvuju u radu odbora. Timu OEBS-a u Pristini nije omogucen uvid u glasanje putem poste. Domacim posmatracima nije dopusteno da prate izbore, a zamerka je izrecena i na racun Republicke izborne komisije u kojoj vecinu cine drzavni sluzbenici sto direktno utice na njihovu nezavisnost.

Ekspertska grupa posmatraca OEBS naglasila je da ocekuje reviziju izbornog zakona i procedure, uz politicki konsensus koji je zatrazen u Gonsalesovom izvestaju. Ukoliko je namera da se stvori okruzenje da svi gradjani ucestvuju u demokratskim procesima, onda u dijalog treba da budu ukljucene sve politicke stranke: "Ako srpske vlasti zele da se prevazidje opste nepoverenje u sistem, pristupice aktivno preporukama OEBS", podvukao je Studman.

    Sve prognoze ukazuju da ni u drugoj rundi Srbija nece

dobiti naslednika Slobodana Milosevica na mestu sefa Republike. Ako se to, pak, dogodi, prema nekim misljenjima zakljucak moze biti da je postignut politicki dogovor, pre svega izmedju radikala i socijalista. Znaci predsednik bi bio Milan Miluutinovic. Na takva razmisljanja upucuje nekoliko cinjenica. Najpre, vladajuca partija je nakon dva meseca od parlamentarnih izbora, a uoci glasanja za predsednika naprasno sazvala konstitutivnu sednicu republickog parlamenta. Vrlo lako Dragan Tomic je ponovo izabran za predsednika Skupstine uz pomoc radikala. Na taj nacin levica je dobila i v.d. predsednika Republike u slucaju neuspeha predsednickih izbora. Ovim je vladajuca koalicija izbegla otvorenu ustavnu krizu koja bi krajem godine usledila zato sto ne bi postojala nijedna institucija vlasti od predsednika, parlamenta do vlade. Takva situacija neminovno bi vodila raspisivanju uz predsednicke i novih parlamentarnih izbora, sto u ovom trenutku ne odgovara ni jednoj stranci koja je u septembru osvojila poslanicka mesta.

Ostvarena saradnja radikala i socijalista u parlamentu, neke stranke navodi na sumnju da je moguc slican dogovor izmedju dva kruga predsednickih izbora. Vodece stranke iz Vojvodine na to izricito ukazuju. Ulog bi bila vlada u kojoj bi prvi ljudi SRS dobili znacajna ministarska mesta.

Ukoliko ne dodje do sporazuma socijalista i radfikala, nema nijednog argumenta koji bi isao u prilog eventualnog uspeha predsednickih izbora 21. decembra. Ako se ostvare prognoze da ni decembarsko glasanje nece uspeti, pre svega zbog nedovoljnog odziva biraca, gotovo je izvesno da ce gradjani Srbiji u prvim prolecnim danima ponovo na biralista: za izbor predsednika, mozda republicki parlament, a i za savezni, pa i novu lokalnu upravu.

Vesna Vujic (AIM)