U CARSTVU KRIMINALA, DROGE I SEKTI

Mladi u krizom razorenom drustvu

AIM, BEOGRAD, 9.12. 1997.

Jedan razjareni roditelj upao je nedavno u uglednu beogradsku skolu i isprebijao sesnaestogodisnjaka naocigled ostalih djaka. Izubijani tinejdzer zavrsio je u bolnici sa kopcama na glavi, a da ne dodje do najgoreg sprecila je prisebnost dvojice nastavnika. Koliko je poznato javnosti, ovako nesto do sada se nikad nije dogodilo u jugoslovenskoj prestonici ili nekom drugom gradu nove drzave. Nesvakidasnji incident dobio je dramatican i neocekivani obrt posle verbalnog duela izmedju ucenice i ucenika iz istog razreda. Taj sukob je samo na prvi pogled izgledao bezazlen, jer je devojcica, trazeci osvetu, u pomoc pozvala svog oca, inace radnika MUP Srbije. Ocevici kazu da je maloletna M.Dj. za vreme batinjanja druga iz odeljenja smehom propratila njegovo ponizenje i maltretiranje.

Ovaj dogadjaj nije ostavio ravnodusnom beogradsku carsiju, ali tako je bilo i u slucaju bestijalnog ubistva decaka-Roma ili nasilne smrti visokih funkcionera u srpskoj vlasti, koji su glavu izgubili na javnim mestima, naocigled ljudi. Mnogo toga na ovim prostorima dogadja se prvi put i niko ne zna da kaze dokle ce ljudi biti svedoci, zrtve ili akteri slicnih zbivanja. Analiticari odavno ukazuju i opominju da sva drustvena zla, pa i agresija, nastaju kao reakcija na sumornu drustvenu stvarnost u kojoj poslednjih godina politicka i ekonomska putanja iscrtava iskljucivo silaznu liniju. Na grafikonu sive svakodnevice obicnih ljudi raste samo negativna energija, puni ih poput ekspresnog lonca bez ventila, koji jednog dana, kad dostigne kriticnu tacku mora da eksplodira.

Odrasli trpe negativne drustvene vibracije i to se ogleda u primerima poput onog sa pocetka teksta ili u drasticnijjim oblicima. Statistika neumoljivo upozorava da se za poslednjih pet godina duplirao broj ubistava i da se posle rata povecao procenat samoubistava. Klima je pogodna za agresivnost, konstatuju strucnjaci, a ova formulacija u bukvalnom prevodu bi mogla da znaci da je drustvo u kome zivimo obolelo i da je njegov virus opasno naceo porodicni milje, razorio srednju klasu i uneo beznadje u ostale slojeve stanovnistva. Sta onda u takvom okruzenju mogu da ocekuju mladi, koji rastu i razvijaju se u okruzenju beznadezne svakodnevice?

Mladi su u kriznim vremenima izgubili oslonce, a rezultat tih procesa su bekstvo u nasilje, maloletnicku delikvenciju, narkomaniju ili neku od brojnih sekti koje su pocele pojacano da deluju na ovom tlu. Skola odavno vise nije mesto gde drug sapuce drugu ili gde se zajedno rade domaci zadaci, postuju nastavnici i ucenici. U "prebukiranim" odeljenjima sa 40 pa i preko 50 djaka, frustrirani profesor nastoji samo formalno da ispostuje prenatrpane programe i ljuti se kad cuje sta se sve od skole i nastavnika ocekuje. Ako porodica i skola ne mogu vise da budu oslonci i amortizeri, onda je jasno koliko je deci privlacna ulica i razni poroci koji napolju vrebaju.

"Jos pre tri-cetiri godine upozoravali smo da ce doci do provale maloletnicke delikvencije, jer su na delu okolnosti koje tome pogoduju. Tako smo '94. na evidenciji imali preko 5.700 evidentiranih pocinioca, a uobicajeni broj je ispod 5.000. Iste godine je zabelezen i neslavan rekord po broju ubistava medju maloletnicima. Ono sto posebno zabrinjava je da mladi postaju sve brutalniji i agresivniji", objasnjava Ljubomir Pejakovic, direktor beogradskog Centra za socijalni rad.

"Cinjenica je da se starosna granica spusta i da medju delikventima sve vise ima dece koja su mladja od 14 godina. Ima slucajeva iz koristoljublja u kojima su pocinoci desetogodisnjaci i jedanaestogodisnjaci, a izvrsioci najtezih krivicnih dela ponekad imaju i devet godina. Postoje zalaganja da se pomeri granica krivicne odgovornosti sa 14 na 12 godina, ali to nije resenje i pravi odgovor, jer samo formalnim cinom necemo nista uraditi. Ako se neko razvija u ratnom okruzenju, pod sankcijama, u uslovima suzene perspektive ili ako dete usni san u agresivnom okruzenju i probudi se u agresivnom okruzenju, onda ne mozemo nista drugo ni ocekivati, nego opet agresivnost", objasnjava direktor Centra za socijalni rad.

"Nasilje radja nasilje i tu nema Boga. Niko posebno ne moze nista da uradi dok porodica ne dobije status koji joj pripada u zdravom drustvu. Dokle god mladi budu imali ideale u ljudima sa ulice, nemamo sjajnu perspektivu. Ako uspemo da porodicu postavimo na pijedestal koji joj pripada, onda sam optimista. Nadam se da ce se to dogoditi, jer svako drustvo koje izgubi vezu sa porodicom i ne omogucava joj da obavlja svoje primarne funkcije - osudjeno je na propast", upozorava Ljubomir Pejakovic.

Jedno od zala koje se siri poput kuge medju omladinom u Srbiji i Crnoj Gori jeste droga, koja uzima svoj danak i medju osnovcima. Neuropsihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, Aleksandar Ramah, tvrdi da je narkomanija sve prisutnija u skolskim klupama i da svaka skola ima svoje djake - dilere: "Maloletnici sve ranije pocinju da konzumiraju drogu, alkohol i tablete. Nesto od ovoga proba svaki treci ucenik iz Beograda od 12 do 18 godina. Drogu podjednako probaju i devojcice i decaci. Mladi prvo duvaju lepak i broznu, a zatim puse marihuanu, za koju se veruje da manje steti od duvana".

"Dejstvo marihuane je u tom uzrastu nepredvidivo, jer dolazi do neprijatnih reakcija, straha, napetosti, panike, osecanja da ih neko progoni, pa sve do halucinacija, posle cega je neophodna psihoterapija", upozorava ovaj neuropsihijatar.

Narkomaski lanac se siri zahvaljujuci radoznalosti adolescenata, koja je velika i prirodna, zamke su postavljene odmah tu, nadohvat ruke, jer se droga moze lako i brzo nabaviti. Iz ove kombinacije moze svasta da nastane, a porodica, koja bi trebalo prva da reaguje, najcesce sazna kad je sve vec kasno. Opet se ponavlja prica u kojoj roditelji nemaju vremena za decu jer trce za zaradom da bi odrzali kakvu-takvu egzistenciju. Odgovornost se ne retko prebacuje na skolu, koja je takodje u krizi - a za to vreme tinejdzeri mogu da nabave dzoint marihumane (po ceni od 10 dinara) kad god im se prohte, pa cak i u apoteci mogu bez recepta da kupe tablete(obicno sedative) koje piju zajedno sa alkoholom.

Mada se na prvi pogled cini da su mladi informisani, jer su "bombardovani" brojnim prilozima o narkomaniji, taj utisak je prividan, bar tako pokazuju istarzivanja i tribine koje se po skolama u poslednje vreme organizuju. Posle tih predavanja nastavnici su primetili da ucenici izlaze zbunjeni onim sto su culi i videli. U anketi uradjenoj u jednoj beogradskoj gimnaziji djaci su priznali da im je nedostaje razgovor sa roditeljima i - prave informacije o posledicama uzimanja droge.

Jos jedna posast kruzi Srbijom - boreci se za duse mladih mnoge verske organizacije nude slatkorecive programe o novom vrlom svetu i zivotu rasterecenom od ovozemaljskih briga. U svom naumu lakse, naravno, uspevaju u kriznim, teskim i siromasnim vremenima. Na opasnost od sirenja sekti upozorile su nedavno i ovdasnje prosvetne vlasti, koje su najpre organizovale savetovanje za srednjoskolske direktore. U tim razgovorima receno je da na ovom tlu deluju 64 sekte, medju kojima su i one vrlo agresicne i opasne, u svetu oznacene kao "satanske". Najuticanije vodje i njihovi sledbenici vec su osvojili prostor u zemljama nekadasnjeg komunistickog bloka, jer su dobro procenili da je narod zeljan vere. Najpodlozniji novim, opasnim vezama su naravno mladi, adolescenti, cije godine su pogodno tle za bujanje ideja iz arsenala virtuelne stvarnosti.

Zajednicka karakteristika za sve sekte je njihova upornost da sledbenike potpuno otrgnu od porodice, a put do njihovih dusa, kazuju upuceni, najcesce ide preko droge i muzike. Vrbuju se oni koji su podlozni uticaju, ali i sposobni da animiraju druge. Tako se prosiruju magicni krugovi sledbenika i zavisnika. U ovaj koloplet hvataju se i pripadnici starijih generacija, a prednost imaju imucni, jer je njihovo bogatstvo dobar plen koji se koristi za egzistenciju ovih organizacija...

Postojeci drustveni milje na suzenom prostoru nove drzave jeste ram u kome su smestene ljudske sudbine, ali ova inicijalna kapisla za agresivana i ostala patoloska ponasanja ne utice isto na pripadnike razlicitih generacija. Mentalni sklop, uticaj gena i porodicnog okruzenja, takodje imaju presudne uticaje. Mladi su osetljiviji i ranjiviji, mada ni stariji ne ostaju imuni na aktiviranje svih mehanizama. Cudne reakcije, nervozni pokreti i kabadahijsko ponasanje samo su blazi oblici karakteristicni za one koji zive - u ocigledno - krizom razorenom drustvu. Stvorena je klima za bujanje kriminalnih ponasanaja i brutalnih zlocina, a kako ce se ovoj pojavi stati na put i kada - ne zna se, procenjuju analiticari, ne ostavljajuci mnogo prostora za optimizam i nadu da ce se u bliskoj buducnosti pokazati svetlo na kraju tunela.

Olga Nikolic (AIM)