BOJKOT I OVOGA PUTA

Obnovljena srpska predsednicka kampanja, izrazila je uobicajene srpsko-albanske podele. Zbog vec poznatih okolnosti, tokom cele ove decenije, Albanci ne ucestvuju na izborima koje zakazuju srpske i jugoslovenske vlasti. Proteklih godina Albanci su stvorili paralelne institucije, odrzali su maja l992. godine svoje predsednicke i parlametarne izbore i pripremaju se za nove izbore, koji bi trebalo da se zakazu do kraja decembra ove, a da se odrze tokom prva tri meseca naredne godine. Tako najavljuju albanski politicki predstavnici, ali nije mali broj onih koji nezvanicno izrazavaju velike sumnje u tom smisli. U svakom slucaju, i zbog poznatih ukupnih okolnosti, Albanci i njihovi predstavnici srpske i jugoslovenske izbore dozivljavaju kao politicke dogadjaje i procese kod susednih naroda i drzava.

Albanski predstavnici i strucnjaci ponavljaju vec poznate stavove da Albanci nikako nisu spremni da daju legalitet i legitimitet svemu onome sto je ucinio beogradski rezim na Kosovu u proteklih desetak godina. Nije rec samo o nasilnom rusenju institucija nekadasnje kosovske autonomije i pravnom haosu, nego i o politici sistematskog istiskivanja Albanaca iz ekonomskog, politickog, kulturnog i ukupnog drustvenog zivota, putem smisljene politike svakodnevnog terora i brutalne upotrebe sile. Suocavajuci se kroz vise godina sa srpskom politikom nemilosrdnog proganjanja Albanaca, u cilju njihove eliminacije i marginalizacije, na Kosovu je izgradjeno cvrsto stanoviste da Albanci ne mogu da izadju na srpsko-jugoslovenske izbore bez prethodnog jasnog dogovora o buducem pravnom i politickom statusu Kosova ili, najmanje, bez nekih veoma cvrstih i uverljivih stranih garancija u tom smislu.

Predstavnici Albanaca i albanska politicka javnost uzimaju neozbljnim ili naivnim savete, pre svega iz sveta, da oni treba da se bore za ostvarivanje svojih ciljeva preko svojih poslanika u srpskoj i jugoslovenskoj Skupstini. Na ovakve savete oni uzvracaju da u tim skupstinama nisu mogli proci daleko bezazleniji predlozi srpske opozicije, zbog cega je i ona sama bila prinudjena da ih bojkotuje, a da sada neki njeni delovi bojkotuju i izbore. Predocavaju takodje da izmedju pozicije i opozicije u Beogradu, kada je rec o Kosovu, nema razlika i da bi se po tom pitanju i po svim drugim pitanjima albanski predstavnici uvek nasli pred jedinstvenim politickim i institucionalnim otporom Srba.

U srpskim stavovima o Kosovu, bar kod najznacajnijih politickih snaga, nikada se nije mogla primetiti elasticnost, koja bi davala makar i tracak nade za politicko resenje. Zbog toga, tvrda retorika upotrebljena tokom nedavne parlamentarne i predsednicke kampanje, koja se ponavlja i ovih nedelja, u obnovljenoj kampanji za nove predsednicke izbore, nije rezultat uobicajene predizborne demagogije, nego stvarnih opredeljenja kandidata i politickih snaga koje oni predstavljaju. Obecanja predsednickih kandidata tokom prosle predizborne kampanje ponavljaju sada njihovi patijski cinovnici na Kosovu. Proterivanje vise stotina hiljada Albanaca sa Kosova zahteva se vise od deset godina.

Doduse i u takvom tvrdom srpskom govoru prema Albancima i Kosovu, albanski predstavnici i analiticari nalaze izvesne nijanse. Medjutim, oni procenjuju da je rec pre svega o ostrini retorike, a ako se i ne bi radilo o tome, te nijanse ne mogu uopste neposredno sustinski promeniti kosovsku situaciju. Zapravo, oni smatraju da svi glavni akteri srpske politicke scene gravitiraju ka politici koju vec godinama sprovodi vladajuca Socijalisticka partija Srbije. Zbog toga, ovde ne izaziva tako veliko uzbudjenje, kao u Beogradu i u Srbiji, mogucnost da za predsednika Republike Srbije bude izabran predsednik srpskih radikala Vojislav Seselj.

Od prilike, to su analize i procene u albanskoj politickoj javnosti. Najsira albanska javnost novu srpsku predizbornu kampanju ne prati sa nekim posebnim interesovanjem. Zapravo, moglo bi se cak reci da ona o tome gotovo nije informisana.

Nekog posebnog interesovanja, a da ne govorimo o uobicajenim predizbornim uzbudjenjima, nema ni kod kosovskih Srba. Da nije predizbornih spotova i retoricke propagande na lokalnoj i na beogradskoj televiziji, pojacanih desetak dana uoci glasanja, umorni i osiromaseni narod, koji uglavnom ne cita novine, a prinudjen je nekako da gleda televiziju, ne bi ni znao da za nekoliko dana treba da glasa za izbor novog predsednika Srbije. Od glavnih "takmicara" samo je Milan Milutinovic bio na Kosovu. Posteri oblepleni po ulicama kosovskih gradova su uglavnom oni iz prethodne kampanje. Za razliku od velikog sarenila koje je bilo priredjeno pre tri-cetiri meseca, jedva se tu i tamo moze primetiti poster Milana Milutinovica i, po njima, ljudi bi mogli pomisliti da je covek sa brkovima sa podignutom pesnicom na posteru, nalepljen predsednicki kandidat srpske levice.

I ovdasnji ogranci srpskih partija racunali su sa zasicenjem, a zbog bezizgledne kosovske situacije i sa duplim razocarenjem kosovskog izbornog tela, koje bez Albanaca ne broji vise od 150

hiljada glasaca. Strahujuci od suprotnog efekta, nisu forsirali predizborne aktivnosti svojih organa, clanova i simpatizera. Takodje, vidljiva je bila uzdrzanost u davanju uobicajenih velikih ekonomskih i socijalnih obecanja, u koje ionako niko vise ne veruje. Ne veruju ni oni sto ih kazuju i koji se ne ustrucavaju da to, u uzem krugu, otvoreno priznaju.

Medjutim, ako su srpski glasaci Kosova izgubili nade u moguci ekonomski, socijalni i demokratski boljitak, srpski lokalni politicari jako racunaju sa tim da srpskim biracima i dalje veoma lepo zvuce zahtevi za jos snaznijim pritiskivanjem kosovskih Albanaca. U toj funkciji bili su i nedavni javni protesti nekih srpskih grupa po Kosovu, koji su trazili od drzave da im obezbedi sigurnost zivota i licne imovine. Po njima se takva sigurnost moze obezbediti jedino davanjem vecih ovlascenja policiji ili takozvanim narodnim samoorganizovanjem.

Od prvih javnih predizbornih istupanja ovdasnjih srpskih politicara, bilo je jasno da u zloupotrebi ove vrste demagogije, oni ni malo nece smanjiti intenzitet predizbornih aktivnosti. Zbog toga, stekao se utisak da je ova, u odnosu na prethodnu predizbornu predsednicku kampanju, iako sa mnogo manje uzbudjenja, bila zapravo trka uglavnom u izricanju osuda i presuda Albancima, kao da se njihova sudbina, komentarisu ovde, moze resiti onako kako zele Srbi, samo jednim potezom pera.

Prvi pravac ovog huskanja, koje se naziva predizbornom predsednickom kampanjom je proterivanje kosovskih Albanaca, koji navodno nemaju srpsko, odnosno jugoslovensko drzavljanstvo, sada preinacena od nekih dokazivanjem pripadnosti drzavljanstvom i suprotnom ostanak, ali pod specijalnim uslovima. To je stara prica sa takozvanih mitinga solidarnosti sa kosovskim Srbima u kojima se zahtevalo proterivanje, tvrdilo se, 300 do 700 hiljada Albanaca sa Kosova, zbog toga sto su navodno, emigranti iz Albanije. Srbi su nezadovoljni kako se prema njima ponasa njihova pravna drzava, ali smatraju i traze da jos vise bude takva prema Albancima. Samo tako, moze ispuniti srpska ocekivanja, odnosno obecanja o potrebi nemilosrdnog eliminisanja albanskog nacionalnog pokreta i prinudjivanja Albanaca da prihvate Srbiju kao svoju drzavu.

Svi lokalni srpski politicari su saglasni da treba sto pre da se ukine takozvana kosovska autonomija, koju propisuje sadasnji srpski Ustav. I posto nema utrkivanja o tome, srpski politicari se iza kulisa svadjaju oko toga ko je prvi trazio ukidanje te autonomije i ko trenutno najdoslednije i dalje insistira na tome. Jedna od oblasti najnovije predsednicke predizborne kampanje na Kosovu bila je i sirenje informacija u cilju predstavljanja Albanaca i njihovih organizacija u sto negativnijem svetlu, racunajuci sa tim da onaj ko ostrije napada Albance, moze racunati na veci broj glasova srpskih punoletnih gradjana, ne samo na Kosovu nego i u Srbiji. Prihvatanjem i pojacavanjem takve tvrde retorike, srpski lokalni mediji, koji su zvanicni glasnici, dali su takodje svoj obilati doprinos ovoj, u stvari kako je ovde karakterisu, antialbanskoj kampanji.

Srpski lokalni politicari nezvanicno priznaju da Kosovo nije problem koji se moze resiti preko noci. Takodje su svesni da je resenje nemoguce na nacin kako oni govore u predizbornoj kampanji i, pri tome ne iskljucuju mogucnost nekog velikog kompromisa u Degolovskom smislu. Oni cak smatraju da je mozda jedino na takav nacin moguce iznaci neko resenje. Ali, dodaju da je ovo predizborna kampanja i da je u trci za glasove sve dozvoljeno. Na primedbe da je to na Kosovu veoma opasno huskanje, sa nesagledivim posledicama, uzvracaju kako nisu sigurni da li srpski glasaci stvarno veruju u ono sto im njihovi politicari obecavaju i govore o Albancima, ali su sigurni da srpskim glasacima to zvuci veoma privlacno, da im to moze doneti vise glasova i da je jedino to znacajno u predizbornoj kampanji. Oni pretpostavljaju kako to odjekuje u usima i glavama Albanaca, ali u borbi za naklonost biraca, to malo koga moze interesovati. Na kraju krajeva, kaze ova vrsta politicara, "mi ne trazimo glasove albanskih biraca".

AIM Pristina Fehim REXHEPI