PREDSEDNICKI IZBORI NA KOSOVU

AIM JUNIOR Pristina

Ovdasnje malobrojno biraco telo je od presudnog znacaja kada su u pitanju parlamentarni izbori u Srbiji. Medjutim, kada su u pitanju predsednicki izbori, ono ima daleko manji znacaj jer je broj onih koji izlaze na izbore (oko 75.000) gotovo zanemarljiv u ukupnoj sumi biraca u Srbiji, cime se i objasnjava odsustvo prave kampanje na ovim prostorima.

Ponovljeni predsednicki izbori u Srbiji su po mnogo cemu specificni i jedinstveni. Po prvi put reper i ugaoni kamen izbora nije Milosevic i njegovi podanici, vec Seselj. Pred socijalistima je zaista tezak zadatak. Pokazalo se da je veliki deo birackog tela u Srbiji glasa protiv socijalista i njihovog kandidata, a ne konkretno za nekoga iz opozicije. Ti isti biraci sada sudeci po njihovom iskustvu imaju osecaj pobede i nemaju nameru da menjaju onog "kome su noge na zemlji, a pamet u glavi". Problem osloznjava i cinjenica da jedan deo Srba uvek glasa za "pobednika" tj. glasa "na sigurno", da bi sutra nakon izbora bio u pobednickom taboru.

Glavni sukob na ovim izborima vodi se izmedju Milana Milutinovica i Vojislava Seselja, a front na kojem se sukob odvija je uglavnom biracko telo Vuka Draskovica i ostalih kandidata tj. onih 700.000 "demokratskih" biraca koji su u drugom krugu mahom svoj glas dali Seselju.

Vuk Draskovic ima daleko manje sanse na ponovljenim izborima. Ne nastupa u ime cele demokratske opozicije, a ima i Dragoljuba Micunovica i Vuka Obradovica za protivkandidate. U drzavnim medijima ima znatno manje prostora nego na prvim izborima, a njegovo pojavljivanje je u funciji napada na Seselja sto je jedna od glavnih karakteristika njegove kampanje. U isto vreme, vrlo je uocljiv nedostatak zescih napada na socijaliste (napada se uglavnom JUL) sto govori da je Vuk svestan svoje pozicije i da na ovim izborima verovatno "odradjuje" posao za socijalistickog kandidata, na osnovu dogovora o buducoj koalicionoj vladi. U ovdasnjim politickim kuloarima je sumnjicavo posmatran i komentarisan prvi TV duel portparola SPO, SRS i SPS organizovan na BK televiziji, koja odnedavno moze da se prati na sirem podrucju Pristine i Peci. Vec tada se nazirala antiradikalska koalicija. Nedavni TV duel Seselja i Draskovica, medjutim, izbacio je stvar na cistinu.

Na podrucju Kosova Vuk je dobio procentualno mali broj glasova i reakcija na to je ocigledna. Kampanje ovde prakticno i nema. Nije primecen ni jedan Vukov plakat kao ni vece aktivnosti njegovog izbornog staba na prikupljanju kontrolora. Biraci koji su verni Vuku i uopste demokratskoj opciji, kojih je na ovim prostorima ionako malo, verovatno ce apstinirati. Ostaje da se vidi kako ce glasati Goranci, ciji su glasovi odveli Nina Rajevica, vodeceg na SPO listi u peckoj izbornoj jedinici u Republicku Skupstinu. Poslednja revizija Seseljevih stavova prema nacionalnim manjinama i etnickim grupama u kojima se nudi mnogo vise prava u zamenu za lojalnost drzavi, moze "pretociti" njihove glasove Seselju.

Pouceni iskustvom prethodne Seseljeve kampanje, koja se svodila na pojavljivanje u lokalnim i drzavnim medijima, socijalisti pokusavaju da zatvore Seselju svaku mogucnost obracanja preko medija. Na drzavnoj televiziji gotovo da ga i nema, a bilo je i nekoliko otkaza njegovih gostovanja na lokalnim televizijama. Prazan prostor je naravno popunjen Milutinovicem i njegovom predizbornom kampanjom. Vrlo je ocigledno da se Milutinovic obraca zimskim setacima, koji zele promene. Moto "I Srbija i Svet" mnogo vise pristaje nepostojecoj koaliciji "Zajedno", nego SPS-u. Milutinovic se u posetama raznim fabrikama i lokalnim rukovodstvima ponasa kao opozicija unutar SPS-a, kao kriticar postojeceg stanja, kao vodja tzv. reformskog krila u SPS-u. Njegov nastup ima za cilj da ubedi birace kako su reforme u drzavi moguce jedino preko SPS-a (kroz reforme unutar SPS-a tj. zauzimanje kljucnih pozicija do Milosevica od strane reformski nastrojenih socijalista), jer je SPS na celu sa Milosevicem jedina ozbiljna politicka snaga koja ima presudan uticaj na srpsko drustvo. Milutinovic vesto pliva u Vukovim vodama narocito u Sumadiji. Posecuje crkve i cestita domacinima slave. Izgleda da je Milosevic izvukao pouke iz zimskog protesta, kada je crkva odigrala znacajnu ulogu i pomerio svog kandidata sa ateisticke na tradicionalnu poziciju. Nedostatak jacih Vukovih reakcija na Milutinovicevo koketiranje sa crkvom i tradicijom je jos jedan nagovestaj moguce postizborne koalicije. Smer SPS kampanje je okrenut socijalnim i ekonomskim pitanjima stanovnistva, ciji bi se problem resavao pored ostalog povratkom Srbije u medjunarodnu zajednicu, sve sa ciljem dolaska svezeg kapitala. Medjutim problemi i shvatanja birackog tela na ovim prostorima se razlikuju od problema birackog tela Srbije. Kosovski Srbi ozbiljniji povratak Srbije u svet dovode u vezu sa potencijalnom promenom statusa Kosova. Na slican nacin, ovdasnji biraci su sa nevericom posmatrali i zimske proteste. Predsednicka kampanja se poklapa sa medjunarodnim inicijativama za resavanje kosovkog problema. Pogorsanje situacije i reakcije drzavnog aparata se nekoliko puta za redom na cudan nacin poklapaju sa finisom izborne kampanje. Zbog ovoga, pokazalo se, Milutinoviceva poseta Kosovu bila je daleko manje pompezna ali u funkciji osude terorizma i povratka imovine crkvi. On je govorio o najnovijoj radikalizaciji na Kosovu, a nedavnu inicijativu francuskog i nemackog ministara inostranih poslova, kao direktno mesanje u unutrasnje stvari Srbije i Jugoslavije, misleci da bi to trebalo da bude dovoljan argument da veci deo birackog tela ostane veran socijalistima. Time je izbegnuta Liliceva prica o povratku Albanaca u politicki zivot Srbije i disonanca u odnosu na stavove kosovskih socijalista. Treba reci da i susret Nano - Milosevic nije izazvao odusevljenje, bez obzira na negativne reakcije ovdasnjih Albanaca. Prosecan Srbijanac je to mogao da shvati kao akciju u smeru stabilizacije situacije u regionu, ali za prosecnog kosovskog srbina to je ipak nagovestaj promene postojece koncepcije zivota.

Ovde daleko vise "pali" Seseljeva prica, koja logicno sledi put koji je Milosevic trasirao. Mada na prvi pogled izgleda da je uspela cvrsta medijska blokada, u Seseljevom slucaju je ipak prakticno "razbijena". I pored odbijanja RTS-a da omoguci Seseljevo gostovanje u pristinskom TV studiju, pojavljivanje na BK televiziji i predizborni termin na drzavnoj televiziji su sasvim dovoljni da se biraci informisu. Karakteristicno je za kosovske prostore i medjusobno informisanje biraca. Informacije i stavovi preko clanova i simpatizera radikala putuju "od uva do uva", do ostalih biraca - na poslu, po slavama, sedeljkama i sl. Na slican nacin se prenosi i zabrinutost i teorije zavere vezane za njegov nedavni udes. O Seseljevim stavovima i namerama se gotovo sve zna. Seseljeva dijagnoza postojece situacije na Kosovu poklapa se sa misljenjem vecine ovdasnjih Srba. A dijagnoza glasi: "Neaktivnost socijalista u odlucnom koriscenju svih sredstava pravne drzave, korupcija u drzavnim organima, omogucavanje albanskim privatnicima da razvijaju biznis, pruzilo je priliku i manevarski prostor albanskom secesionistickom pokretu da se razmahne. Socijalisti su dozvolili i stacioniranje Americkog informativnog centra i stranih posrednika, kao i "vrsljanje" nekoliko desetina zapadnih nevladinih organizacija".

Sto se tice terapije, Seselj predlaze siroku lepezu poteza zasnovanih na radikalnom etatizmu, pozivajuci se pored ostalog i na medjunarodne primere izbegavajuci stare price o bradama i cetnickim odredima.

Prvo i osnovno: Borba protiv terorizma, bez milosti, po uzoru na Amerikance.

Nove licne karte, koje bi se mogle izvaditi samo na osnovu dokaza o drzavljanstvu. Oni koji to ne budu mogli ili ne budu hteli imace status "apatrida", persone bez domovine, gosta ili izbeglice i sva "prava i mogucnosti", koje medjunarodno pravo daje "apatridima". Naravno, ukoliko se oni ogluse o zakone drzava ima pravo da ih protera.

Maksimalno insistiranje na obavezama prema drzavi u smislu placanja poreza i zastita lojalnih Albanaca.

Mogucnost otvaranja albanskih medija, ukljucujuci i radio i TV stanice, ali novcane kazne i zatvaranje u slucajevima poziva na rusenje integriteta drzave. Novcane kazne bi gradaciono rasle, ukoliko bi se preksaji ponavljali (1000 din. 10.000 din., 100.000 din ...).

Jasan stav prema albanskom skolstvu, koje bi bilo samofinansirajuce i cije diplome ne bi omogucavale zaposljavanje u drzavnim sluzbama.

Ovo bi sve trebalo da dovede do smanjivanja manevarskog prostora albanskom pokretu i amortizovanje negativne energije prema drzavi i Srbima. To bi po njegovom misljenju dovelo do odvajanja dela albanskog stanovnistva od "separatistickih ciljeva".

U isto vreme Seselj predlaze niz poteza, koji bi trebali da olaksaju i stabilizuju zivot Srba na ovim prostorima. Ne ulazeci u Seseljeve namere i mogucnosti da ostvari predlozeno ovi potezi kosovskim Srbima zvuce daleko primamljivije od Milutinovicevih opstih stavova. Zbog svega ovoga na Kosovu treba ocekivati dalju migraciju socijalistickih biraca prema Seselju.

Kosmetski Srbi i dobar deo Srbijanaca, pored nepovoljnog odnosa prema medjunarodnoj zajednici, shvataju da je potrebno imati bar minimum kontakata za njenim predstavnicima. Interesantno je posmatrati najnoviiji Seseljev spektar politickih stavova o medjunarodnoj zajednici i medjunarodnoj politici. Stavovi idu od isticanja neingerencija predsedika Srbije za medjunarodnu politiku, tj. prebacivanja odgovornosti za njegove poteze na Milosevica, preko nepriznavanja drzave Hrvatske, do podrske Milosevicevim potezima u vezi balkanskih integracija i pozivanje na medjunarodno pravo i zapadne primere u odnosu prema albanskom "separatistickom" pokretu. Ovakvom lepezom stavova, on nagovestava da ne bi izbegavao kontakte i dogovor sa medjunarodom zajednicom, ali da bi bio daleko tvrdji orah nego sto je Milosevic, narocito, porucuje on, kada su srpski nacionalni interesi u pitanju. Ovako, Seselj ostavlja utisak politicki mnogo zrelijeg, nego prethodnih godina. Njegovi politicki potezi zasnovani su na dobro promisljenim procenama situacije i srpskog birackog tela. Zato je glavni moto njegove kampanje "Noge na zemlji - pamet u glavi". Svojim predlozima za vladu Nacionalnog jedinstva, pred ponovljeni krug izbora prikazao se kao pragmatican politicar, ciji je glavni interes Srbija i njeni gradjani. Cini se da on polako zauzima poziciju koje je godinama gradila Demokratska stranka. Ocigledan nedostatak jakih kadrova u stranci se moze ciniti trenutno njegovom jedinom slabom tackom, ali ne treba zaboraviti veliki broj njegovih simpatizera, narocito u drzavnim sluzbama.

Bez obzira na cinjenicu da je udeo kosovskih biraca u ukupnom broju biraca u Srbiji gotovo zanemarljiv i da verovatno nece uticati na ishod izbora, socijalisti bi trebalo da se zabrinu. Situacija oko formiranja nove vlade, bez obzira na moguc dogovor sa SPO, mirise na parlamentarnu krizu i nove parlamentarne izbore, mozda vec na prolece, gde bi radikali na na ovom prostoru verovatno ostvarili cistu pobedu i pretekli socijaliste po broju poslanika u Skupstini.

AIM Pristina Slavisa MARIC