KRUNSKI DOKAZ, IPAK FIZICKA TORTURA
Jos pre tri meseca, novinarskoj bransi na Kosovu bilo je najavljeno da ce uskoro biti organizovana poseta zatvorima ili, kako ih zvanicne srpske vlasti blaze zovu Kazneno popravnim domovima, u na ovom podrucju. Posle odlaganja, ove "avanture" iz jos uvek nepoznatih razloga, od strane Ministarstva pravde Republike Srbije, pre nekoliko dana "dva puna autobusa" inostranih, srpskih i kosovskih novinara poslo je da se i sami uvere u "zivot Onih iza Onih vrata". Posle posete zatvorima u Beogradu i Nisu, na red su dosli i oni u Lipljanu, Smrekovnici kod Peci, zloglasnom zatvoru "Dubrava" u Istoku.
Beli carsavi u celijama osudjenih i po nekoliko minuta, koliko je novinarima dozvoljeno da porazgovaraju sa nekima od onih koji su zeleli ili mogli - svejedno, da razmene par reci sa zainteresovanim i radoznalim novinarima, ipak vecinu nisu mogli da prevare. Specijalno organizovan program kako bi se ilustrovala "sloboda i bliskost" ovih institucija u ocima sveta, prevarila je samo one novinare koji su malo ili skoro nista znali o postupcima ovdasnjih vlasti prema njenim "ziteljima". Lipljanski zatvor je nekada bio poznat kao insitucija u kojoj su kazne izdrzavali pojedinci koji su izvrsili laksa krivicna dela i za njih kaznjeni od 10 do godinu dana. Danas je on jedan od najcuvanijih mada se broj njegovih "stanovnika" povecava - reklo bi se iz dana u dan.
Aleksandar Rakocevic prvi covek zatvora u zloglasnoj "Dubravi", novinarima je izjavio da je ova instituicija zapocela sa "radom" 1986 godine, i da se radi o kuci zatvorenog tipa sa poluotvorenim paviljonima za osudjene i da osudjenici izrzavaju zatvoreske kazne od jedne do 20 godina. Iznoseci nacionalnu strukturu osudjenih, Rakocevic je izneo da je od ukupno 412 njih, 314 Albanaca i 68 Srba i Crnogoraca. Za ubistvo je kaznjeno 211 osoba, za silovanje i neprirodne odnose 25, za krivicna dela protiv imovine 77, za druge delatnosti 16, za nosenje oruzja bez dozvole 16, a za udruzivanje radi neprijateljske delatnosti 41 osoba.
Medju onima koji su kaznjeni za reklo bi se zbog politickog angazovanja je i nedavno optuzeni kosovski Albanac Avni Klinaku u zatvoru: Svoju kaznu izdrzava u zatvoru u Lipljanu. TV kamere, fotoaparati, mikrofoni nekoliko desetina novinara bili su upereni u njega, dok je pred njima stajao vezanih ruku iza ledja Klinaku i mirno posmatrao njihova lica i jos mirnije odgovarao na njihova pitanja. "Zovem se Avni Klinaku, imam 32 godine, kaznjen sam sa deset godina lisavanja slobode, pod optuzbom: "Udruzivanje radi neprijateljske delatnosti". Sta si pocinio?- sledilo je pitanje kolega novinara. "Izdavao sam moj ilegalni list "Cljirimi" i rasturao sam ga". To je citava njegova delatnost.
Za isto ovo delo, zajedno sa Avni Klinakuom, kaznjeno je jos 19 lica, na sudjenju koje je odrzano s proleca. Ovim sudjenjem u stvari zapocela je serija sudskih procesa protiv kosovskih Albanaca. Njih 20, koji su na "crnoj klupi" iscekivali kazne, optuznica "pripremljena" od strane zamenika Okruznog javnog tuzioca Jovice Jovanovica, teretila ih je za krivicno delo "udruzivanje radi neprijateljske delatnosti", "ugrozavanje teritorijalnog integriteta", sankcionisane clanovima 136. i 116. Krivicnog zakona sadasnje Jugoslavije, dok je sedmorica njih teretila za krivicno delo "terorizma", sankcionisano clanom 125. istog ovog Zakona. Prema optuznici, sada osudjeni su izvrsili "inkriminisna dela" pocev od decembra 1992. godine, pa do dana hapsenja, tako sto su "osnovali organizaciju sa ciljem ugrozavanja teritorijalnog integriteta Jugoslavije i imali su za cilj odvajanja Kosova i drugih teritorija nastanjenih Albancima, radi stvoranje njihove nezavisne drzave i pripajanja Albaniji". Izmedju ostalog, oni se optuzuju i zbog toga sto su "pripremali i rasturali list "Cljirimi", organ Nacionalnog pokreta za oslobodjenje Kosova (NPOS), obezbedjivali oruzje i municiju, iscrtavali planove i skice zgrada vojske i policije u Pristini, planirali fizicku likvidaciju pripadnika MUP-a Srbije".
No, u dokaznom postupku, osim nekoliko primeraka biltena "Cljirimi", Okruzni javni tuzilac fakticki nije dao na uvid ni jedan drugi materijalni dokaz. Iz katastarske sluzbe u sudnicu su doneti planovi i skice nekoliko objekata u gradu, a medju njima i objekata Sekretarijata unutrasnjih poslova, koji su gradjeni u vreme kada optuzeni nisu bili ni rodjeni. Podneti dokazi u ovom sudskom procesu, ocenjeni su kao "malobrojni" i od strane samog predsednika Sudskog veca, Dragoljuba Zdravkovica, ali su ipak svih 20 osudjeni kao najljuci i opasni neprijatelji. Kao osnovni dokaz njihove delatnosti u plasiranoj noptuznici, uzete su njihove izjave u istraznom postupku. Odbrana je svo vreme tvrdila da "dela koja se optuzenima stavljaju na teret pravno ne predstavljaju nikakve inkriminirajuce postupke. Ljudi se kaznjavaju za izdavanje jednog biltena koji po svom sadrzaju uopste nije "tvrdji", nego osatali listovi i casopisi koji se stampaju i prodaju legalno na Kosovu. Advokat Fazli Balaj, je ovo ovako prokomentarisao: "Zakon je tu samo da bi opravdao optuznicu tuzioca i drzave".
A svi iskazi optuzenih dati su pod najbrutalnijim policijskom fizickom i psihickom torturom, mada isticali su i jos uvek podvlace advokati- branioci "i prema aktuelnim srpskim zakonima, koriscenje nasilja je zabranjeno". Svi ovi optuzeni bili su uhapseni januara i februara meseca ove godine, i "prvi dokazi" javnosti o uspesnosti delovanja ovdasnjih pripadnika MUP-a Srbije dati su kroz kadrove uzetih iz televizijskih arhiva, na kojima su se mogle videti novine, cak i knige i brosure, koje se slobodno mogu kupiti u gradskim knjizarama.
Slicno je protekao i naredni sudski proces. Besim Rama i Avni Nura iz sela Prekaze, odnosno Prelovca, kod Glogovca, i Idriz Aslani iz opstine Vucitrn, zajedno sa 12 drugih Albanaca (kojima je sudjeno u odsustvu) optuznica je teretila za izvrsavanje nekoliko teroristickih napada. Prema ovoj optuznici, jos od "1992. godine, posle obuke u Albaniji, optuzeni su stvorili neprijateljsku organizaciju s ciljem odvajanja teritorije Kosova i ostalih teritorija nastanjenih Albancima i radi njihovog ujedinjenja sa Albanijom". Po toj istoj optuznici oni su "pripremali i planirali seriju akcija u Glogovcu, Kosovskoj Mitrovici, Vucitrnu i Srbici. Scena je opet bila ista: nasuprot srpskom sudskom telu, stajali su Albanci koji su kazivali o uzasnim fizickim torturama, pod cijim su pritiskom i napisali samooptuzujuce izjave. Tokom iznosenja njihove odbrane, samo je optuzeni Besim Rama priznao da je ucestvovao "bez njegovog prethodnog znanja u akciji protiv srpske policije 17. juna prosle godine u Sipolju kod Kosovske Mitrovice", dok je ostale optuzbe odbacio, tvrdeci da je izjavu u istraznom postupku potpisao pod pritiskom pendreka. Optuznicu su odbacili i Idriz Aslani i Avni Nura, koji su isto tako svedocili da su nad njima korisceni i "elektroskokovi". "Pozadina i ovog procesa je bila jasna jos od hapsenja, odnosno kidnapovanja optuzenih", isticala je svojevremeno odbrana.
Fizicka tortura nad optuzenima, bila je najvise pominjana i u aktuelnom sudskom procesu koji se vodi u Pristini protiv 19 kosovskih Albanaca, od kojih se dvojica nalaze u bekstvu, direktno optuzenih za "udruzivanje u Oslobodilacku vojsku Kosova". Koriscenje policijske torture u funkciji iznudjivanja samooptuzujucih iskaza uhapsenih, prema odbrani, dokazuje se i cinjenicom da dvojica koja su trebala da se pojave na optuzenickoj klupi vise nisu medju zivima. Besnik Restelica, uhapsen pocetkom ove godine, nakon nekoliko dana po zvanicnoj verziji "izvrsio je samouvbistvo" u Okruznom zatvoru u Pristini. Medjutim i njegova porodica i advokati tvrde da je on umro usled posledica "fizickog nasilja". Nekoliko dana posle njegove smrti, Michael Frey, sef kancelarije Komiteta madjunarodnog crvenog krsta, novinarima je izjavio: "Da nam je bila dozvoljena poseta Besniku Restelici u zatvoru, on bi jos uvek bio ziv". Pre pocetka tekuceg sudskog procesa, u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu umro je i Jonuz Zenelji. Prema zvanicnim tvrdnjama on je preminuo od kancera na plucima. No, njegova porodica tvrdi da on nikada nije bio bolestan, vec da je smrt usledila kao posledica koriscenja uzasnih tortura tokom istraznog postupkana njim.
Ni izlozeno oruzje u sudnici ne odgovara oruzju koje je u procesu citanja materijalnih dokaza navodeno u optuznici. Bilo je i komicnih scena: Svedok Okruznog javnog tuzilastva, srpske nacionalnosti cija je supruga poginula u jednoj kafani, nakon jednog oruzanog napada, posmatrajuci optuzene je uzviknuo: "Vi niste uhvatili teroriste gospodine sudijo, vi ste ovde doveli pogresne ljude".
A takvih "pogresno osudjenih ljudi", bez ikakvog pravno-valjanog dokaza, mnogo je u tih nekoliko zatvora na Kosovu. Najveci broj njih izdrzava svoje kazne u specijalnim objektima i pod tretmanom koji se primenjuje "prema opasnima". U "drustvu" su sa najbezobzirnijim kriminalcima, visestrukim ubicama i pociniocima raznih monstruoznih zlocina...
AIM Pristina Besim ABAZI