SLOVENIJA - BEDA KVAZI DEMOKRATA

Janez Jansa i Lojze Peterle podneli parlamentu zahtev po usvajanju zakona o lustraciji kojim bi bivsim komunistima zabranili rad na znacajnijim funkcijama u drzavi

Ljubljana,30.novembar 97

Sve je pocelo za vreme kampanje za predsednicke izbore. Predsednici dve opozicione stranke Janez Jansa (SDS) i Lojze Peterle (SKD) podneli su zahtev slovenackom parlamentu da stavi u plan rada vanrednu sednicu Drzavnog zbora predlog Rezolucije o protivpravnom delovanju komunistickog totalitarnog rezima i predlog zakona o ukidanju posledica komunistickog totalitarnog rezima. Da se nije radilo o predizbornom periodu i slovenackoj javnosti dobro poznatoj fobiji prvaka socialdemokratske stranke Janeza Janse pred predsednikom Slovenije Milanom Kucanom, nikome ne bi bilo jasno sta se desava da je dvojici opozicionera palo na pamet nesto takvo. Naime, Slovenija je izvrsila demokratske promene kao prva od bivsih jugoslovenskih republika vec 1990.godine, godinu dana kasnije stekla je svoju drzavnost i tada su bila spomenuta dvojica politicara na vlasti tadasnje koalicije Demos. Dakle, ako bi ikad bilo vreme za obracun sa bivsim rezimom, to je bilo tada, a ne sada, sedam odnosno skoro osam godina kasnije.

Ali, to se ipak desilo. Gospoda Jansa i Peterle, predsednici dve nekad znacajne opozicione stranke, koji su uspeli svojim ekstremnim stavovima i svojom stranackom politikom okrenutom iskljucivo u proslost izgubiti vec veliki deo svog clanstva kao i simpatizera, zatrazili su od predsednika parlamenta Janeza Podobnika da sazove vanrednu sednicu o lustraciji vec pre predsednickih izbora. Kolegijum predsednika i sam predsednik, koji je bio glavni konkurent Milanu Kucanu u tim izborima, bili su protiv toga i odlucili da ce staviti sednicu o tom pitanju na dnevni red posle predsednickih izbora, jer nisu hteli da ugode Jansinom pokusaju da spreci izbor Milana Kucan, koji je po njemu utelesenje "bivseg zlocinackog rezima". U medjuvremenu se slovenacki parlament zadrzao usvajanjem drzavnog budzeta, u medzuvremenu je vec u prvom krugu na predsednickim izborima prejako pobedio dosadasnji predsednik Kucan i tako se desilo da zakon i rezolucija o lustraciji jos danas nisu stigli u parlament.

Spomenuti predlog je prilicno uzbudio slovenacki javnost. Oglasili su se svi vidzeniji intelektualci i predlog napali ne samo kao zakasneluideju, nego pre svega kao nemoralan, jer se komunizam u Sloveniji ne mozeni u snu usporedjivati sa bivsim komunistickim rezimom istocnog bloka, pa i neustavnim. Mnogi naglasavaju da su upravo ljudi koji su bili na vlasti u bivsem sistemu doprineli stvaranju visepartijskog sistema jer je slovenacka partija prakticki sama pocela sa uvodjenjem liberalizma u svoju politiku i krajem krajeva sama sisla sa vlasti. Tada se govorilo o somotnoj politici slovenacke partije, sto podseca na somotnu revoluciju koja je bila izvedena u Ceskoj. Ali uSloveniji cak nije bila ni potrebna revolucija, vec je sve islo veoma mirnim putem. Medju borcima za demokratizaciju pre pada bivseg sistema naravno nije bilo gospodina Peterlea, koji je u to vreme bio cinovnik u Republickom zavodu za plan. Medju njima je u zavrsnoj fazi doduse bio Janez Jansa, ali tek posle toga kada je bio razocaran partijom, jer ga je izbacila iz svojih redova i nije prihvatila ozbiljno sve njegove molbe (i pismene) za ponovni prijem u Savez komunista, gde je detaljno izlozio sve svoje partijske i samoupravne zasluge za narod. Ako bi se posluzili cinizmom mogli bismo onda konstatovati da je iniciativa za lustraciju proizvod zelje po samoociscenju pred Bogom, sa kojim se je Janez Jansa zblizio u poslednje vreme, dok kod gospodina Peterlea ne treba ni traziti neke dublje korene jer ionako vec godinu dana radi samo ono sto radi i Jansa.

Predlog za lustracijom naisao je na neodobravanje i u siroj javnosti. Ankete javnog mnjenja koje su sprovodili slovenacki mediji pokazuju da je medju 50 i 60 odsto ljudi protiv lustracije, oko 20 do 25 posto se zalaze za nju, dok su ostali neopredeljeni. Ako bismo uzeli u obzir i neke druge odgovore iz istrazivanja javnog mnjenja, videli bismo da je Slovencima dosta raspravljanja o proslosti i da se zele orientisati ka buducnosti, koja je mnogo znacajnija pa i slozenija kao izgleda na prvi pogled. Takav stav je zauzeo i stari novi predsednik drzave Milan Kucan. Lustracijskom predlogu se suprostavljao vec u predizbornoj kampanji, a pre par dana obratio se pismom slovenackom parlamentu. Pismo i svoje stavove je sire obrazlozio javnosti i na posebnoj konferenciji za stampu. Kucan se u pismo ostro suprostavlja tvrdnji da u Sloveniji vlada takozvana neokomunisticka elita koja se zauzima za sistematsko krsenje ljudskih prava i slicno. Uz to zakljucuje da je bila izvrsena politicka diskontinuiteta sa bivsim rezimom vec sa prvim demokraskim izborima 1990.godine, drzavnopravna sa osamostaljenjem godinu dana kasnije i ustavnopravna sa usvajanjem ustava isto 1991.godine. U pismu konstatuje da je prelozeni zakon u suprotnosti sa cak 40 clanova slovenackog ustava i sa brojnim medjunarodnim dokumentima jer ogranicava mnoga prava i slobode coveka. U svom pismu predsednik drzave jos kaze: "Odbacujem predlozeni zakon i rezoluciju i zelim da verujem kako ce isto uraditi i drzavni sabor. Predlazem da vlada i drzavni sabor nastave za ostvarivanjem strukturalnih promena koje ce Sloveniju jos vise pribliziti normama i standardima moderne demokratske Evrope," napisao je predsednik Kucan i zavrsio : "Posledice ranijeg perioda vladavine totalitarizma u istocnim zemljama kao i u Jugoslavije nije moguce uklanjati sa mracnjastvom. Trpeljivost ne mozemo uspostavljati netrpeljivoscu. Posledice bivseg nasilja nije moguce smaknuti novim nasiljem. Ponovno ozivljavanje i sirenje vec prevazidjene netrpeljivosti je zbog toga glavna moralna mana predlozene lustracije."

Rezime te iniciative je jasan. Prave neokomunisticke sile u Sloveniji nisu na vlasti nego pre svega medju nekim opozicionarima koji u borbi sa bivsim komunistima upotrebljavaju upravo najgore metode ekstremnih pobornika tvrde variante komunizma - od prisluskivanja, pisanja anonimki, pa sve to spomenutih predloga i slicnih pokusaja krsenja elementarnih prava coveka. Srecom su ljudi takve orientacije u vise puta potvrdjenoj manjini.

Janja Klasinc, AIM