SLOVENIJA - DRZAVA I SPASAVANJE PREDUZECA

Ako udruzis siromake, dobijes jos veceg siromaka

V Agendi 2000, dokumentu Evropske komisije, koja je izvrsila celostnu ocenu prilika u Sloveniji in stepen njene spremnosti za ukljucenje u EU, je jedna od primedbi i konstatacija da slovenacka drzava jos uvek previse pomaze preduzecima u javnom vlasnistvu koja imaju teskoce. Sa druge strane mozemo da cujemo sa strane privrednika kako ima nova slovenacka drzava suvise "macehovski odnos" prema javnim preduzecima. Zbog toga je interesantno pogledati sta se zbilja desava na tom polju.

Posle raspada bivse zemlje i iznenadnog gubitka jugoslovenskog trzista, razumljivo je da su se mnoga preduzeca, vezana za to trziste, nasla u veoma teskom polozaju. U tom periodu zapocela je i privatizacija, a u procesu usvajanja zakonodavstva sa tog podrucja pojavio se i Fond republike Slovenije za razvoj.Taj fond se tada personificirao u licnosti direktora tog fonda Urosa Korzea i vecini Slovenaca fond je bio poznat kao "Korzeov fond". Lista preduzeca koja su zavrsila u zagrljaju tog fonda je prilicno duga. Od lecilista i banje Rogaska Slatina, Donita, Hidromontaze, fabrike papira Videm, mariborskog Tama, Cimosa, Tomosa, Pomurke, Konusa, Palome, hotela Bernardin iz Portoroza i jos bismo mogli da ih nabrajamo. Posle silaska sa svoje funkcije se direktor Korze pitao sta je krenulo naopako u procesu privatizacije i gde je zapravo krivnja fonda za takav polozaj. Jedna od istina bi mogla biti cinjenica da je dodeljivanje drzavnih subvencija pomocu posebnih zakona oduzelo fondu kredibilitet. Slovenacki parlament je naime usvajao zakone o sanaciji Tama, Slovenackih zeljezara, pokusao je i sa Litostrojem, ali mu sve to nije uspelo. Konkursi preduzeca su isli redom kao na tekucoj traci i cesto je bilo njihovo resavanje bezuspesno. Tako je recimo postajala ideja o osnivanju novih poduzeca za mariborski Tam, koji je isao pod konkurs jula 1996.godine. Model je bio zasnivan tako da bi u njemu ucestvovali direktori novih preduzeca i fond sa svojim finansijskim uloscima. Pri tome je bio najveci problem zaposlenje radnika koji su se nasli na ulici. Tam je naime u svojim najboljim vremenima imao preko osam hiljada ljudi, a konkurs je docekao sa tri hiljade zaposlenih. Ali sva nastojanja su bila bez uspeha. Kao i za mnoge druge. Tako su samo u 1995.godini slovenacki sudovi imali na dnevnom redu vise od 2000 konkursa, a mnogi jos cekaju da dodju na red.

Pravni naslednik Fonda RS za razvoj je ove godine osnovano Slovenacko razvojno drustvo, ciji predsednik je dr.Bogdan Topic. To drustvo je vlasnik nekih preduzeca koja nisu mogla ili nisu htela da usklade vrednost drustvenog kapitala sa revizijskim izvestajem Agencije za platni promet (bivsi SDK- Sluzba drustvenog knjigovodstva). Pored toga je to drustvo postalo vlasnik svih onih firmi koje nisu obezbedile revizije svojih vezanih firmi u inostranstvu. Slovenacko razvojno drustvo (SRD)je 100 postotni vlasnik tvornice papira i papirne galanterije Paloma iz Sladkogorske. Paloma je dosla pod to drustvo odnosno tadasnji fond 1995.godine jer nije obezbedila reviziju za svoje preduzece Hago u inostranstvu. Iako je Paloma u potpunom vlasnistvu SRD, drzava za sada nije dala za tu tvornicu ni jednog tolara. I tako su krenule price o mogucem povezivanju papirnih tvornica paloma, Goricane i Radece, koje su sve - vise ili manje - u vlasnistvu SRD. Navodno je direktor tvornice papira iz Goricana, Andrej Bozic, izjavio da "ako udruzis siromake, dobijes jos veceg siromaka". Zanimljivo je i to da paloma pre par godina, kada je bivse rukovodstvo ostavilo iza sebe pet milijona tolara dugova, nije bila interesantna za nikoga, a sada kad ima dobit od 90 milijona tolara, odjednom je izuzetno poraslo interesovanje tako za tvornicu kao i za direktorsku fotelju u njoj. Zbog toga je njenom dosadasnjem direktoru, Zvezdanu Zlebniku, kome je uspelo izvuci Palomu na uspesan put, svega dosta, presekao je gordijski cvor i pre nekoliko dana je napustio svoj polozaj i time prepustio razne kombinacije drugima.

I tu se sve cesce uplicu razni politicki i drugi interesi, zbog toga bi bilo najbolje da privreda sto pre nadjaca politiku.

Milan Povirk, AIM