MRTVA TRKA ZA PREDSEDNICKO MESTO

Izbori u Srbiji

Samo destak dana pred pocetak ponovljenih predsednickih izbora u Srbiji (7. decembar) istrazivanja javnog mnjenja pokazuju ono sto vec uveliko i vrapci na grani cvrkucu. Simpatije za Vojislava Seselja (SRS) su vece nego na prethodnim izborima, za Vuka Draskovica (SPO) su manje. Isto vazi i za Milana Milutinovica (SPS-JUL-ND), ciji je rejting slabiji u odnosu na njegovog prethodnika Zorana Lilica. Genralno, gradjani ne pridaju mnogo znacaja decembarskom izlasku na biralista.

AIM, BEOGRAD, 30. 11 1997.

Sva je prilika da ce i drugo glasanje za prvog coveka Srbije doziveti fijasko. Prema recima Srbobrana Brankovica, direktora ugledne agencije za istrazivanje javnog mnjenja "Medijum", veliki su izgledi da na predstojece izbore nece izaci dovoljan broj biraca. (Za legitimnost izbora potrebno je da glasa 50 odsto plus jedan gradjanin.) Brankovic objasnjava da su, po pravilu, gradjani uvek manje zainteresovani za ponovljeno izjasnjavanje. Osim toga, biraci Srbije su dodatno deprimirani cinjenicom da do sada nisu nista uspeli da promene glasackim listicima.

Utisak je, ipak, da su socijalisti ovog puta ozbiljno zalegli za svog pulena, koji obilazi gradove pod sloganom "I Srbija i svet". On ima bolju kampanju od svog prethodnika. Sve tri clanice koalicije zdusno rade u korist svog predsednickog kandidata. Cak je i Savezna vlada izasla sa predlogom zakona o vracanju stare devizne stednje, u kome se prvi put kao drzavna obaveza prihvataju ulozi kod privatne "Dafiment" banke.

Po oceni Brankovica, Milutinovicu ce uz svu podrsku socijalista tesko pomoci i to sto je licni prijatelj Slobodana Milosevica. On je ranjiv, naglasava ovaj sociolog, pre svega zbog ozbiljnih afera koje su vezane za finansijske malverzacije u Grckoj. Osim toga u njegovoj biografiji zabelezen je i politicki progon 1974. godine najznacajnijih profesora s Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ova cinjenica iz dana u dan dobija sve veci publicitet. Imajuci to u vidu, socijalisti su vesto izostavili suceljavanje kandidata na drzavnoj televiziji.

Dakle, uz sve sto je Milutinoviceva leva koalicija preduzela tesko je poverovati da on moze osvojiti milion i osamsto hiljada glasova, koliko je najmanje neophodno da bi predsednik bio izabran. Srbobran Brankovic je uveren da ce za treceg po rejtingu Vuka Draskovica biti uspeh ako ponovi broj glasova (oko devesto hiljada) sa prethodnih izbora. Prema tome, njegova je uloga samo da onemoguci eventualnu Seseljevu prednost vec u prvom krugu.

Za upucene u ovdasnje politicke prilike nema dilema da se za drugu rundu glasanja kvalifikuju kandidati tzv. levice i radikala. Seselj na decembarsko glasanje ulazi s kapitalom moralnog pobednika prethodnih izbora. Prema svim istrazivanjima, najvece sanse su na njegovoj strani. Seseljeva prica, koja predstavlja smesu socijalne demagogije i "svih Srba u jednoj drzavi" prihvata se medju osiromasenim, ponizenim i dezorijentisanim Srbima kao melem na ranu.

Ako na prethodnim izborima socijalisti nisu ozbiljno shvatili lidera radikala, za decembarske su spremili njegovo zestoko "rasklapanje". Kako se priblizava izalazak na biralista, u svim udarnim terminima drzavne televizije napadi na Seselja postaju intenzivniji. Kamere RTS gotovo do detalja beleze Milutinovicevu, pa i Draskovicevu kampanju. Ovaj poslednji na zvanicnom TV ekranu dobija poseban prostor kada prepricava kompromitujuce podatke o Seselju iz kumovskih vremena.

Dusan Mihajlovic, lider Nove demokratije, jedne od clanica leve koalicije, izjavio je da Vojislav Seselj nece biti predsednik Srbije. Diretkor agencije "Medijum" to potvrdjuje. Po njegovom misljenju, socijalisti nece dozvoliti sefu SRS da ponese lovorov venac, cak ako se to fakticki i dogodi. Oni i dalje imaju mogucnost, objasnjava Brankovic, da manipulisu glasovima, narocito na Kosovu.

Iako je sve ociglednije da su socijalisti sav partijski i drzavni aparat stavili u funkciju Milutinoviceve pobede, medju ovdasnjim politickim analiticarima podeljane su misljenja da li je Milosevicu potreban predsednik Srbije. Lider Demokratske alternative Nebojsa Covic, koji je izbacen iz SPS zbog neslaganja sa kradjom glasova na lokalnim izborima, smatra da neizborom predsednika Srbije Milosevic dobija na vremenu. Naime, ostavljena mu je mogucnost da, u zavisnosti od raspleta dogadjaja u Crnoj gori u januaru, jasnije odredi svoje buduce politicke poteze u Srbiji.

Drugi, pak, smatraju da je Milosevicu ovoga puta potreban covek na celu Srbije koji ce odrediti mandatara vlade i na taj nacin pokusati da bar na neko vreme stabilizuje vlast. Posto socijalisti nemaju vecinu u parlamentu prinudjeni su da vladu formiraju uz podrsku radikala, ili SPO, koji opet iskljucuje svaku saradnju sa SRS.

Koliko je tesko izvodljivo da ove partije postignu bilo kakva dogovor, a pogotovo o izboru ministara, dovoljno ilustruje cinjenica da je konstitutivna sednica Skupstine Srbije zakazana (3. decembar) tek nakon dva meseca od zatvaranja birackih kutija. Jednina dodirna tacka tri najace parlamentarne stranke koja ih moze dovesti do sporazuma jeste strah od novih izbora.

Ako Srbija ostane bez predsednika i posle drugog kruga,

1. decembra, gotovo je sigurno da je vec u martu sledece godine cekaju novi izbori. I to ne samo za predsednika vec gotovo izvesno i za republicki parlament. Nije isljuceno da na prolece gradjani izadju na biralista da bi glasali i za Vece gradjana Savezne skupstine, pa i novu lokalnu upravu.

Vesna Vujic (AIM)