OSMESI SU OSTALI U KRITU

AIM Skopje, 30.11.1997

Samit Sefova drzava "jugoistocne Evrope", t.j. Balkana koji je nedavno bio odrzan na Grckom ostrvu Krit, probidio je novu nadu u svetljiju buducnost regiona zbog toga sto su sefovi drzava ili vlada, cekajuci skljocanje fotoaparata za grupni portret, glasno obecavali jedan drugome, a i javnosti, da ce nakon povratka kuci "narediti" podredjenima da rese neprijatne sporove sa svojim susedima. Sudeci po njegovim izjavama, slicne utiske je poneo sa sobom nakon povrtaka u Skopje i makedonski sef drzave koji je izrazio optimizam da ce odnosi sa susedima konacno krenuti pozitivnim tokom.

Za divno cudo, ubrzo nakon Samita, sa grcke strane je usledilo nekoliko inicijativa za investiranje u Makedoniji, posebno u izgradnji auto puteva,a akao kuriozitet moze posluziti i podatak da su makedonski i grcki zeleznicari ovih dana razmatrali mogucnost da uvedu direktnu liniju na relaciji Skopje- Solun. Imajuci u obzir status-quo u odnosima dve vlade po pitanju glavnog spora oko imena Makedonije, koji i dalje ostaje na "mrtvoj tacci", ovaj trend ipak oznacava veliki napredak koji eventualno moze dovesti i do priblizavanja stavova po "tezim" pitanjima.

Odnosi sa Albanijom takodje pokazuju znakove naglog poboljsanja nakon kritskog susreta izmedju albanskog premijera i makedonskog predsednika. Kao potvrda povoljnije klime u odnosima dve zemlje koji su poznati po toplo-hladnim strujama, ovih dana je objavljeno da ce makedonski ministar spoljnih poslova u decembru posetiti Albaniju. Pritom se ocekuje potpisivanje cetiri medjudrzavnih ugovora kojima ce se regulisati granicni rezim, kao i neki odnosi iz ekonomske sfere. Ova vest zvuci zaista znacajno zbog cinjenice sto dve zemlje do sada nisu mogle naci zajedinicki jezik oko imenovanja makedonske strane u ovim dokumentima koji je glavni uslov za potpisivanje ugovora. Makedonija insistira da u dokumetina stoji ustavno ime zemlje, dok albanska strana poziva se na resenje UN i koristi referencu "BJRM", a kao kompromis ponudila je "evropsko resenje", odnosno naziv "Makedonska vlada". Posto se detalji ove prirode u Skopju drze pod strogom diskrecijom, ostaje da se vidi kakvo ce resenje biti izabrano u Tirani. U kontekstu odnosa Tirane i Skopja poseban znacaj za makedonsku stranu ima izjava albanskog premijera na Kritu da ce njegova vlada podrzati one albanske partije u Makedoniji koje ce suradjivati sa makedonskom vladom, koja je u Skopju preuzela primat cak i od sedmog clana ustava Makedonije (o slusbenom jeziku) po ucestalosti citiranja.

No, relativno poboljsanje odnosa sa Grckom i Albanijom nisu mnogo pomogli poboljsanju osecaja nelagodnosti Makedonije u balkanskom kontekstu. Za kontinuitet ovog osecaja ovoh dana su se pobrinuli dva ostala suseda - SR Jugoslavija i Bugarska. Iako je na pocetku bilo receno da ce pitanje razgranicenja izmedju ARJ i RM biti zavrseno do septembra ove godine, i iako je za vreme Samita na Kritu jugoslovenski predsednik obelao da ce srediti da se posao oko razgranicenja zavrsi sto pre, ovo pitanje i dalje ostaje nocna mora makedonske vlade. Bez resenja i dalje ostaje spor oko autokefalnosti makedonske pravoslavne crkve i pitanje sukcesije bivse SFRJ. Prekidanje zapocetih poslova oko razgranicenja budi neprijatan osecaj makedonske strane, pogotovo sto je izvesno da SRJ nece tako lako "dati" granicu ako Makedonija i dalje odbija da prizna SRJ pravo naslednika bivse SFRJ. A sa druge strane Makedonija i da hoce sada ne moze promeniti svoj stav po pitanju sukcesije jer bi time divela u pitanje citav proces svog osamostaljivanja na koji se ponosi, a istovremeno bi dovela u pitanje svoje odnose sa medjunarodnom javnoscu a posebno sa ostalim bivsim JU republikama sa kojima se dogovorila da zajedno nastupe u odbrani ovog stava.

Ali ono sto nesumnjivo najvise zabrinjava makedonsku vladu u ovom trenutku jeste stav bugarske vlade i bugarske javnosti u odnosu na identitet Makedonaca i makedonskog jezika. Najnoviju kanonadu "teorija" o tome da li su Makedonci Makedonci ili Bugari, odnosno da li je makedonski jezik to sto jeste ili je samo jedan od dijalekata bugarskog, izazvao je jedan, na prvi pogled, banalan slucaj izvesnog Vladimira Paunkovskog, odnosno Paunkova, zitelja Ohrida, grada na samom jugu Makedonije, koji nije placao alimentaciju svojoj bivsoj zeni. Makedonske vlasti, valjda racunajuci da ce da tako primorati da ispuni svoje gradjanske duznosti, odlucile su da mu oduzmu putnu ispravu. Pored toga sto je ovo neobicna mera za takav slucaj (ali je jako obicno ponasanje za makedonsku vlast), posebnu paznju javnosti je privukao podatak da je spomenuti pasos bio - Bugarski. Naime, spomenuti zitelj Ohrida, koji je sve do 1995 godine imao makedonski pasos, trazio je ispis sa spiska drzavljana Makedonije, kako je izjavio ovih dana, u znak protesta zbog toga sto mu je makedonska policija te godine oduzela pasos nakon povratka iz Svajcarske gde je imao (privremeni) status politickog azilanta. Unrzo nakon toga, septembra 1996 godine, Paunkovski, koji je u medjuvremenu prepravio svoje prezime u Paunkov, dobija bugarski pasos potpisan licno od tadasnjeg bugarskog predsednika, Zelju Zeleva. Da bi potkrepio svoje "bugarsko osamospoznavanje", on je ovih dana pristupio strajku gladju, trazeci da mu se vrati pasos kako bi konacno mogao da se otseli u drzavi ciji pasos posedjuje, istovremeno odbijajuci da prihvati argument makedonske vlasti da iza svega stoji njegovo odbijanje da ispuni gradjanske duznosti. Da bi prica bila kompltnija pre nekoliko dana se pobrinula i aktualna ministarka spoljnih poslova Bugarske, Nadezda Mihajlova koja je makedonskim kolegama uputila opomenu da "odgovornost za posledice ocajnog cina Vladimira Paunkova, celosno spada na makedonske vlasti". Izrazavajuci svoje "nespokojstvo", ona je cak istakla da je politicko i moralno maltretiranje Paunkova nedopustivo i nezakonsko te da pretstavlja narusivanje medjunarodnih normi prihvacenih od Makedonije. Kao potkrepa stava svoje vlade, bugarski mediumi du ovih dana slucaj nazvali "diplomatski sudar", a bugarski ambasador je predao par protestnih nota makedonskom ministarstvu spoljnih poslova. Sa druge strane, makedonski mediumi, posebno provladini, ovom slucaju su pridali veliki publicitet, a citavoj prici su dodali i siri kontekst koji zadire u sam osnov spora izmedju dve zemlje, tacnije izmedju dva naroda.

Bez obzira koliko je citava prica banalna, iako se ne sme iskljuciti humana dimenzija zbog neopravdanog oduzimanja putne isprave, ona na najeksplicitniji nacin pokazuje koliko su krhki odnosi medju odredjenim balksnkim susedima, a posebno kada je u kombinaciji Makedonija. Samo po sebi se namece pitanje sta se moze ocekivati od odnosa dva suseda koji jedan pojedinacan problem, uz to i prilicno banalan, preko noci uzdizu na pijedestal "diplomatskog sudira"? Istovremeno se namece i dilema koliko ce dugo trajati "pozitivna atmosfera" u odnosima sa drugim balkanskim susedima ako ovakvi "sporovi" mogu angazirati i najvise strukture jedne drzavne politike. Sta vise, ako se ovakve stvari mogu dogoditi samo tri nedelje nakon zajednickog portreta na suncanom Kritu, onda se namece utisak da balkanski lideri treba da se srecu svake dve, a mozda i svake nedelje kako bi "pozitivna atmosfera" imala kakav takav kontinuitet.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI