MALOLETNICKA DELIKVENCIJA
AIM JUNIOR Skoplje
Na ulicama vecih gradova Makedonije caruju bande maloletnika, koji u njima najverovatnije nalaze izgubljenu brigu i ljubav roditelja, nastavnika, drustva. Da li su ove generacije mladih nepovratno zalutale u novo vreme koje pak s druge strane u sebi nosi ogromne socijalne razlike, a jednostavno su pregazeni pod teretom siromastva.
Porast maloletnicke delikvencije u Makedoniji, sa sigurniscu se moze reci da je rezultat ukune drustveno-ekonomske situacije, pri cemu je kljucna rec "beznadje".
Uslovi u drustvu su pritisli porodicu u veoma tesko i nepodnosljivo materijalno stanje, iz cega proizilazi i narusavanje porodicnih odnosa, a tako se remeti i odnos sa decom, pre svega sto roditelji zaboravljaju svoje obaveze i prava prema njima i najvaznije od svega, zaboravljaju da su detetu potrebni ljubav, briga i paznja. Uprkos teskoj socijal -ekonomskom stanju, razlog za devijantno ponasanje maloletnika i trka za prestizom.
Naime, deca bogatih biznismena u Makedoniji su ostavljena sebi samima, dok "mama i tata vode biznis i skupljaju novac". Ova deca sve imaju. Njihovi roditelji im daju dovoljno novca za odecu, koja "bez pardona" mora nositi svetsku marku, placaju im turneje po Evropi.
To znaci da mali bogatasi imaju bukvalno sve sto pozele. No, ipak izgleda da su im ove stvari postale dosadne. Ne znaju sta da rade sa novcem koji dobijaju od roditelja, pocinju da isporobavaju dejstvo raznih droga, alkohola i moc oruzja, a razume se sve ovo im je dostupno, jer novac njihovih roditelja igra veliku ulogu. Na ovaj nacin, izrazavajuci nezadovoljstvo i revolt zbog frustracija svojih roditeljima koji su u stalnoj trci za prestizom, mali bogatasi kupuju "one Way ticket". Tu zapocinju put u beznadje i nepovrat.
Kao posledica ovih stvari, u Makedoniji u poslednjih nekoliko godinama po ulicama haraju maloletnicke bande, cije je ponasanje krajnje devijantno.
Konkretno, u Velesu, rivalske bande su "Tunel" i "Kojnik", njihovo suparnistvo je tradicionalno i oni se bore za teritorije, na kojima svako od bandi "tera biznis", sto podrazumeva kradje, reket, rasturanje droga. Njihovi "bosovi" su po pravilu kriminalci sa "pedigreom", a "operativci" su maloletnici, grupisani u istinske male armije od po 50 - 100 dece.
Ponasanje im je toliko zastrasujuce da ni stariji ljudi ne zele da im se nadju na putu. Tinejdzeri pak, plase se da slucajno ne ulete u njihove omiljene kafice. Mali "mafiozi" sa gordoscu tvrde da ekspresno mogu da nabave oruzje, hvale se da su probali heroin i kazu da ih ni za sta nije briga, pa ni za policiju. Obracun u "sirokom sokaku" u Bitoli, izmedju maloletnika iz Borimecke i od bitolskog pazara, na srecu, zavrsilo se pomirenjem. U Stipu, zbog ucestalih tuca medju maloletnickim "mafiozima", gradonacelnik Trajco Spasov, odrzao je sastanak sa vojevackim grupama mladih Roma i Makedonaca (drugi kako se oni sami nazivaju su dobro poznate Falange), kako bi se smirila situacija i popustile napetosti. Ovi dogadjaji, pak, podsetili su i prilepcane na njihove "Dikljece", "Korzomalce", "Varosane", koji su bili strah i trepet u gradu.
Nekadasnje mahalske igre "kaubojaca" i "indijanaca", ocigledno se cesto transformisu u surove konflikte ili svadje dostojne za scenarije americkih filmskih storija, kao npr., "Little China", ili predstavljanja crnackih kvartova. Sa ovim su saglasni i mnogi socijalni radnici, sociolozi, psiholozi i pedagozi u Makedoniji.
Eksperti kazu da maloletnicke grupe sadrze jedan bitan elemenat u njima: deca se osecaju jednakima i oni iz bogatih i oni iz siromasnih porodica. Zato pare nisu nikakva garancija da se dete nece odati drogi, alkoholu, nasilju.
Poenta takvih grupa je odbrana, a ne napad. Deca zele da zastite same sebe, buduci da ih roditelji ne stite, kao ni nastavnici, njihova braca i sestre i jednostavno osecaju da se citav svet okrenuo protiv njih. Zato se oni i grupisu da bi bili jaci, ako eventualno budu napadnuti.
I tako, kada se pojave dve grupe na maloj teritoriji, one aktiviraju sopstveni odbrambeni mehanizam, postaju agresivni jedni prema drugima, a po nekada i nisu svesni o takvom njihovom ponasanju.
Ljudi koji se interesuju za problematiku devijantnog i delikventnog ponasanja maloletnika tvrde da nastoje da razviju vaspitne elemente, no resenje za to se ne moze naci preko noci. Najverovatnije treba da prodje period tranzicije, kroz koji Makedonija sada prolazi, treba da se obezbede radna mesta za sve, pa tek onda se moze razgovarati o porodici, brizi, ljubavi i paznji.
Znaci li to da su ovo izgubljene generacije mladih? Ako svi koji rade u korist dece posvete malo vise interesovanja devijacijama i anormalnom ponasanju dece, ako preventivno deluju, da ne se ne dodje u situaciju da se spasavaju od droge, alkohola, maloletnicke prostitucije i nasilnickog ponasanja - i za ovu decu postoji sansa. Medjutim, bez obzira na sistem, bez obzira na bedu i bogatstvo, porodica je osnovni pokretac celokupnog razvoja deteta.
Za sada mozemo reci da su ulice u Makedoniji mesta gde caruju razme maloletnicke bande.
AIM Skoplje Anita STOJANOVSKA