B.Kelmendi:"Sud u funkc.genocid.vlasti"

AIM JUNIOR Pristina

"SUDOVI SU OVDE U FUNKCIJI JEDNE GENOCIDNE POLITIKE NA KOSOVU"

Bajram Keljmendi, jedan od najpoznatijih advokata na Kosovu, kao branilac je ucestvovao na svim vecim, posebno politickim sudjenjima od 1990 godine. On zastupa i klijente u poslednjem sudskom procesu u Okruznom sudu u Pristini koje je jos uvek u toku, protiv 19-rice kosovskih Albanaca, od kojih se dvojica nalaze u bekstvu, a koje optuznica tereti za udruzivanje u tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova i terorizam. O karakteristikama ovog sudjenja Bajram Keljmendi kaze:

"Permanentna karakteristika svih sudjenja, od 1990 godine, je fizicka tortura primenjivana nad svim optuzenim licima, i to bez izuzetaka. Jedino je bila razlika u intenzitetu te torture. Ali, cinjenica je da je ona primenjena, o cemu imamo dokaza. Druga karakteristika kod svih slucajeva je cinjenica da je u svim slucajevima bila onemogucena profesionalna odbrana, pocev od istraznog postupka, sve do optuznice. U vezi ovog, imamo i pismeni dokumenat, u kojem se navodi da se "advokatima zabranjuje razmatranje spisa predmeta, iskljucujuci samo iskaz svog klijenta datog pred istraznim sudijom, zabranjuje se prisustvo u toku istraznog postupaka", gde se podrazumeva i suceljavanje svedoka, vestacenje dokaza itd. Treca karakteristika, koja je ujedno i najgrublja, je komunikacija advokata sa njihovim branjenicima. U toku posete u zatvoru, advokat u razgovoru sa klijentom moze samo da razgovara u vezi njegovog zdravlja i nekih "banalnih" stvari, ali cim se razgovara u vezi slucaja i optuzbe, ovaj razgovor se odmah prekida od strane policije, kao i sama i poseta. Ispitivanje u istraznom postupku, u svim sudskim postupcima, vrsi se i neradnim danima i uglavnom u kasnim nocnim satima, i to sa obrazlozenjem da "treba da se postuju sudski rokovi". Ali, kada optuzeni trazi advokata, istrazni sudija uzme telefon, kao da razgovara sa nekim, da bi posle rekao optuzenom da nije nasao njegovog advokata, ne upoznavajuci ga da u skladu sa Zakonu o Krivicnom postupku "optuzeni ima pravo da odlozi ispitivanje za 24 sata, da bi u medjuvremenu nasao advokata". Istrazni sudija u zapisniku navodi da je "optuzeni pristao da odgovara i bez prisustva njegovog advokata".

I na kraju, sto je ujedno i najteze krsenje ne samo zakona vec i ljudskog prava, je nepostovanje sudskih rokova, te se desava da optuzeni bude u rukama policije i po 30 dana, iako Zakon o Krivicnom postupku precizira da policija ne sme da u pritvoru drzi optuzenog vise od tri dana.

AIM:- Koji je po Vama razlog da sto se optuzeni toliko dugo drze u rukama policije?

KELMENDI: To ima samo jedan cilj - da se izvuce od njih zeljeni iskaz. A koliko ce neko biti u takvom polozaju, zavisi koliko ta osoba moze da izdrzi torturu. Cak i nakon tolike policijske torture, optuzeni budu u situaciji da - kada bi znali sta se trazi od njih - sve bi "priznali" i bez zahteva policije, sve to samo da bi spasli sopstveni zivot.

AIM:- Koja je onda uloga odbrane u ovakvim slucajevima?

KELMENDI: Odbrana se priprema jos u fazi istrage, zato sto je istraga najvazniji deo za branioce. Sve to zato sto se mogu pregledati spisi predmeta, saslusaju se svedoci, advokat biva prisutan u toku vestacenja, klijent se informise u vezi celog slucaja... A sto se nas tice, ne samo da nam je zabranjeno sve ono sto nam omogucava zakon, vec nam je zabranjena i slobodna komunikacija sa klijentima. Nista nam se ne dozvoljava do momenta podizanja optuznice. Na glavnom pretresu, Sudu uopste nije vazan iskaz, pa cak ni dokazi, i uvek, u ovakvim sudskim procesima, zbog nedostataka dokaza, presuda se zasniva na iskazima datim u istraznom postupku.

AIM:- Da li se Zakonom dozvoljava da se presuda zasniva samo na iskazu datom pred istraznim sudijom?

KELMENDI: Zakon o Krivicom postupku navodi da "cak i kada imamo slucaj da optuzeni dobrovoljno prizna sve u vezi optuznice, sud mora da to overi i to zajedno sa materijalnim dokazima, posto samo iskaz kao takav nije dovoljan". U vezi ovog, bila je jednom diskusija u Vrhovnom Sudu Hrvatske, u vreme kada je Hrvatska bila deo Jugoslavije, i konstatovalo se da presuda nikad ne moze biti zasnovana na iskazu, i u slucaju da postoje takve presude, onda je sudjenje nevaljano. U ovim slucajevima, kada se sudi Albancima, ne samo da se iskaz opoziva od strane optuzenih, vec i Sud ostaje bez ijednog drugog dokaza, pa ipak osobe budu osudjivane, pocev od maksimalne kazne, da bi zatim kazne bile smanjene - gradacijom.

AIM:- Koliko moze da utice odbrana na tok ovakvih procesa?

KELMENDI:- Ono sto radi odbrana, sto se Suda tice, uopste nema vrednosti. Odbrana dokazuje torturu, ali optuzeni se proglasavaju krivim, odbrana dokazuje da je negirana, opet isto, odbrana dokazuje vestacenjem da oruzje nije korisceno, dokazuje da nadjena oruzja nisu njihova, ali sve ovo nista ne znaci, jer optuzeni treba da se proglase krivim i sve drugo je irelevantno. U ovim sudjenjima se vec zna cilj. A cilj Suda nije dolazenje do istine. Ovdasnji Sudovi su u funkciji jedne genocidne politike na Kosovu.

Kad bi bilo mogucnosti da se uradi neka revizija ovih politickih procesa, pocev od 1990 godine, svi ovi procesi bi bili jednaki nuli, od nacina vodjenja sudskog postupka, validnih dokaza itd.

AIM:- Da li onda, po Vasem misljenju, ovakva sudjenja lice na sudski proces?

KELMENDI: Tokom celog istraznog postupka, samo se dokazuje do kakvog je krsenja zakona bilo, kakve rane su nanete optuzenima, kako je negirana odbrana, ali sud ima takve kriterijume da presuda treba svakako biti osudjujuca. Na zalost, prema Zakonu, najvaznija faza krivicnog procesa - glavni pretres

• predstavlja samo jednu vrstu parade.

AIM:- U pravnoj drzavi, u ovim oblicima sudskih procesa, koji bi mogao biti verodostojan dokaz za presudu optuzenih?

KELMENDI: Kada bi postojala pravna drzava, u tom slucaju trebalo bi da postoje materijalni dokazi. Ako je istina da su vrseni teroristicki napadi, kako je moguce da od svih pronadjenih oruzja, ni jedno nije korisceno u toku tih napada. Zatim, tragovi prstiju mogu biti dobar dokaz. Nije moguce da u ovoliko napada, ne posoji ni jedan svedok koji bi mogao da kaze nesto vise kako bi pomogao sudu u vezi cinjenicnog stanja. Uzmimo u obzir, recimo da se sve ovo vrsi u konspiraciji, kako je onda moguce da nema ni jedne materijalne stete. Ja sam video slike policijskih stanica, koje su navodno bile napadnute i verujte, te zgrade izgledaju kao nove, bez ijednog traga ostecenja... Hocu reci da pravo i najglavnije je postojanje materijalnog dokaza.

Nakon toga, imamo vestacenje. U ovom slucaju nije bilo supervestacenja zato sto se, kako je receno "konstatovalo da je od svih tih oruzja korisceno samo jedno, a druga oruzja su bila namenjena za planirane napade". Pa cak i to jedno jedino oruzje koje je navodno korisceno u toku napada, nije prikazano sudu.

Od strane Suda nije dozvoljeno da vestacenje izvrsi nadlezna osoba, vec to radi radnik MUP-a, koji je ujedno i kompromitovan, zato sto je zbog njega jedano lice provelo u pritvoru celih 14 meseci, samo zato sto je on tvrdio da su pronadjene caure pripadale oruzju koje je pronadjeno kod ovog lica. Tri puta je vestak Milutin Visnjic vrsio vestacenje i tri puta je rekao jednu te istu stvar, dok na kraju Institut u Beogradu nije potvrdio suprotno. Lice je nakon ovoliko vremena konacno bio oslobodjen. Sta bi se dogodilo da Sud nije prihvatio predlog da se izvrsi supervestacenje nad oruzjem, u Beogradu. Sigurno bi ova osoba bila osudjena kao i svi drugi.

Drugi razlog zbog cega ovaj covek nije nadlezan za vestacenje, je cinjenica da je on radnik MUP-a, a zakonom se predvidja da "vestacenje ne moze da vrsi osteceno lice", a u ovom slucaju osteceni je MUP, jer su navodni napadi su vrseni protiv njihovih radnika. Imajuci u vidu da ovo lice nije nadlezno za vestacenje, sada Sudsko vece odbija sve predloge odbrane. A krivica se proglasava zasnivajuci se na rezultatima ovog "vestaka".

AIM:-Imajuci u obzir sve ovo sto ste rekli, koji je po Vama cilj ovakvih sudjenja?

KELMENDI: Nije cilj dolazenje do istine, i tako se zatvara krug. Ako je istrazni sudija imao zadatak da izvuce iskaz, Sudsko vece sada ima drugu ulogu: da se fino i kulturno ponasa. Ali, kada dodje na red da odbrana dokaze nevinost i da negira optuznicu, onda se odbija svaki moguci predlog, cak i pozivanje svedoka, koji bi mogli dati alibi optuzenima.

AIM Pristina Gjeraqina TUHINA