HLADNA ZIMA IZMEDjU TIRANE I PRISTINE

Dok je nastojao da otopi poluvekovni led u odnosima izmedju Tirane i Beograda, susret na Kritu Nano - Milosevic izlagao se opasnosti da zaledi odnose izmedju Tirane i Pristine. Susret je izazvao nezadovoljstva u Pristini i reagovanja u Tirani. Ni posete kosovskih politicara Bukosija, Aganija i Surroia, koji su se sreli i razgovarali sa premijerom Nanoom nisu uspele da snize ton polemika.

Jasno je da kako opozicija koju vodi Berisa, tako i neke politicke partije na Kosovu koje nisu krile nezadovoljstvo zbog dolaska socijalista na vlast u Albaniji, nece propustiti priliku da susret na Kritu ne prodje bez kritika, sa recnikom izvucenim iz arhiva Hladnog rata ili balkanskih legendi, gde je glavna rec "nacionalna izdaja". Bilo kako bilo, iza patriotskih slogana uocavaju se razliciti stavovi, koji kako se cini nece proci bez posledica na relaciji Tirana - Pristina.

Ako se jaz izmedju Berise i Rugove krajem prosle godine stvorio zbog Berisinih zahteva da se dinamizira politicki pokret Albanaca, pridruzujuci se protestima srpske opozicije u Beogradu, nova pukotina izmedju Nanoa i Rugove povezuje se sa zblizavanjem Tirane i Beograda, a posebno sa susretom na Kritu.

U stvari, se Rugova tokom svoje poslednje posete Albaniji nije se protivio otvaranju dijaloga izmedju Tirane i Beograda i normalizaciji odnosa izmedju dve zemlje. Medjutim, posle susreta na Kritu, kosovski vodja, iako sa odmerenijim terminima, pridruzio se kritikama u vezi sa tim susretom. Sustina kritika je povezana, prvo, s cinjenicom da Tirana ne moze da govori u ime Pristine, dakle ne moze je zameniti u bilo kojim razgovorima, i drugo, sa nekim izjavama albanskog premijera koje su za Pristinu neprihvatljive.

I kada Nano na Kritu ne bi razgovarao i o Kosovu, kako je Milosevic do zadnjeg trenutka zeleo, sigurno je da bi isti kriticari izrekli optuzbu da je Kosovo ostavljeno u zaborav i da je Nano ignorisao Kosovo. U stvari, albanski premijer je zahtevao ono sto zahtevaju i sami Kosovari, direktne razgovore Rugova - Milosevic. U svim svojim izjasnjavanjima, Nano je bio jasan u ovom zahtevu, ali treba reci da je on bio nejasan zbog cinjenice da nije precizirao da li je Tirana za to da se ovi razgovori odvijaju u prisustvu jedne trece strane, koja bi bila garant jednog moguceg sporazuma.

"Ne mogu pothranjivati iluzije da su nasa gledista bila ista", ovako je komentarisao albanski premijer susret sa jugoslovenskim predsednikom. Razni analiticari u Tirani, ali i van Albanije, kritikovali su ovaj susret optuzujuci albanskog premijera da je pruzajuci ruku Milosevicu njemu dao politicki kapital, da je cak time i oslabio ulogu Albanije u resavanju pitanja Kosova. Drugi su pak odgovorili da sa ovim susretom nista nije izgubljeno, posto smo gubuitak imali u dzepu vec 50 poslednjih godina.

Tesko je poverovati da premijer Kosova u egzilu, Bukosi veruje svom zahtevu da je na Okruglom stolu na Kritu trebalo da bude i Kosovo. Krit nije ni prodalo niti kupilo Kosovo. Krit je bio nastojanje da se spuste tenzije na Balkanu, od kojeg se ne moze mnogo ocekivati, ali sigurno da od toga nema ni gubitka. Strah da ce Milosevic dobiti politicki kapital preko stiska ruke sa Nanoom, cini se neopravdanim. Na zalost, Milosevic predstavlja danasnji srpski mentalitet, i ako Rugova bude primoran da razgovara o resenju problema Kosova, za sada on ce morati da razgovara upravo sa njim.

Kritike u odnosu na Nanoa su povezane i sa koriscenom terminologijom s njegove strane tokom i posle susreta. Nano se nekoliko puta na pitanje Kosova pozvao kao na pitanje "ljudskih prava", dok je narod Kosova nazvao "albanskom zajednicom". Iako je Nano insistirao da se u Kritkoj deklaraciji uvrsti "pravo na samoopredeljenje", on je iz svog recnika izostavio rec "nezavisnost". U stvari, u ovoj tacki on se ne razlikuje od Berise, koji je kada je bio na vlasti govorio "o jednom prihvatljivom resenju za sve strane", cak je tokom jedne posete Bonu govorio i o autonomiji Kosova. Koncept formalizacije granica, ili balkanksog Sengena, koji predlaze Nano, u sustini se ne razlikuje od koncepta "demokratskog prostora za Albance", koji je predlagao Berisa.

Medjutim, vise nego zbog konfuzne terminologije Nanoa, bura se podigla i zbog jedne neocekivane izjave albanskog predsednika Mejdanija u Trstu, prema kojoj se Milosevic smatra kao najmanje zlo u Srbiji, naravno uporedjujuci ga sa Seseljem. Izjava Mejdanija je ostro kritikovana od strane opozicionog lidera Berise, koji je rekao da ona "direktno dolazi kao nastojanje da se minira francusko - nemacka inicijativa, na isti nacin kako je i Krit bio izazov u odnosu na nemacko - americku inicijativu". I potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Fehmi Agani, tokom posete Tirani na Konferenciji Severnoatlanskog udruzenja, usprotivio se stavovima Mejdanija, izjavljujuci da su "kako Milosevic, tako i Seselj nacionalisti i da su obojica jednaki za Albance".

Politiclki savetnik predsednika Mejdanija, Prec Zogaj, komentarisuci Aganijevu izjavu je rekao: "U politici se ide sa programima. A Seseljev program je agresivniji nego sto je to Milosevicev". Prema Zogaju, kojeg je citirao dnevni list u Tirani "Shekulli", vizija albanskog predsednika za resenje problema Kosova prolazi kroz tri etape: primena sporazuma o obrazovanju, koji su potpisali Rugova i Milosevic; jedna siroka autonomija za Kosovo i kao poslednji korak: resenje tog pitanja prema principu samoopredeljenja naroda.

Govoreci na konferenciji NATO u Tirani, ponavljajuci da je jedino resenje problema Kosova njegova nezavisnost, Agani nije odbacio mogucnost i medjuresenja, pod uslovom da ona ne iskljucuju nezavisnost. Diplomate u Tirani komentarisali su stav Aganija kao realistickim.

U nastojanjima da se omeksa polemika, Nano je predlozio organizovanje zajednickog politickog Okruglog stola izmedju Tirane i Pristine. Njegova inicijativca je zahetvala od dva glavna kosovska lidera, Rugove i Bukosija da se redovno sastaju kako bi raspravljali koordinaciju strategija i poteza oko nacionalnog pitanja. Pristina je odgovorila negativno, ostavljajuci tako odnose prakticno na mrtvoj tacki.

Poslednji dogadjaji u Srbici na Kosovu, bez sumnje su u tezak polozaj stavili diplomatiju u Tirani, koja se nadala da ce se posle Krita nesto promeniti nabolje. Za Milosevica ostaju znacajniji izbori zakazani za 7.decembar, nego sto su to senke sa Krita. S druge strane, sada po prvi put od pada komunizma, tema Kosova se pretvorila u jednu liniju podele izmedju politickih grupaciji u Tirani i Pristini.

AIM Tirana Remzi LANI