NOVINARE NEMA KO DA PITA

Lokalni mediji: izmedju struke i politike

Prepoznavsi politicke igre - nadmetanje izmedju Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke, a u pozadini vrebanje prilike od strane JUL-a, SPS-a i SRS-a, novinari kraljevackogh informativnog preduzeca"Ibarske novosti"su odlucili da ne rade. Ali to nije strajk, to je stanje koje traje od raspada Koalicije "Zajedno" u Srbiji; strajk je bio samo zbog neisplacenih plata i zavrsio se posle osam dana

AIM, BEOGRAD, 29. 11. 1997.

Kraljevacke "Ibarske novosti", sa uobicajenim tirazom od pet hiljada primeraka i sa 44 godine dugom tradicijom, sredinom ovog novembra izsle su sa neobicnom sadrzinom: imale su samo citulje i oglase, a na prvoj i poslednjoj strani krupnim slovima ispisana je samo jedna rec, "strajk".

Radio i TV, koji pripadaju istoj kuci, Javnom preduzecu "Ibarske novosti", od 12. do 19. novembra emituju EPP i muziku. Informativnog programa nema, kao ni ostalih autorskih emisija. Novinari danonocno dezuraju nad dogadjajima, ali nista ne objavljuju.

A naravno, za tih osam dana, dogodilo se ponesto. Demokrate iz Kraljeva su 17. novembra obelezavale godisnjicu protestnih setnji - sa dvadesetak prisutnih gradjana!. Bila je to javna bruka, na trgu na kome se prosle zime okupljalo od dve do deset hiljada ljudi - svake veceri 88 dana protesta. Tesko je reci koliko ljudi od proslogodisnjih "setaca" nije doslo ovog 17. novembra zato sto nije imao ko da ih obavesti (iako su o tome trubile sve privatne radio i TV stanice), a koliko je odsustvovalo zbog razocaranosti u novu opozicionu vlast i iz revolta zbog sve vidljivijeg raskola i na lokalnom nivou vlasti Koalicije "Zajedno". Takodje, u to vreme, SPO je asfaltirao jos nekoliko parcica ulica i poceo da gradi nadvoznjak nad jednim nezasticenim pruznim prelazom - nije imao ko da slika njihove funkcionere na svecanim otvaranjima!

Tako je vlast primetila da su "Ibarske novosti" u strajku.

Samo zbog para

Strajk "Ibarskih novosti" dosao je kao poslednja odbrana zaposlenih od surovih igara nosilaca vlasti, koje se prelamaju preko ove kuce. Bio je novembar, a radnici nisu primili plate za februar i mart (sem po 200 dianra minimalca), kao ni za jul, avgust, septembar i oktobar. Strajk je imao socijalno obelezje - uredjivacku politiku niko nije pominjao.

Strajkacki odbor je formulisao zahteve, prema kojima je do kraja decembra trebalo nadoknaditi sve propustene plate i jos primiti zaradu za poslednja dva meseca u godini. Dakle, kao nekad!

Vlast nije htela ni da cuje. Najpre pokusava pritiscima i pretnjama da ugusi strajk: proglasava ga nezakonitim i izdaje naredbu o minimalnom procesu rada, koji iznosi "70 odsto programa". Strajkaci su neumoljivi i apsolutno jedinstveni: strajk je potpuno zakonito vodjen (uz neprestanu konsultaciju sa strucnjacima iz granskog sindikata), a sto se naredbe o minimumu procesa rada tice, ona je nezakonita jer je stigla posle zakonom predvidjenog roka. Novinari jos i zbijaju sale na racun opstine: muzicki program redovno cini 80 odsto programa, dakle radi se i deset posto vise nego sto je taj famozni "minimum". "Kuca casti!", porucuje stajkacki odbor osnivacu, Skupstii grada Kraljeva.

Saterane uza zid, opstiske vlasti pocinju pregovore. Ali, kakve? U njima "Ibarske novosti" bivaju zedne prevedene preko vode.

Direktor kao moneta za potkusur

"Ibarske novosti" su svojim radnicima dugovale za plate milion dinara ukupno. U pregovorima, radnici se odricu plata za februar i mart, a za ostale mesece pristaju na umanjenje granske cene rada od 515 dinara za 25 odsto; Skupstina opstine daje iz budzeta 130.000 dinara (a planirala 80.000), i "podrzava" da se "Ibarske" kod banke zaduze za 150.000 (i same vrate anuitete!). Ostalo treba da zarade same. Stajkackom odboru se ucinilo da je postigao nesto i stajk je prekinut. Strajkovalo se, u stvari, za tih 50.000 dinara! Ili je u pitanju nesto drugo?

Na zvanicnim pregovorima "Ibarskih novosti" i Izvrsnog odbora Skupstine opstine Kraljevo, kao predstavnika osnivaca, niko nije postavljao pitanje direktora. Ipak, posle svakog sastanka, u hodniku ili na stepenistu, neko iz Izvrsnog odbora bi povukao za rukav nekog iz "Ibarskih novosti" i sapnuo: "Promenite direktora i dobicete pare!". Na sindikalnom sastanku se i postavlja pitanje poverenja direktoru, jer je vecina radnika njime potpuno nezadovoljna, ali se pitanje skida s dnevnog reda iz principijelnih razloga: niko nas nije pitao kada ga je postavljao, pa neka ga sami i smene. Shvativsi da od njega zavisi sudbina 85 ljudi, direktor i glavni i odgovorni urednik, Nenad Stefanovic,(kadar SPO) akademski slikar, sam podnosi ostavku. Usmeno. Do sutra, a sutra je usmeno i povlaci" Kolektiv niko ni o cemu ne obavestava, ali se istina ne moze sakriti: SPO je Stefanovicu naredio da ostane kao brana od nadiruce snage Demokratske stranke!. "Ibarske novosti" vise nisu vazne, u pitanju je vlast.

Javna preduzeca - tajne igre

Koren problema je, dakle, u davnim sedamdesetim, ako ne i jos ranijim godinama. Osnovna poluga vlasti su masovni mediji i treba ih drzati pod kontrolom. To se uradilo kroz formulu javnih preduzeca. Osnivacka prava "Ibarskih novosti" preneta su na Skupstinu opstine Kraljevo, kao sto je uradjeno i u vecini drugih gradova. Osnivacki akti su, takodje, svuda doneti po istom sablonu: obaveze osnivaca su u magli, potpuno nedefinisane, a prava sasvim jasna i svode se na stopostotnu kontrolu preko postavljanja direktora i glavnog i odgovornog urednika, kao i Upravnog odbora. I osnivac se ponasao prema sporazumu koji je potpisao: para je davao malo, a kontrolisao mnogo. Tako kada su socijalisti bili na vlasti, ali isto tako i sada. Kako je jednog jutra, par meseci pre proslogodisnjih izbora, u redakciji osvanuo Milanko Danilovic, ciji je jedini "kvalitet" bio clanstvo u SPS-u, tako je posle pobede Koalicije "Zajedno" za glodura dosao Nenad Stefanovic. I u jednoj i u drugoj situaciji novinari su sprovodili tihi, neobjavljujuci stajk, a razni lokalni novinari-podanici su odradjivali posao za nalogodavca. Medjutim, sada je problem kompleksniji nego u vreme SPS-a.

Svuda po dva

Mesto direktora "Ibarskih novosti" drzi SPO, kao i mesto predsednika Skupstine opstine. DS je dala predsednika Upravnog odbora "Ibarskih novosti", kao i Izvrsnog odbora Sskupstine optine!. Pare su dakle, u Demokratskoj stranci, a time i realna vlast. Da bi se i formalno vlast preuzela od SPO, demokratama je bilo potrebno nekoliko odbornika. Dobili su ih u otpadnickoj grupi "17. novembar", koja je formalno u clanstvu SPO, ali ne priznaje centralnu partijsku vlast svoje, vec Demokratske stranke. Ipak, nedostaje im jos dvoje do potpune kontrole svih segmenata vlasti. Sa druge strane, i "levoj" koaliciji nedostaju dva odbornika pa da ona povrati vlast u Skupstini. Radikalima treba mnogo, ali oni strpljivo cekaju sa strane da ovi jedni druge pojedu. U svemu tome, "Ibarske novosti" trpe najvise a dobijaju najmanje. Novinare niko nista ne pita, ali, nazalost, i novinari sve slabije pitaju prave stvari - jer su drustveno-politicki randici, jer su podanici u javnom preduzecu, jer su kucne pomocnice aktuelnoj vlasti. Svojevremeno je to bio njihov izbor, a sada ne mogu da se ispetljaju iz mreze u koju su sami usli.

Jelena Petrovic (AIM)