PREDIZBORNI HAOS NA KOSOVU

Tokom ove godine izvrseno je vise desetina napada na lokalne policijske stanice i druge objekte policije gotovo u svim delovima Kosova. Do pre nekoliko dana ljudska stradanja u tim napadima bila su sasvim retka. Na zalost i nesrecu ljudi ovog podneblja, Srba i Albanaca zajedno, poslednji oruzani napadi su eskalirali do stepena koji ubrzano oduzima ljudske zivote i izaziva velika ljudska stradanja. Izgleda da se jos ne moze govoriti o konacnom bilansu, ali koliko se zna, samo tokom dva dana, 25. i 26. novembra, u regionima opstina Srbice i Decana ubijena su tri lica, dva Albanca i jedan srpski policajac, a devet drugih su ranjeni, sest srpskih policajaca i troje kosovskih Albanaca medju kojima i dvoje dece.

Tokom pogrebne ceremonije, 28 novebra, sekretara seoske skole u selu Lause, Haljit Gecija, koji je preminuo usled zadobijenih rana iz vatrenog oruzja, iznenada su se na improvizovanu binu popela trijica, maskiranih, uniformisanih i naoruzanih mladica. Masi od 20 -tak hiljada ljudi, predstavili su se kao pripadnici, kako su tvrdili, Oslobodilacke vojske Kosova. Sustina onoga sto su rekli moze se sazeti u samo nekoliko reci: Ne moze se i vise se nece trpeti ovakvo stanje na Kosovu i da ce osvetiti svoje ubijene drugove. Oslobodilacku vojsku Kosova iznedrio je narod i ona ce se do kraja boriti za kako su rekli nacionalno oslobodjenje i ujedinjenje. Ovo, verovatno za sve, senzacionalno iznenadjenje trajalo je kratko, svega nekoliko minuta. Ocevici kazu da su svi prisutni ovaj dogadjaj primili sa izlivima najdubljih emocija. To je inace, prvo javno pojavljivanje pripadnika tzv. Oslobodilacke vojske Kosova na teritoriji Kosova, za koju ovdasnji albanski politicki vrh izjavljuje da ne veruje da ona postoji. Sledi sahrana i ubijenog Ismet Djocaja za kojeg zvanicne policijske vlasti tvrde da je poginuo prilikom oruzanog napada na stanicu policije u selu Rznic, opstina Decane. Doduse, Kosovski Odbor za zastitu ljudskih prava negira svaku mogucnost da je poginuli Djocaj mogao ucestvovati u takvom napadu, obzirom da je, tvrdi se, jos 25. ovog meseca bio zadrzan u policiji, od kada se i ne zna, kaze se dalje, gde se on tacno nalazio. U svakom slucaju, komentari nakon ovakvih incidenata lice jedan na drugi. Srpske vlasti optuzuju Albance, kosovski Albance srpsku policiju i vlast. No, procenjuje se u analiticarskim krugovima, da je malo verovatno da insceniranje ovakvih dogadjaja u ovom trenutku odgovaraju vladajucem rezimu, sada pred predsednicke izbore u Srbiji, ali da ovakve konfliktne situacije, po njihovim proracunima donose mozda i kljucne glasove za njihovog kandidata. No, takodje se ne iskljucuje da se to moze vratiti i kao bumerang, odnosno da se biracko telo prikloni, usled ovakve konfuzne situacije, radikalnijim opcijama nacionalisticke desnice oslikane u Vojislavvu Seselju.

Ovi poslednji dogadjaji koji potresaju kosovsku javnost i povecavanje broja nastradalih u odnosu na slicne situacije, pokazuje da je ravnoteza straha do sada najozbiljnije naceta i da je mozda na isteku dogogodisnje stanje ni rata ni mira. Mada su odavno stvorene sve psiholoske pretpostavke, osim materijalnih, tesko je ili nezamislivo reci da ce na Kosovu izbiti rat. Ali, takodje je tesko ne primetiti kako se "topi" situacija kakva je bila u proteklih 7-8 godina.

Od prilike slicno se dogodilo i u jednom kratkom periodu meseca aprila i maja prosle godine. Ali, politicka situacija, posebno unutar albanskog pokreta, prosle godine bila je mnogo manje rovitija nego ove. Izrazito pogorsanje i poremecaj u unutaralbanskim odnosima belezi se u drugoj polovini ove godine. Posle dugogodisnje politicke i diplomatske stagnacije i nezamislivog ignorisanja unutaralbanskih procesa od strane vladajuce politike, politicki, drustveni i psiholoski tokovi unutar albanskog drustva Kosova poceli da se odvijaju, uglavnom spontano i mimo onoga sto godinama govore albanske politicke glave. Vec duze vreme mnogi ovdasnji krugovi smatraju da ovakva politika niti velika obecanja nisu donela nikakva pomeranja na bolje.

Medjutim, ako ona u ovom smislu moze izneti uverljiva opravdanja, zbog toga sto je malo sta zavisilo od nje, ona nema opravdanja za mnoge slabosti u unutrasnjoj organizaciji i mobilizaciji Albanaca i posebno u realnom uskladjivanju kratkorocnih i dugorocnih ciljeva sa realnim mogucnostima cak i u kosovskim okolnostima, isticu isti krugovi. Slicna razmisljanja o kosovskim prilikama iznose i sledece interpretacije: Nemocna i nesposobna da se suoci sa objektivnim zapletima i kontradikcijama zaista teske i slozene kosovske situacije, poslednjih nedelja albanska politika je pokusala sa veoma neuverljivim zakrpama, pri cemu se kao najporazavajuce pokazalo kupovanje vremena na nedelje (pomeranje datuma studentskih protesta, obecanja koja se zavrsavaju beskrajnim odlaganjima datuma albanskih izbora, obecanja bez pokrica u vezi sprovodjenja Dogovora o normalizaciji obrazovanja...), cime je sebe dovela do mrtve tacke. Prvo je pocela da gubi poverenje, a posle i kontrolu nad svojim narodom.

Mada niko od kosovskih Albanaca nije ocekivao da ce im slobodu doneti Albanija, anarhija i sukobi u Albaniji direktno su uticali na gubljenje nada da ce Albanci na Balkanu postati respektabilan faktor u trazenju i u postizanju politickog resenja za Kosovo. U tom smislu, oni su ostali bez snazne psiholoske tacke oslonca i izgubili psiholosku ravnotezu, koja je ozbiljno narusila apsolutno preovladjujuca raspolozenja i nade u mirno resenje kosovskog pitanja.

Sta vise, Albanija je svoju nesrecu delimicno prelila i na svoje sunarodnike sa ove strane granice. Vec vise meseci danonocno u strahu i uzasu zivi vise hiljada stanovnika oko 15-tak sela i naselja na ovoj strani u pogranicnom pojasu sa Albanijom. Ceo region opstine Djakovica poznatiji kao Reka e Keqe (Crna Reka), preplavljen je brojnim moderno naoruzanim bandama pljackasa za koje tvrdi da dolaze iz Albanije. One bezobzirno otimaju sve (kucni namestaj, krupnu i sitnu stoku, dragocenosti...), pa cak se prica i ljude, kao taoce, da bi ucenama izvukli visoke svote novca.

Politicki predstavnici Albanaca iz tog regiona kazu da su ove bande ubile do sada sestoricu njihovih sunarodnika. Zbog nemogucnosti da se odbrane od ovih bandi, stanovnici ovog regiona napustaju ili su vec napustili svoje kuce. Selo Kosare je danas prazno. Srpski policajci i vojnici ubili su proteklih godina mnogo Albanaca u pojedinacnim pokusajima ilegalnog prelaska granice, a sada velike pljackaske bande proganjaju i terorisu albanske seljake cak i uz pomoc velikih nocnih reflektora. Albanski predstavnici smatraju odgovornim za ovakvo stanje i srpske vojne i policijske vlasti i ne iskljucuju mogucnost da su mozda neki njihovi delovi u vezi sa takvim bandama, pa cak pominju i povezanost izbeglica iz Albanije, smestenih u selu Junik.

Na Kosovu je sve politizovano, zbog cega je tesko odvojiti klasican kriminal od kriminalne politicke delatnosti u kojima ucestvuju i Albanci i Srbi, koji, ponekad takve stvari cine zajedno. U Djakovici, koja zivi u strahu od pljackaskih bandi iz Albanije, pre nekoliko dana bila je opljackana benzinska pumpa od naoruzane maskirane grupe koja nije bila iz Albanije nego sa Kosova, a sacinjavali je Srbi i Albanci. Inace, iako ovde preovladjuje uverenje da su na Kosovu zbog velike koncentracije policijskih i vojnih snaga nemoguce tako ceste pojave razbojnistva i provalnih kradja bez nekog ucesca pojedinaca iz policije, i "pogresno" kidnapovanje sefa opstinske policije u Obilicu Bozidara Spasica, kako se kasnije ustanovilo bez politickih motiva, od ljudi sa one strane zakona, ovoga puta srpske nacionalnosti, mozda dovoljno kazuje o haoticnom stanju koje vlada na ovim prostorima.

U poslednje vreme medju Albancima siri se uverenje o povecanom ilegalnom delovanju policijskih grupa. Pored takozvanih bezpravnih hapsenja, sumnja se da je policija, bez uniforme, u poslednje vreme aktivnija u primeni metoda zastrasivanja u cilju ucutkivanja ili osvete. U poslednjih nekoliko nedelja bilo tri slucajeva napada na advokate i to se medju Albancima vezuje za obavljanje njihove profesije. Pre vise dana napadnuta je u Pristini porodica uglednog advokata Hasana Hotija, koji ucestvuje u ekipi advokata koja brani optuzene na sudjenju 19-torice Albanaca koje je u toku u Okruznom sudu u Pristini. Sam Hoti je ubedjen da su napadaci bili Srbi i da su verovatno pripadnici policijskih snaga.

Pomenuto sudjenje kosovskim Albancima, koje optuznica tereti za udruzivanje u tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova i terorizam, bar do sada, ni najmanje nije doprinelo rasvetljavanju konfuzije oko te navodne vojske. Priznanja izvucena pod teskom fizickomn i psihickom represijom tokom istrage, optuzeni su u sudskom pretresu porekli. S druge strane, cinjenica je da sudsko vece nije predocio uverljive sudske materijalne dokaze niti svedoke, koji bi potvrdili njihovu teroristicku delatnost. Posle najnovijih napada i ljudskih stradanja, pitanje oko ove organizacije postaje jos akutnije. Ako ostavimo po strani politiku koja je uzrok problema, kod analize ucestalih raznih oblika nasilja ne bi trebalo iskljuciti ni kompleksnije sagledavanje ovih drustveno opasnih pojava. Recimo, kod izvesnih albanskih ruralnih sredina, duboko je ukorenjena tradicija o osecaju strasnog obescascivanja, ukoliko neko nasilno udje u kucu, pa cak i u selo, kao sto to godinama cini srpska policija. Oblici otpora kakvih je bilo pre nekoliko dana u regionu Srbice, zabelezeni su u ovom regionu i u daljoj proslosti.

Kod razmatranja svih oblika nekontrolisanog nasilja ili devijantnog ponasanja na Kosovu, koji su toliko porasli da se mozda moze reci da se Kosovo nalazi u nekom predanarhicnom stanju, treba imati u vidu sustinu. A sustina problema je, sadasnji rezim u Beogradu. On je pre vise godina nasilno srusio legalne kosovske institucije, izazvao pravni haos i uveo rezim bezakonja i politicke samovolje. Beograd je svojom politikom: Ili - ili, saterao Albance u geto, zaveo sistem diskriminacije i ucinio nemogucim njihov zivot u ovim uslovima. Zbog toga, kada se govori o izvesnim oblicima odgovornosti albanskog vodjstva zbog nastanka stanja koje se ne moze ili se tesko moze kontrolisati, uvek se ima u vidu da je Beograd bio taj, koji je zbog odnosa snaga odlucivao o rezimu vladavine i zivota na Kosovu i odbijao sve inicijative, ne samo za iznalazenje konacnog resenja, nego i za delimicna poboljsanja.

Stanje na Kosovu nije ili nije bilo tesko samo u politickom smislu. Ljudi su propadali i u ekonomskom i socijalnom pogledu, zbog cega je veliki deo stanovnistva zahvatila opsta beda, a u poslednje vreme, izgleda, i beznadje. Istina je da od ovog propadanja trpe svi gradjani Kosova, ali ne svi u jednakoj meri. Kolektivna privilegovanost Srba, posebno u zaposljavanju njih cini otpornijim prema ovoj situaciji. Osim toga, oni su u psiholoskoj prednosti zbog toga sto sebe smatraju clanovima kolektiva drzavnog naroda. Uz obilatu pomoc drzave, oni na taj nacin pokusavaju istovremeno da nadoknade hendikep brojcane manjine na Kosovu. Medjutim, ponasajuci se kao zarobljenici drzave ili bolje reci aktuelne vladajuce garniture u Beogradu, kosovski Srbi dokazuju da su daleko ili mozda najudaljeniji od perspektive demokratskog resenja njihovog pitanja.

AIM PRISTINA Fehim REXHEPI