SOCIJALNE RAZLIKE U SKOLI

AIM JUNIOR Skoplje

Skola, simbol drugarstav, vise nije ono sto je bila. Socijalne razlike, siromastvo i bogatstvo, na zalost vuku svakog na svoju stranu. Na jednom kraju skolskog dvorista stoje deca obucena u "nike" patike i majice "benetton" i jedu hamburegere, a na drugom kraju - tuzna slika: deca obucena u odecu nalsedjenu od starijeg brata i koja se hvale time cija je rupa na patikama veca.

U skolama u Makedoniji ne postoji srednja klasa. Ima mnogo bogatih i sve cesce novih socijalnih slucajeva. Ove grupe medjusobno se i ne primecuju, a kamo li da se deca iz razlicitih socijalnih slojeva druze van skole. Za one bogatije, nije problem dobiti dobre ocene. Samo treba da se "tata" pojavi u skoli ili da se javi "nekim mestima", gordo kazu bogatija deca.

Zasto da se sa njima druzimo kada oni nikada nemaju para da izadju sa nama. Ako izadju sa nama oni ce se sramiti zbog njihove odece, tako da svako zna svoje mesto u drustvu, kaze Marija, dete bogatih roditelja, sa kojom smo razgovarali u jednom skopskom kaficu u sat posle ponoci. Za nju, kaze ona, nema vremenskih ogranicenja, moze kuci da se vrati kada to pozeli. Ima svega 15 godina.

14-godisnjakinje Ana, Zlatica i Marina za sebe kazu da su "crne ovce" u odeljenju - nisu ni u jednom socijalnom taboru. Prema njima, socijalne razlike medju osmacima su najvidljivije. U skolama, ucenici su podeljeni u tri grupe: snobovi-parajlije, koji su svakoga dana u razlicitim "benetton" majicama i sa po tri para "nike" patika. Iza njih slede tzv. "klosari", koji slusaju "hevi metal" muziku i "furaju neki svoj fazon". Za njih nije vazno da li se ima para ili ne. Vazno je da imas imidz. Oni zbog "sminke" svakoga petka idu na tehno zabave, govore o "ekstazi", a u kuci slusaju turbo folk. Razume, se u skolama ima i takvih koji su uvek u staroj demodiranoj odeci, povuceni i sramezljivi. Retko idu na eskurzije, izlete, zabave, zato sto nemaju para.

Osnovci kazu da ipak postoji neko drugarstvo ili bolje reci poludrugarstvo. Npr., Mladen je osmak koji se druzi sa svim drugovima, pozajmlju mu novac, a po nekada im se i on nadje. Medjutim, ipak im se druzenje zavrsava u skolskom dvoristu. Van skole, svako je svet za sebe, zavisno od toga kojoj socijalnoj grupi pripada.

Postoje i takve skole koje su jako popularne, drugacije receno "skole na glasu". U njima se upisuju deca bogatih roditelja, biznismena koji "vrte puno para". Ove skole lice na neke americke: deca se dovoze i odvoze u skupim automobilima ili taksijem kada su "mama ili tata prezauzeti biznisom". Kada neko dete slavi rodjendan, svi dobijaju pozivnice u kojima pise da ce se rodjensdanska proslava odrzati u "Mek donalds" ili u najmanju ruku u nekoj piceriji.

Vangel Kolevski, direktor jedne takve skole kaze da neki ucenici od prvog do cetvrtog razreda (a njihov broj je svega 18) najverovatnije zalutalih, zato sto njegovu skolu pohadjaju samo bogata deca, hrane se na racun skole, jer njihovi roditelji ne mogu da plate. Kolevski kaze da deca barem u skoli treba da jedu istu hranu i osecaju se ravnopravnim.

Nastavnici svih skola potvrdjuju da postoje socijalne razlike. Medjutim, po pravilu svi tvrde da socijalne razlike nisu mnogo izrazene u "njihovoj skoli" ili se pak uspesno prikrivaju.

Za ovakvo stanje najveci krivci su roditelji. Oni preko svoje dece zele da pokazu svoje novosteceno bogatstvo. Tako oni sopstvenu decu dele od onih ciji su roditelji sa nizim standardom.

Siromasniji roditelji imaju problema sa svojom decom, kada im ona traze odecu koja mora da nosi odredjenu "marku", a oni nisu u stanju da im to obezbede. Trude se da im dokazu da nije sve u garderobi i da treba posovati i druge kvalitete. Medjutim, to im ne polazi za rukom, buduci da deca nastoje da izgledaju kao njihovi bogati drugari, koji stalno menjaju garderobu. U Makedoniji je vec odavno tesko biti dete - posebno ako su roditelji siromasni.

AIM SKOPLJE Anita STOJANOVSKA