POLICAJCI TRAZE SVOJA PRAVA

AIM JUNIOR Skoplje

Sindikat makedonske policije osnovan je pre pet godina i od tada je njegov cilj poboljsanje materijalnog polozaja i ranih uslova radnika Ministarstva unutrasnjih poslova. Od 1995. godine, sindikat je clan Saveza sindikata Makedonije. U ovom trenutku, Makedonski policijski sindikat broji oko 8 200 clanova.

Tokom 1993. godine, Makedonski policijski sindikat (MPS) je oformio svoju prvu listu zahteva koju je dostavio Ministru unutrasnjih poslova i Vladi Republike Makeodnije. Sindikat zahteva da se placa prekovremni, praznicni i nocni rad, da radno vreme traje od 7 do 15 sati, i da se plata poveca i izjednaci sa platama u vanprivredi. Ovi zahtevi ni do danas nisu ispunjeni.

Decembra 1995. godine, sindikat je pripremio tekst Kolektivnog ugovora i zapoceo je pregovore sa MUP-om za potpisivanje dogovora. Sindikat i Ministarstvo su se saglasili sa oko 90 odsto teksta ovog dokumenta. Sporni su ostali delovi dogovora koji se odnose na konkretne zahteve MPS. Sindiklaci jos od lane zahtevaju i ziviotno osiguranje policajaca na 100 denara, zbog povecanog rizika po njihov zivot i zdravlje. Do danas, za osiguranje zivota policajaca se placalo samo 15 denara. Odsteta koju ce u slucaju smrti, dobiti porodica policajca iznosi oko 1 500 nemackih maraka.

Sindikat, posle 18-mesecnih pregovora o Kolektivnom ugovoru sa MUP-om, aprila ove godine je prvi put zatrazio susret sa premijerom. Istovremeno, makedonski policijski sindikat je pokrenuo u Ustavnom sudu inicijativu za ispitivanje ustavnosti Pravilnika za plate u MUP-u i da podnese objasnjenje oko isplate prekovremenog rada. Sindikalci traze i vece plate.

Ministar unutrasnjih poslova, u pregovorima od maja ove godine, okrivio je predsednika MPS Stojana Manceva za propuste u radu sa sindikalnom kasom. Policijski sindikat ovo smatra pritiskom na Manceva i kao atak na sindikat i sproveo je anketu o organizovanju strajka. Sindikat zahteva da se ukine varijabila, tj. pravo policijskih staresina da bez obrazlozenja smanjuju plate potcinjenih za 30 odsto, da se potpise Kolektivni ugovor, da im se povecaju plate, da im se placa prekovremeni rad, regres za godisnji odmor, i iznos za prevoz i ishranu. U toj anketi, sindikalci su se saglasili da treba strajkovati. Neposredno pred donosenje sindikalne odluke o strajku, MUP je prihvatio da produzi pregovore. Sindikat je stopirao sve aktivnosti i prihvatio je da pregovara.

Jula meseca, MUP je podneo prekrsajnu prijavu protiv Manceva i zabranio mu je da od sindikata prikulja clanarinu. Policijski sindikat je ponovo zatrazio razgovore sa premijerom, ali sada se obratio i predsedniku Sobranja i

predsedniku Republike. Kao uslov za produzenje pregovora, Sindikat je septembra povukao sve optuzbe na racun MUP-a i zamenio je svog predstavnika u pregovorima sa MUP-om. Umesto Manceva, sindikat ce predstavljati predsednik Saveza sindikata Zivko Tolevski. Pregovpri su ponovo usli u cor sokak. Oktobra, na sednici sindikata, sindikalci su ponovo aktuelizovali ideju strajka, no sada razmisljaju i o javnom protestu. Tokom sednice, sindikalci su obavesteni da ce se pregovori produziti i da ce se Premijer sastati sa delegacijom policijskog sindikata. I, jos jednom, sindikalci su prihvatili pregovore. Ipak, interna komisija priprema uputstvo za strajk.

U poslednjim pregovorima, MUP je prihvatio da za deo spornih pitanja istupi pred Vladom zajedno sa sindikatom. Dve strane treba da daju zajednicke predloge oko sredstava za Budzet za 1998. godinu.

Prosiren sastav predsednistva Makedonsog policijskog sindikata, prekinuo je svoju sednicu 20 novembra i izasao na javne proteste pred Vladom. 40 policijskih sindikalaca sat vremena je cekalo susret sa premijerom. Do susreta ipak nije doslo. Policajci su dostavili svoje zaheteve i odluku o Generalnom strajku i otisli su. Na drugom Kongresu Makedonskog policijskog sindikata, koji je odrzan 15 novembra, delegati su se izjasnili da apsolutno podrzavaju odluku o stupanju u strajk.

Prema scenariju, 25. novembra od 8 do 16 sati, policajci nece obezbedjivati javna okupljanja, sportske i kulturne manifestacije, nece regulisati saobracaj, nece patrolirati, nece primati zahteve za izdavanje novih javnih isprava... Jednostavno, oni ce probati da li ce sa ovakvim vidom pritiska uspeti da ostvare zahteve za koje se vec duze vreme zalazu. Ipak, oni kazu da sa njihovim strajkom nece biti ugrozena bezbednost gradjana. Gradjanima ostaje mogucnost da vide kako ce strajkovati oni koje najcesce vide kao cuvare drzavnih zgrada od strajkaca.

AIM Skoplje Igor ILIEVSKI