BIVSI SEF BUGARSKE OBAVESTAJNE SLUZBE CINI SENZACIONALNA OTKRICA

AIM Sofija, 27.11.1997

Godine 1992. Grcka je pripremala provokaciju protiv Bugarske, iz Turske je krenuo u ofanzivu islamski fundamentalizam, trebalo je da Bugarska ucini savez sa Rumunijom- to je samo deo senzacionalnih izjava bivseg sefa bugarskih tajnih sluzbi Briga Asparuhova. U seriji intervjua u domacoj stampi on je obelodanio do sada nepoznate cinjenice u vezi sa odnosima zemlje sa susedima poslednjih godina.

Bivsi sef Nacionalne obavestajne sluzbe (NRS) general Asparuhov napustio je taj polozaj u martu ove godine odlukom predsednika Petra Stojanova koji je bio predsednicki kandidat antikomunistickog Saveza demokratskih snaga (SDS). Na mesto generala dosao je relativno mladi bivsi poslanik SDS Dimo Gjurov. Asparuhov je presao u rezervu i pola godine izbegavao je medijske nastupe. Otvaranje dosijea agenta bivsih tajnih sluzbi do kojih je on imao dostupa postao je razlog da on istupi pred javnoscu i baci svetlost na te dogadjaje.

1. godine neke strane sile pripremale su provokaciju protiv Bugarske tako zvanim "makedonskim poslom" o prodaju oruzja Makedoniji, tvrdi general Asparuhov. Prema mnogim domacim posmatracima ovaj skandal bio je jedan od osnovnih uzroka obaranja prve tadasnje vlade SDS. 18. septembra 1992. godine sef obavestajne sluzbe je na konferenciji za stampu izazvao skandal saopstenjem da je savetnik u vladi Filipa Dimitrova umesan u "neki skandal sa oruzjem". Ime savetnika nije spomenuto, ali je bilo jasno da je rec o Konstatinu Misevu koji je pokusavao da izveze bugarsko oruzje u Makedoniji. Dve nedelje kasnije posle sastanka sa tadasnjim predsednikom zemlje Zeljom Zeljevim, u kome su ucestvovali i clanovi kabineta, Asparuhov je izjavio da je savetnik radio po nalogu premijera. Sef obavestjane sluzbe izvino se premijeru Dimitrovu sto ga nije obavestio o informacijama do kojih he dosao ali premijer nije primio izvinjenja, pa se u krugovima politicara uporno pocelo govoriti o prevratu.

"Tada je u zemlji vladala napetost i trebalo je da bude savladana kompromisom - recimo, opsteprihvatljivom izjavom sefa obavestajne sluzbe da je doticni gospodin radio shodno premijerovim naredjenjima...Ovaj slucaj ukazao je na odsustvo koordinacije izmedju izvrsne vlasti, obavestajne sluzbe i predsednika zemlje", kaze danas Asparuhov.

Bivsi sef Nacionalne obavestajne sluzbe je kategorican da je obelodanjivanjem "makedonskog posla" raskonpirisao pripremane uz posrednistvo savetnika Miseva provokativne akcije protiv Bugarske. U osnovi su bile Grcka i Turska koje su kroz teritoriju Makedonije krsile jugoembargo. U ono vreme je bio zabranjen uvoz u sve bivse jugoslovenske republike. Dve susedne zemlje Bugarskoj pokusale su da izazovu skandal i da tako prebace svu krivicu za krsenje embarga na Bugarsku. Asparuhov je siguran da je otkrivanjem ove zamke dao jasan signal svetu da se ime Bugarske ne mesa u ovakve skandale. "Moja poruka svetu izgledala je ovako: Mi vrsimo svoj posao. Nemojte da nam podmecete skandale koji bi mogli da okrnje ugled nase zemlje i za nju tako slozenom trenutku", izjavio je Asparuho.

Prema njegovim informacijama u to isto vreme su na bugarsko- srpskoj granici delovale brojne strane grupacije koje su stvarale nesto nalik na ekonomsku tampon zonu izmedju dve zemlje. Trebalo je da se na taj nacin Bugarska izoluje iz trgovine sa Srbijom posle ukidanja embarga. "Najaktivnija je bila Grcka", kategorican je bivsi sef obavestajaca.

Asparuhov je apsolutno ubedjen da su mnoge bugarske firme krsile embargo i da je to danas uocljivo-kuce novih bogatasa na zapadnoj granici nikle su poput pecurki posle kise. Ali je prema njemu veliki problem u tome sto se taj veliki novac nije vratio u zemlju da bi se investiralo u bugarsku privredu.

Politicari u Bugarskoj naginju potpuno suprotnim krajnostima kada je rec o odnosima sa balkanskim susedima, smatra Asparuhov. Posle obaranja komunistickog rezima 10. novembra 1989. godine izdvojili su se pristalice jedne i druge tendencije - jedni su se zalagali za razvoj veza sa poluevropskom - polumuslimanskom Turskom, drugi su bili za razvoj veza sa cisto hriscanskom drzavom kakva je Grcka.

Neki bugarski politicari dopustali su dosta frivolne akcije u pogledu odnosa sa Turskom, smatra rezervni general. On je ubedjen da ovog trenutka u Bugarskoj deluju emisari fundamentalista. "Fundamentalizam je pregazio Tursku i sada prodire na nasu teritoriju. Nismo dali dovoljno jasan signal uzbune po tom ptanju. Inace trebalo bi da budemo ponosni sto smo jos u prvim kontaktima sa zapadnim sluzbama uspeli da ih ubedimo da se tom problemu mora poklanjati permanentna paznja", tvrdi Brigo Asparuhov. Jedan od najdelikatnijih momenata u odnosima izmedju Bugarske i Turske je odnos prema tako zvanoj kurdskoj revolucionarnoj organizaciji PKK. Donedavno je zvanicna politika bila sklona da prizna pravicnu borbu Kurda. Nedavno je medjutim sef parlamentarne Komisije za spoljnu politiku Asen Agov nazvao PKK teroristickom organizacijom. Prema doskorasnjem obavestajcu broj jedan to je opasan korak. "To mozda odgovara ambicijama Turske - da se Bugarska prikljuci borbi protiv Kurda, ali niko ne shvata jasno koliko bi smo ogroman teret preuzeli", tvrdi on.

Asparuhov ne odobrava i veze Bugarske sa Grckom na tesnoj partiskoj osnovi. Odnosi izmedju dve zemlje bili su narocito dobri za vreme socijalisticke vlade Zana Videnova sto se moze objasniti tradicionalno dobrim vezama izmedju nekadasnjih komunista, danas socijalista i grckog PASOKA. BSP je nastavila prisne odnose sa grckom levicom, a najaktivniji neimari tog prijateljstva bila su neka lica iz okruzenja Videnova. Neke akcije iz perioda njegovog upravljanja su cak naterale mnoge politicare u Bugarskoj da posumnjaju nije li mozda PASOK potpomagao sinansijski predizborne kampanje BSP u zamenu za eventualne buduce usluge.

Jedna od najsenzacionalnih ideja bivseg sefa obavestajne sluzbe jeste da se Bugarska i Rumunija povezu u regionalni savez. Ovako bi trebalo da pokazemo Evropi da zivimo u pravoj porodici a ne da se non-stop trudimo da dokazujemo koliko smo vazni. Zasto bas sa Rumunijom? Zato sto je prema njemu Rumunija zemlja- blizanac Bugarskoj. Obedve su se do pre nekoliko godina razvijale u uslovima socijalizma, imaju izgradjene zajednicku infrastrukturu, skoro u isto vreme dozivele su krizu. sada dve zemlje treba da stvore mesovite firme za nastup na trecim trzistima.

Tesko da bi Bugarska uspela da stvori ovakav savez sa Turskom i Grckom koje su clanice jednog istog vojnog bloka, Nato, u kome Bugarska i Rumunija ne clanuju. "Nije moguce da izmedju dve zemlje postoje vojne infrastrukture ukoliko nema ekonomskih", podseca general u ostavci. Grcka je punopravan clan EU vec 16 godina, a Turska je pridruzni clan EU, clan Carinske asambleje i Carinske unije. "Bez obzira koliko ce intenzivni biti napori da saradjujemo sa njima, tesko da bi smo postigli toliki stepen saradnje kao sto bi moglo biti sa Rumunijom", smatra Brigo Asparuhov.

AIM Sofija GEORGI FILIPOV