MILAN KUCAN OPET PREDSEDNIK SLOVENIJE
Zavrseni predsednicki izbori u Sloveniji
Ono sto su ocekivali svi poznavaoci politickih prilika u Sloveniji na kraju se i desilo. Na nedeljnim predsednickim izborima je ubedljivo i bez ikakve ozbiljnije konkurencije pobedio dosadasnji predsednik drzave Milan Kucan. U njegovu pobedu nije sumnjao niko ozbiljan, jer je upravo Kucan koji godinama i mesecima vodi na svim "top listama" slovenackih politicara, ali su mnogi mislili da bi se moglo desiti da ce zbog velikog broja predsednickih kandidata (bilo ih je osam) doci do drugog izbornog kruga. To se nije desilo i Milan Kucan je -prema dosadasnjim zvanicnim rezultatima (konacni ce biti saopsteni 2.decembra) pobedio sa 55,55 % pred drugouvrstenim Janezom Podobnikom, inace predsednikom slovenackog parlamenta i pripadnikom Slovenacke narodne stranke, koji je skupio 18,39% glasova.
Od osmorice kandidata ta dvojica su bili jedini ozbiljniji kandidati, sto pokazuju i rezultati ostale sestorice. Trece uvrsteni Joze Bernik (kandidat Jansine SDS i Peterleove SKD,bivsi domobran i covek sa slovenackim i americkim drzavljanstvom) skupio je tek 9,48%, nezavisni kandidat Marjan Cerar, inace direktor fabrike Belinka i koji je sam sebe nazvao "intelektualnim klavnom", dobio je 7,05%, a iza njega je jos veci potop. U ulozi populistickog klavna je u ovogodisnjoj predsednickoj igri nastupio Marjan Poljsak, koji je skupio 3,07% glasova, a jos gore su prosla dvojica intelektualaca i inace ni malo klavnovski ljudi Tone Persak (pisac i predsednik Demokratske stranke) sa 3,07% i Bogomir Kovac (profesor na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu i kandidat vladajuce LDS) sa samo 2,70% glasova. Poslednji na toj listi je Franc Miklavcic (najstariji kandidat, penzionisani sudac i hriscanski socialista), koji je uspeo skupiti samo 0,55% glasova. Tim podacima treba jos dodati podatak da je izaslo na izbori 68,5% glasackog tela.
Odakle Kucanu takva prednost i takva popularnost medju ljudima? Potpuno pogresno bi bilo ako bi njegov uspeh tumacili nekim kultom licnosti. Taj u Sloveniji nikad nije postojao niti ne postoji. U strahu da se Slovencima ne desi nesto tako, ustavom nisu izabrali predsednicki sistem. Kult licnosti jednostavno nije u slovenackom nacionalnom karakteru. Prosecan Slovenac voli mirne, stabilne politicare, koji su blizu narodu. Svi ti atributi krase starog novog predsednika Kucana. On nije covek koji bi obecavao ili pretio, nego samo analizira odnosno konstatuje stvari. Pri tom je realan i veoma kritican do institucija sistema koje ne funkcionisu kako treba. Retko se desi da ga nesto izbaci iz takta. Uvek izbegava direktne konflikte i radije odlucuje za politicki dialog. Iako njegovi protivnici stalno isticu njegovu komunisticku proslost, treba istaci da je upravo njegova politicka garnitura zapocela sa demokratskim promenama u bivsem sistemu. Najpre unutar nekadasnjeg saveza komunista, a kasnije i u republickim strukturama. Jer im nije isto uspelo unutar federacije, zajedno sa tada vec postojecom politickom opozicijom odlucili su da je za Sloveniju najbolja samostalnost. Tako su i mirnim putem predali vlast i (prvi u bivsoj Jugoslaviji) uveli visepartijski sistem. To su u kratko osobine i neki elementi iz Kucanovog politickog rada koji mu godinama daju kredibilitet i ugled kod vecine Slovenaca.
Sve te pozitivne osobine nisu prikrile neke Kucanove greske u ovogodisnjim predizbornim nastupima. Uovoj kampanji Milan Kucan nije bio vise onaj simpatican, nizak i sedi cika, koji svoje konkurente unistava osmehom i humorom. Vecinom bio je ozbiljan, na trenutke cak i uvredjeno agresivan. Da je imao iole ozbiljne protivkandidate to bi mu moglo ici na stetu. Ali nije. Interesantno je kako su se politicke stranke neozbiljno pripremale na te izbore. I to zbog predubedjenja da niko ne moze pobediti Kucana. Nekima je Milan Kucan postao cak prava fiksacija. Medju njima sigurno prednjaci Janez Jansa, a poslednje vreme i njegov politicki saradnik Lojze Peterle,inace predsednik SKD. Ova dvojica su cak smisli kako bi trebalo za vreme predizborne kampanje u parlamentu po hitnom postupku razmatrati njihov zakonski predlog o lustraciji, cijeg crvena nit je ideja kako zabraniti nekadasnjim partijskim kadrovima odogovornija radna mesta u sadasnjem sistemu. Glavni cilj napada bio je naravno Kucan, a predsednika je upravo taj zahtev postavio u ulogu zrtve, sto mu je bilo od uvek vise plus nego minus. Tako mozemo slobodno reci kako je predlog zakona o lustraciji Kucanu vise doneo nego odneo.
I sta sve taj ponovni izbor znaci za Sloveniju. U svakom slucaju umiren kurs razvoja sa stalozenom politikom prvog coveka, a inace u Sloveniji o vecini stvari i onako odlucuju parlament i vlada, a ne predsednik drzave. A posto je predsednicka funkcija ipak izuzetno odgovorna i uticajna funkcija, slovenacke stranke trebale bi misliti i vec sada poceti sa pripremama kandidatov na sledece izbore za predsednika drzave. Naime, ovo je poslednji Kucanov mandat, Slovenija za sada jos nema coveka koji bi mogao uspesno naslediti sadasnjeg predsednika. Ali 5 godina je dovoljno dugo razdoblje da se politicki formiraju i neki drugi kandidati.
Janja Klasinc, AIM