IZBORI U MAKEDONIJI-AKO BUDE PARA, KADA IM JE RED, AKO NE, U PROLJECE

AIM Skopje, 21.11.1997

Da li ce izbori u Makedoniji biti vanredni ili redovni zavisi od para. Naime, politicki posmatraci u Skopju smatraju da je kljuc ove dileme u rukama misije Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja ovih dana boravi u Makedoniji.

Ako MMF ipak odluci da makedonskoj Vladi odobri kredit, naravno uz odredjene uslove, to ce biti signal ostalim finansijskim institucijama da stanu u red. Taj priliv novca omogucio bi privremenu stabilizaciju, inace vec negativnog trenda u ekonomiji. Zaustavio bi se na cas opsti pas zivotnog standarda. Na duge staze to bi bilo ipak lose, sa veamo teskim posledicama.

Makedonska privreda je uopstem haosu. Ona preduzeca koja nesto privredjuju su mahom trgovinska i usluzna. Tu su i ostaci nekadasnjih svercerskih, mesovitih srpsko-makedonskih ili makedonsko-crnogorskih firmi, koje su ostvarile basnoslovne profite krseci embargo UN. Naravno na racun gradjana i privrede Srbije i Crne Gore, a zatim i Makedonije. Te firme sada trose zaradjeno. Posto su bliske rezimu, neke od njih istinski stubovi koalicionih partija na vlasti u Makedoniji, njima je sada hitno potrebna injekcija. Kako para, tako i trzista. Naravno za svoje i partijske potrebe.

Finansijska podrska inostranih banaka, prema tome, ne bi isla i unvesticije, vec u pokrice nepodmirenih racuna drzave prema svojim sluzbenicima. zatim, na pokrice dugova drzavnih firmi prema radnicima, koji tovare u nekkavom statusu "ni na nebo, ni na zemlji", koji se zove: stecajni radnici. To su mahom neprivatizovana preduzeca i dalje u drustvenom vlasnistvu u kojima radi ramija ljudi. Radi, ali na papiru.

Konacno, injekcija para treba u vidu raznih kredita za "potsticaj razvoja malih i srednjih preduzeca" da dospe u vene rezimu naklonjenih privatnika. Naravno, u prvom redu iz vec pomenutih firmi, koje su i tada na izbore 1994 godine svercom podrzavale "savez za Makedoniju", a morace i sada da finansiraju kampanju vladajuce koalicije.

Prema tome, finansijska sredstva iz MMF, Svetske Banke, Evropske Banke za obnovu i razvoj, slicnih i srodnih banaka diljem sveta, treba da kupe socijalni mir.

Bice i mala devalvacija, oko koje se vec spekulira, od najmanje 10 posto. Zatim, planira se i takozvana "stimulativna inflacija". Sve to treba da kratkorocno stvori utisak opsteg poboljsanja u privredi, sto bi donekle relaksiralo socijalnu tenziju, koja nije mala. DEvalvacija treba da ojaca i rezimske biznismene, koji ce znati najmanje 48 sati unapred kada ce Denar izgubiti vrednost za 10 ili vise odsto.

Tako ce biti, ako MMF, vec sada uradi ono sto mu makedonski domacini traze.

U tom slucaju, vladajuca koalicija na celu sa Socijaldemokratskim savezom Makedonije (SDSM), ce ostati na tome da nema potrebe da se odrze vanredni izbori. Imace dovoljno finansijskog prostora za politicko manevrisanje do ustavnog roka za izbore novembra 1998 godine.

Makedonski Ustav predvidja opste izbore svakih cetiri godina. Niko ne moze raspustiti parlament, ako poslanici sami sebi ne izglasaju nepoverenje! Otuda, predvremeni izbori u Makedoniji su nemoguci, ako ih ne izazove vladina vecina iz njenih razloga, naravno.

U medjuvremenu, teren za izbore se, za svaki slucaj, uzurbano priprema. Nakon odugovlacenja od sedan godina, u ponedeljak 24 novembra, u zakonodavnu proceduru konacno krece zakon za izbor poslanika. Za svega para dana, tacno sedam godina od prvih demokratskih parlamentarnih izbora 1990 godine Makedonija prestaje da bude socijalisticka i samoupravna darzava. Svi izbori odrzani dosada, naime, su izvedeni na osnovu nesto ulepsane verzije zakona iz vremena SFRJ za izbor delegata u drustveno politickim zajednicama i Sobranju SRM. Inace, zakon o birackim mestima i spiskovima je vec donet. Ostaje samo da se definise izborni model.

Analiticari u Skopju upozoravaju da ovdasnja vlast pomno prati izborne dogadjaje u Srbiji i namerava da neka tamosnja iskustva iskoristi. Naime, u zakonu, koji krece u proceduru predvidjene su dve alternativa dosadasnjem vecinskom izbornom modelu. Vlada predlaze kombinovani model kojim bi se 80 od 120 poslanika Sobranja izbrali vecinskom modelom, kao i dosada, i 40 proporcionalnim, sa jednom izbornom jedinicom. Predlaze se i druga varijanta, da se svi poslanici biraju proporcionalno, ali u vise izbornih jedinica. Slicno Srbiji.

Za koju ce se varijantu odluciti poslanici zavisi od procene rasporeda snaga, naravno i para.

Ako mu se ove nedelje ne upali zeleno svetlo za finansijsku podrsku, rezim ce sigurno ici jos u martu na izbore. Moguce je cak i da prihvate predlog opozicione Liberalno- demokratske partije da se izbori odrze 29 marta.

Sasvim logicno, je kakva je sada erozija u redovima vladajuce SDSM, svako odugovlacenje izbora bi bilo pogubno. Pogotovu ako ne bi bilo poduprto kreditima. Pogorsanje ekonomske krize bi povecalo socijalnu tenziju do eksplozije, a ugled i, sto je najvaznije, konsinstentnost birackog jezgra SDSM bi otisla u paramparcad.

Zato, ako odjednom presahnu, bar do sada sasvim zadovoljavajuce transfuzije inostranih para za krvotok vladajuceg rezima, sadasnja koalicija Socijaldemokrata sa Socijalistima iz SP (bivseg SSRNM) i sa Albancima iz Partije demokratskog prosperiteta (PDP) bi se odmah raspala.

Socijalisti na celu sa Ljubisavom Ivanovim, magnatom i gazdom "Sileksa", poznatiji kao Zingo, vec su na lokalnim izborima 1996 isli na djon protiv svojih partnera. Takva kampanja kritike nesposobnosti vlasti i to sa pozicija "Socijalizma kao poretka buducnosti", donela je SP skoro 100 hiljada glasova i to iz redova bratskog SDSM. Zatim, PDP ionako izlozena rafalima opozicione DEmokratske partije Albanaca, bi morala sto pre van koalicije, da bi spasla sto se moze.

U medjuvremenu, naglo jaca parlamentarna opozicija iz redova nekadasnje Liberalne partije, koja je kao deo "Saveza za Makedoniju" pobedila na izborima 1994, mada drugi krug nije nikada odrzan kompletno, zbog bojkota Demokratske partije (DP) i VMRO-DPMNE.

Taj je trend poceo kada su Liberali napustili vladinu koaliciju i kada su se ujedinili sa nekadasnjim ljutim neprijateljme, DP. VMRO-DPMNE je u medjuvremenu ojacao. Uspeo je da ocisti redove i da sastavi Savet partije od 130 intelektualaca, sto mu je u velikoj meri pomoglo da se oslobodi imidja krajnje desnice teroristicke provinijencije.

Na kraju, javlaj se na sceni i nova snaga. Vrsi se pregrupiranje svuda. U opoziciji, ali i u redovima pozicije. U politickim kuloarima se upozorava i na "nadolazecu" politicku silu - Vasila Tupurkovskog, nekadasnjeg clana predsednistva SFRJ. On ne krije svoje ambicije da nasledi predsednika Kiru Gligorova, ali je to tek 1999 godine. Do tada on mora da odradi pretstojece parlamentarne izbore.

Otuda, neki posmatraci najavljuju mogucnost da on, kao jedini politicar koji je pobedio "cisto" na izborima, mada je to bio samo referendum za izbor clana predsednistva SFRJ, stane na celu jedne izborne liste na narednim parlamentarnim izborima. To bi mu donelo parlamentarnu poziciju, ali i odskocnu dasku za dalje, jer prema makedonskom ustavu predsednickog kandidata mogu predloziti samo 30 poslanika, ili potpisima, 10 hiljada gradjana.

Sve su to, zasada, samo veoma zanimljive spekulacije. Sta ce biti i kada, znace se veoma brzo. Vazno je, medjutim, sto se nesto ipak krece u makedonskom politickom miljeu. Sa sigurnoscu se jedino moze reci da ce izbora dogodine biti i da posle njih Makedonija nece biti ista.

AIM Skopje SLOBODAN CASULE