(NE)USPEH FORMIRANJA DEMOKRATSKOG FORUMA KOSOVA

U glavnom gradu Kosova - Pristini, 20 novembra ucinjen je najozbiljniji pokusaj politickog ujedinjavanja svih albanskih politickih i drustvenih snaga u poslednjih osam godina. Posle brojnih i sirokih konsultacija tokom oktobra i novembra, koje je pokrenuo i vodio predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci, 11 albanskih politickih i nepolitickih subjekata, od kojih sest politickih partija, potpisalo je Deklaraciju o osnivanju Demokratskog foruma Kosova.

U brojcanom smislu to moze izgledati impresivno, ali van Foruma je ostao Demokratski savez Kosova, apsolutno dominantna albanska partija u politickom i javnom zivotu kosovskih Albanaca. Deklaraciju nisu potpisale ni Demohriscanska partija Kosova, koja je odbila da ucestvuje na visestranackim, zatim Seljacka partija Kosova i tri male albanske partije, koje su od pocetka bile izostavljene iz procesa konsultacija. Kao i u ranijim pokusajima za stvaranje slicnih ili identicnih organa, i ovaj put, gotovo jedini argument DSK za neukljucivanje u inicijativu, bilo je protivljenje sustinskim tackama projekta, prema kojima Demokratski forum Kosova moze usvojiti odluke obavezujuce za sve.

Zbog izostanka Demokratskog saveza Kosova, Demacijeva inicijativa nije ostvarena onako kako je bila zamisljena. Naime, njen glavni cilj je bio, a i dalje ce ostati, da se pod jednim sirokim krovom okupe sve albanske politicke i drustvene snage koje bi, u bitnim stvarima imale jedinstvene stavove i bile jedinstvene u akciji. Bez Demokratskog saveza Kosova, Demokratski forum Kosova postace okvir ujedinjavanja odredjenih politickih snaga Kosova, koje su i do sada manifestovale bliskost politickih pogleda. Po svemu sudeci, osnivanjem Foruma, odnosno smanjivanjem broja politickih partija, albanska politicka scena Kosova postace malo uproscenija, pri cemu bi Forum postao daleko ozbiljniji rival Demokratskom savezu Kosova.

No, ipak ne treba zuriti sa zakljuccima, jer niti ce Demaci odustati lako od namere da okupi sve albanske snage, niti je Demokratski savez Kosova danas tako homogen izunutra, spreman na ostro rivalstvo sa novoosnovanim Demacijevim Demokratskim forumom. Prerano je govoriti o mogucim novim pregrupisavanjima. Sada ce se sva politicka odmeravanja potpuno skoncentrisati oko uloge nekonstituisanog albanskog parlamenta i novih albanskih izbora. Oko tih problema moze cak doci do prvih velikih unutaralbanskih lomova.

Ovo nije prvi pokusaj ujedinjavanja albanskih politickih i drustvenih snaga. Albanske partije i organizacije osnovale su sredinom 1990 godine Demokratski Forum (DF) sa slicnim ambicijama, dakle da bude krov nad svim albanskim politickim i drustvenim snagama. Ali, posle osnivanja, DF nije ucinio ni jedan korak u pravcu sopstvenog funkcionisanja, jer je cesto bilo sprecavano od strane najuticajnijeg DSK, doduse ne izricito, tihim, ali tvrdim opstrukcijama prema svakom pokusaju prakticnog ostvarivanja njegovih funkcija. Osnovno objasnjenje je bilo da je nelogicno i neprihvatljivo da u DF ravnopravno odlucuju DSK kao apsolutno dominantna organizacija i male ili potpuno beznacajne partije i organizacije.

Pokusaji da se takav opstealbanski okvir ostvari, nisu bili nikada prekinuti u proteklih osam godina. Drugi najozbiljniji napor ucinjen je tokom l992. godine. Posle intenzivnih konsultacija daleko od ociju javnosti, vise predlozenih projekata rukovodstvo DSK nije prihvatilo jedan nadpartijski mehanizam, zbog cega razgovori nisu ni stigli do faze finalizacije ideje. Razgovori sa slicnim intencijama pokrenuti pre dve godine, ali zbog tihog i tvrdog otpora iz DSK, stalo su u samom startu.

Demacijeva inicijativa je cetvrti pokusaj u tom smislu. Posle prvog kruga dvostranih konsultacija, tokom oktobra, 10 novembra zapoceo je drugi krug zamisljen kao faza konacne i prakticne finalizacije inicijative, uz prisustvo svih pozvanih ili potencijalnih ucesnika dogovora. Na tom, prvom skupu zajednickih konsultacija, uprkos ocekivanjima inicijatora, nista nije bilo potpisano. Medjutim, i kao prosto okupljanje na jednom mestu predstavnika svih albanskih politickih i nepolitickih subjekata, taj skup je bio znacajan dogadjaj u javnom i politickom zivotu kosovskih Albanaca. Naime, uprkos mnogim pokusajima, albanski politicki spektar nije se mogao okupiti u proteklih 4-5 godina na jednom mestu ili oko istog stola, makar i u cilju neobavezne razmene misljenja o problemima i perspektivama Kosova.

Na prvom zajednickom skupu gotovo svih pozvanih, 10 novembra, Demaci je podneo predlog modela Demokratskog foruma Kosova koji je potpisan, ne od svih, 2O novembra. Sustina je sazeta u tri tacke:

1. Svi ucesnici u konsultacijama, bez izuzetka, saglasili su se da u sadasnjem unutrasnjem i medjunarodnom okruzenju, u kome se nalazi porobljeni deo naseg naroda, AKTIVNI NENASILNI OTPOR je najracionalniji, najoptimalniji i najplodonosniji put za postizanje naseg politickog cilja.

2. U cilju uspesnog ostvarivanja AKTIVNOG NENASILNOG OTPORA preko potrebno je da se prevazidju sve sada prisutne isparcelisanosti, razdrobljenosti, podeljenosti i neslaganja unutar albanskog naroda. Za ujedinjavanje ljudi, NEOPHODNO je iznalazenje nacina hitnog ujedinjavanja politickih i nepolitickih subjekata, koji deluju unutar porobljenog dela naseg naroda.

3. Jedini nacin da se ovi isparcelisani i podeljeni subjekti ujedine i deluju kao organska celina je njihovo aktivno i ravnopravno ucesce u osnivanju jednog MEHANIZMA koji ce biti u stanju da usvaja kompetentne POLITICKE odluke koje ce BITI OBAVEZNE za sve politicke i nepoliticke subjekte koji ce ucestvovati u osnivanju ovog mnehanizma.

Zajednicki mehanizam, odnosno Demokratski forum Kosova, imace predsedavajuceg i poseban administrativni aparat koji ce neizbezno vrsiti i neke politicke funkcije. To je novina u odnosu na ranije projekte i ujedno dodatna prepreka za eventualno pridruzivanje Forumu i onih snaga koje su sada ostale van njega.

Za Forum i za snage van njega i dalje ostaje otvoreno sustinsko pitanje paralelizma mehanizma, koji predlaze Demaci sa paralelnim strukturama koje su Albanci izgradili proteklih godina sa pretenzijama da postanu prave kosovske drzavne strukture. Naime, tesko je zamisliti funkcionisanje albanskog paralelnog sistema na Kosovu uz funkcionisanje dva paralelna albanska mehanizma sa nadpartijskim ovlascenjima. O tome se tek sada pocelo javno govoriti, ali je jasno da je takva situacija nemoguca.

Demaci verovatno racuna sa postepenim gasenjem embrionalnih kosovskih drzavnih struktura, jednostavno zbog nemogucnosti njihovog funkcionisanja kao takvih u kosovskim uslovima. Ali, sve ce se razjasniti narednih nedelja. Posle dva odlaganja, Albanci treba uskoro da odrze svoje paralelne predsednicke i parlamentarne, a zatim i lokalne izbore. Pre nekoliko dana sastao se Koordinacioni odbor albanskih politickih partija Kosova, koji sacinjavaju albanske parlamentarne partije. Posle njegove instrumentalizacije (negde od proleca l993. godine) od strane uzeg rukovodstva Demokratskog saveza Kosova, Koordinacioni odbor se sastajao kada je trebalo da se odluci o produzenju mandata poslanicima kosovskog parlamenta i samom Ibrahimu Rugovi koje su oni dobili na, uglavnom albanskim, izborima, maja 1992. godine.

Ucesnici sastanka tvrde da su ovaj put razgovarali o odrzavanju izbora. Ranija Rugovina odluka o odrzavanju izbora do 24. decembra sada je pretvorena u politicki stav da se do tog datuma svakako usvoji odluka o datumu novih izbora. Medjutim, i ako se usvoji takva odluka, mora da se odluci o jos jednom produzenju mandata do datuma novih izbora, sto ne uklanja politicka neslaganja, koja vec duze tinjaju unutar albanskog pokreta. Naime, Parlamentarna partija Kosova Adema Demacija ima veoma tvrd stav oko razresavanja tih neslaganja. Njen potpredsednik, Bajram Kosumi koji je ucestvovao na sastanku Koordinacionog odbora, posle razgovora je rekao: "Rekli smo jasno da o novim izborima moze da odluci samo nekonstituisani parlament kosovskih Albanaca i niko drugi. Posle 24. decembra ni jedna drzavna institucija kosovskih Albanaca nema mandat naroda. Mada smo razgovarali o izborima, nisam siguran da ce se izbori stvarno odrzati. Ne bih mogao sa sigurnoscu da govorim da je Koordinacioni odbor sazvan da bi se pariralo Demacijevoj inicijativi, ali ovaj sastanak moze imati takvih konotacija", misljenja je Kosumi.

U intelektualnoj kosovskoj javnosti se inace smatra da najrevnosniji Rugovin glasnogovornik u svim ovim sporovima nije njegov Demokratski savez Kosova, nego mala Demohriscanska partija Kosova, na cijem celu je ugledni kosovski akademik Mark Krasnici. Potpredsednik ove partije i ucesnik razgovora na Koordinacionom odboru politickih partija, Tadej Rodici, povodom svih ovih problema kaze: "Izjave nekih politicara da posle 24. decembra niko nema mandat naroda, neodemerene su i neozbiljne. Opstepoznato je da jednom organu prestaje mandat kada se izabere novi i kada ovaj preuzme svoje funkcije. Sto se tice Demacijeve inicijative, treba reci da mi nemamo potrebu za paralelnim organima. Nemamo potrebu za bilo kakvim Demokratskim forumom Kosova, posebno sada na pragu novih parlamentarnih i predsednickih izbora. To je atak na nase drzavne institucije."

U diskusiji koja je tek zapocela ukljucilo se i Udruzenja albanskih pravnika Kosova. Ono ocenjuje da Demacijev predlog moze da eventualno dodje u obzir samo ukoliko Kosovo dodje u situaciju da nema svoje centralne organe. U sadasnjim uslovima, kada ti organi postoje, mehanizam koji predlaze Demaci vodi podeli albanskog politickog spektra na dva velika rivalska politicka pola.

U podeljenom Demokratskom savezu Kosova misljenja o Demacijevoj inicijativi su, koliko se moze naslutiti, takodje duboko podeljena. Kako je medju Albancima veoma nepopularno biti van inicijativa za ujedinjavanje politickih snaga, rezerve ili otpori takvim inicijativama javno se izrazavaju uglavnom kroz uopstene izjave o potrebi saradnje, koordinacije i uskladjivanja stavova, akcija, politike... Krug oko Rugove i on licno, bili su uvek dosledno protiv bilo kakvog politickog oblika koji bi ih obavezivao u politickim i diplomatskim akcijama. Njima su u tom smislu smetale ne samo inicijative, slicne ovoj Demacijevoj, pokrenute u proteklih osam godina, vec ima misljenja i instrumentalizovani Koordinacioni odbor politickih partija, pa i osnovane institucije. Kao dokaz ovoj tezi pominje se nekonstituisani parlament, koji bi im ozbiljno okrnjio politicki monopol i gotovo potpuni raskid odnosa sa paralelnom vladom kosovskih Albanaca koja deluje u inostranstvu.

Medjutim, unutar Demokratskog saveza Kosova vlada neka vrsta pat pozicije. U proteklih desetak dana njegovo Predsednistvo je nekoliko puta razmatralo Demacijevu inicijativu i nije moglo da se odluci o konacnom stavu. Potpredsednik Anton Noka kaze: "Mi smo za uskladjivanje i za koordinisanje stavova i akcija. Za to se zalaze i predsednik Rugova. Medjutim, imamo rezerve u pogledu odlucivanja u tom mehanizmu. Nije opravdano da jednako pravo odlucivanja imaju Demokratski savez kao apsolutno dominantna politicka partija i jedna partija koja mozda nema ni stotinu clanova."

Clan predsednistva Demokratskog saveza Mehmet Hajrizi kaze: "Zajednicki mehanizam ne samo u cilju prevazilazenja aktuelnih teskoca, nego i uskladjivanja politike u narednom periodu i jacanja naseg pokreta, u ovom trenutku je preko potreban. Ne mislim da je Demacijeva inicijativa pretrpela neuspeh, niti bi trebalo da se to desi".

Eventualno gasenje albanskih paralelnih drzavnih institucija, kako sada izgleda, ne bi moglo bitno uticati na sustinsko menjanje politickih opredeljenja Albanaca. Takodje, ne izgleda da ce to bitno uticati na menjanje stanja na Kosovu u smislu da od toga moze nesto posebno dobiti Srbija. Ali, mnogi smatraju da sa ugasenim sadasnjim institucijama i neuspehom Demacijeve inicijative, Kosovu ozbiljno preti unutrasnja anarhija, ciji je tok i kraj tesko predvideti. U tom smislu, sadasnja albanska trazenja i konfuzije mogu direktno uticati na opasna pomeranja u ionako neizvesnoj kosovskoj situaciji.

AIM Pristina Fehim REXHEPI