MEDIJI I MEDjUETNICKI ODNOSI

AIM JUNIOR Skoplje

Opozicioni politicari u Makedoniji cesto su izrazavali negativne stavove u vezi sa nekim medijima, smatrajuci ih jednostranim, zatvorenim za alternative, bez multikulturnog sadrzaja, za tendenciozne i kao reprezente jednostranih stajalista. Gledano iz ovog konteksta, svoje misljenje su izrazile i medjunarodne organizacije, koje su zahtevale vecu slobodu stampe.

Jedan predstavnik najvece opozicione partije VMRO DPMNE izjavio je da se kod ovdasnjih medija opozicione partije osecaju ekskominiciranima. Po njemu, vladini mediji su skloni sataniziranju svakog postupka opozicije. Vecina analiticara takodje deli misljenje da su mediji skloni da sataniziraju i medjuetnicke odnose u Makedoniji, vestacki stvarajuci tenzije uvek kada je to potrebno stankama na vlasti. Ili uvek kada one pocinju da gube politicki rejting. Dobri poznavaoci politickih kretanja u Makedoniji tvrde da neki mediji od uticaja daju vise prostora dogadjajima koji produbljuju medjunacionalni jaz, nego dogadjajima koji stvaraju sasvim drugacije raspolozenje i koji neutralizuju etnicke divergencije.

"Multikulturno u medijima i njihova uloga u medjuetnickim odnosima", bila je tema diskusija na jednoj od Tribina sa gradjanima Tetova, organizovane od strane Centra za multikulturno sporazumevanje i saradnju, gde su svoja gledista o ulozi medija u stvaranju jednog sasvim drugacijeg medjunacionalnog raspolozenja predocili mnogi poznati novinari i gradjani. Publicista, Slobodan Casule na ovoj Tribini je izvrsio kategorizaciju dva tipa novinara: dobri, koji ispunjavaju interese citaoca, gledaoca ili slusaoca pruzajuci im vise alternativa, i losih koji sve znaju, dakle izmanipulisanih novinara koji su kao takvi stetniji u javnim uslugama, jer zloupotrebljavaju potrebu gradjana za drugacijim misljenjem.

Prema Casuleu, provladini listovi mogu doneti samo manipulacije koje se najvise osecaju u medjuetnickim odnosima. On je to elaborirao nacinivsi jednu retrospektivu medija pre pocetka rata u Bosni, koji su se stavili u sluzbu odredjenih politickih autoriteta i kao takvi nisu preferirale slobodnu stampu.

Casule je misljenja da ako u ovom visenacionalnom drustvu ne dolazi do razmene vrednosti i takmicarskog duha u ovom pravcu, onda ce 20 vek biti izgubljen. Po njemu, dijalog se u ovoj drzavi namerno, rusi kako se ne bi razotkrile manipulacije vlasti pri sakrivanju pljacke i kulturne bede. Demokratija je ovde krhtka, rekao je on.

"Pesimista" Iso Rusi na ovoj Tribini je rekao da je Makedonija dosla u takvu situaciju gde je izgubila sanse za izgradnju jedne multikulturne i multietnicke drzave. Sada mi neznamo sta ce se desiti, rekao je on. Govoreci o medijima i njihovoj ulozi u medjuetnickim odnosima i afirmaciji multikulturnih vrednosti, Rusi je rekao da je njihov zadatak da povecaju nivo profesionalnosti za reprezentaciju misljenja i to ne predstavnika odredjenih nacionalnosti, vec misljenja individua, ruseci barijere koje postoje medju etnicki podeljenim misljenjima.

Glavni urednik privatnog dnevnika u Makedoniji "Dnevnik", Branko Gerovski, koji shvata pesimizam Ise Rusija, ne vidi drugo resenje osim dijaloga a da pri tome mediji daju svoj doprinos u jednom takvom dijalogu za stvaranje medjuetnickog razumevanja. Petodecenijski pokusaj da se stvori jedna nadnacija, gde bi nestale nacionalne divergencije predstavljao je jedan propao eksperiment, kaze Gerovski, koji je misljenja da je zadatak novinara da profesionalnije rade i da plasiraju suprotstavljena misljenja uvazavajuci postojece razlike.

Slicnog je misljenja i novinar Ibrahim Mehmeti, koji je zatrazio od prisutnih da otvoreno iskazu svoja gledista o radu novinara, jer po njemu, jedan novinar uvek mora da pita druge o svom radu. On je isto tako postavio problem jezicke barijere, isticuci da Albanci citaju novine i informisu se i na makedonskom jeziku, dok Makedonci s druge strane uopste ne mogu pratiti medije na albanskom jeziku, zbog nepoznavanja jezika njihovih sugradjana.

Na ovoj Tribini je istaknuto i to da mediji svoju zatvorenost u nacionalnim okvirima izrazavaju i time sto uopste ne afirmisu kulturu nacionalnih kolektiviteta koji zive u Makedoniji. Tako, kako su mnogi diskutanti istakli, u novinama i medijima na makedonskom jeziku, uopste se ne afirmise kultura drugih etniteta. Tako se stvara jedna retusirana slika po kojoj u ovoj drzavi postoji i vredi samo makedonska kultura i njene kulturne vrednosti. Sve to utice na izgradnju pogresnih stereotipa i da se povecaju medjuetnicki amoniziteti. Nepoznavanje kulture i tradicije sugradjana sa drugacijom etnickom pripadnoscu utice na porast nepoverenja i netolerancije, istakli su mnogi ucesnici diskusije, posebno kritikujuci medije koje kontrolise makedonska Vlada.

U Tetovu, dakle, gradjani i profesionalni novinari razgovarali su o ulozi medija u Makedniji sa posebnim akcentom na najosetljiviju relaciju - onu medjuetnicku. I svi su se slozili u tome da su mediji umnogome uticali da dodju do ove tacke. I to samo zbog toga sto vecina novinara jos uvek deluje prema nekadasnjem sablonu - kao "drustveno-politicki radnici", a ne kao profesionalci koji treba da budu "lojalni" samo cinjenicama i istini. Iz mnogih diskusija na ovoj Tribini moglo se uociti da su mediji u Makedoniji jos uvek veoma daleko od cilja zvanog slobodna stama i istinski profesionalizam. Isto tako, istaknuto je da pojava nekoliko privatnih novina, lokalnih radio i TV stanica, unosi osvezenje, koja daje nadu da ce se situacija ipak promeniti.

AIM Skoplje Adelina MARKU