SRBIJA BEZ PREDSEDNIKA I VLADE

Intervju: Srbobran Brankovic, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Medijum"

AIM, BEOGRAD, 20. 11. 1997.

Da li ce Srbija u drugom pokusaju, 7. decembra, dobiti predsednika? Da li Milan Milutinovic (SPS-JUL-ND), Vojislav Seselj (SRS), Vuk Draskovic (SPO), ili pak neko drugi medju tridesetak kandidata ima sanse da na novim predsednickim izborima osvoji najmanje milion i osam stotina hiljada glasova, koliko je neophodno za pobedu? Sta ce se dogoditi ukoliko Srbija Novu godinu saceka bez sefa Republike? O tome govori sociolog Srbobran Brankovic, direktor prestizne agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Medijum" koja je uspesno predvidjala ishode svih dosadasnjih izbora.

* Kakve su sanse trojice favorita: Milutinovica, Seselja i Draskovica?

• Neka istrazivanja ukazuju da ovi izbori nece biti ono sto su bili prethodni izbori. U tom smislu da to postepeno pocinje da gubi draz necega sto se desava jednom u cetiri-pet godina, sto je izuzetno, sto je gradjanska duznost, obaveza i sto je na izbore izvodilo neuobicajeno visok procenat biraca. Ovaj put imam utisak da ti izbori postaju maltene svakodnevica, jedna dosada. S druge strane, jedna vrlo frustrirajuca cinjenica je da se na tim izborima prakticno nista ne resava, da su oni jedan prazan hod. Postoji frustracija biraca usled saznanja da ti izbori ne mogu da rese nista bitno. Ocekujem da ce se nastaviti osipanje broja ljudi koji izlaze na izbore tako da sad cak i bez kampanje za bojkot nece izaci dovoljan broj ljudi. Ima najvise izgleda da se upravo to desi, ukoliko ne bude nekih vestackih intervencija.

I sama cinjenica da na izborima ucestvuju prakticno isti kandidati ciji je rezultat na prethodnim izborima rezultirao nekakvim corsokakom - politickom krizom govori da se i ovaj put ne moze nista spektakularno desiti.

Apsolutno nisam uveren da Draskovic moze da popravi svoj izborni rezultat. Doziveo je jedan moralni fijasko unutar vlastite stranke. Prakticno je pristupio precutnoj koaliciji sa socijalistima i radikalima u Skupstini Beograda da bi srusio dotadasnjeg gradonacelnika. Na tome se demonstrirala iracionalna priroda te stranke i njenog lidera. Cinjenica da se tako isto postupa i sa prvoborcima te stranke, dosta je oslabila pozicije Draskovica i medju onim biracima koji su mu bili naklonjeni.

* Znaci li to da ce on proci slabije nego na proslim izborima?

• Ne verujem, recimo, da ce oni koji su glasali za koaliciju "Vojvodina" poslusati Mileta Isakova da glasaju za Draskovica,jer ne postoji takav stepen stranacke identifikacije, kakav postoji, mozda, kod polovine biraca Seseljeve stranke, Socijalisticke partije, Draskoviceve stranke. To je jedan fluidni deo biraca koji luta od Demokratske stranke Srbije do koalicije "Vojvodina". Draskovic u najboljem slucaju, po mom misljenju, moze da ponovi prethodni izborni rezultat.

* Kakve su Seseljeve pozicije?

• Seselj je u ovom momentu u najpovoljnijoj situaciji, zbog cinjenice da kad god je u pitanju nekakva vrsta pat pozicije tu po pravilu radikalne stranke najvise profitiraju. Tu je bogato istorijsko iskustvo. Mozemo se podsetiti Vajmarske Nemacke, carske Rusije. Ova situacija pa i ubistvo Zorana Todorovica, koje je pokazalo da rezim apsolutno nije sposoban, ili nije voljan da se obracuna s kriminalom, potpuno idu Seselju na ruku i mozda je ona na ovim izborima u neku ruku favorit. To ce zavisiti naravno od toga koliko ce rezim biti spreman da mu vlast preda. Jer, ako ne bude spreman on ce jednostavno pokrasti te izbore. A Seselj se nece buniti iz nekih razloga koji se mogu samo pretpostavljati. Jer, on se nije ni prosli put bunio, mada postoje indikacije da je on mozda pobednik u tim izborima.

* U drzavnim medijima je vec pocela kampanja protiv Seselja?

• Nesto bi mogla da ucini jedino ona vrsta kampanje koja je napravljena na RTS-u od septembra '93. do izbora u decembru. Onaj ko odredjuje sudbinu izbora se nalazi u Takovskoj 10( Raduo televizije Srbije). S obzirom da odatle nisu krenuli uraganski napadi, mislim da ce to proci bez ozbiljnijih posledica po Seselja. Cini se da tu i nema nekog ozbiljnijeg sukoba, da je on samo fingiran. Seselj se veoma uzdrzava da kritikuje rezim, on hvali Milosevicev put u Peking, Seseljev dijalog s Lilicem je, neuobicajeno za njega, bio u rukavicama... Stara ljubav se nije ugasila.

* Da li je Milutinovic bolji kandidat od Zorana Lilica?

• On je u jednu ruku bolji, u drugu slabiji. Bolji je u tom smislu sto je malo vise licnost, ima malo vise personalnog politickog kapitala. S druge strane, on je covek koji vrlo lose komunicira s masom, njegovo ime se vezuje za afere. Dakle, vrlo je ranjiv sto se toga tice, tako da ja nisam uveren da on moze da nadmasi Lilica. Cela kampanja protice, inace, vrlo anemicno. Stice se utisak da nekome nije ni stalo da razbukti osecaj kod ljudi da izadju na biralista.

* Seselj vec proziva Milutinovica za svojevremeno otpustanje profesora s beogradskog Filozofskog fakulteta, a Draskovic je krenuo vrlo ostro na Seselja?

• Mislim da ce Seselj vrlo dozirano ici u sukobe s Milutinovicem jer se nece usuditi da izaziva napade na sebe, narocito na RTS, koji bi mogli bitno da oslabe njegove pozicije. Draskovic, mislim, ima dobru procenu, prepoznaje strah kod vecine biraca Srbije. Vuk polazi od toga da ako ima pet miliona biraca, oko milion i po glasa za Seselja, znaci tri i po miliona biraca su uplaseni da Seselj ne dodje na vlast. Jer to je zaista jedan horor rasplet koji ce Srbiju vratiti decenije unazad. Verovatno je njegova procena da ce vecina u strahu od Seselja glasati za njega, ali ja ne verujem mnogo u to.

* Da li bi eventualno dolazak Seselja na celo Srbije ubrzao raspisivanje novih parlamentarnih izbora s obzirom da je predsednik dosta nemocan ukoliko nema vecinu u parlamentu?

• Seselj ne bi bio politicki slab covek. Predsednik pregovara ko ce biti mandatar za sastav vlade, ima velike ingerencije nad policijom, u oblasti narodne odbrane, clan je Saveta odbrane. Seselj se ne bi libio da svoje pozicije u policiji, vojsci, koje verovatno ni sada nisu slabe, bitno ojaca. On ce biti ono sto je do juce bio Milosevic, a nista manje nije vestiji od njega da to iskoristi. Vuk bi tu bio nejaki Uros, jer on nema svoje ljude u organima represije. On mozda ima nesto jace medjunarodne pozicije ali i to u poslednje vreme bledi zbog njegovog ponasanja, pre svega odnosa prema nezavisnim medijima. Njega ne vidim kao nekog igraca koji mozda moze da promeni odnos snaga.

* Koliko izbor Mila Djukanovica za predsednika i politicke tenzije koje su usledile u Crnoj Gori mogu da uticu na ishod predsednickih izbora u Srbiji?

• To moze da utice u velikoj meri. Izbor Mila Djukanovica, jacanje Biljane Plavsic u Republici Srpskoj i nesumnjivo politicka kriza u Srbiji mogu da budu jedan, da kazemo, okvir u kojem bi se u Srbiji moglo ponovo desiti okupljanje demokratske opozicije, ovoga puta verovatno bez Srpskog pokreta obnove. Mislim na dve demokratske stranke, Gadjanski savez, nezavisne sindikate, studentske asocijacije, penzionerska udruzenja, ono o cemu govori Demokratska stranka. Verovatno uz pojavu i neke licnosti koja bi svojom licnom snagom natkrilila te centrifugalne sile unutar demokratske opozicije. To bi, znaci, moglo da preokrene ovu situaciju nabolje, eventualno povuce ka nekakvom izlazu iz krize. Ali to nije stvar bliske buducnosti,od mesec-dva. Mozda u narednoj godini ima uslova da se tako nesto desi.

* Na osnovu cega se to moze pretpostavljati?

• To zasnivam na cinjenici da nema dovoljno razloga za verovanje da ce ovi predsednicki izbori uspeti. Nema mnogo razloga da se veruje da ce biti formirana vlada u Srbiji, iz razloga sto su svi ucesnici u jednoj zaista pat poziciji. Ako socijalisti udju u koaliciju s radikalima oni apsolutno slabe svoje medjunarodne pozicije.

* Moguca je manjinska vlada s precutnom podrskom radikala?

• Ovoliko snazni radikali na to sigurno ne bi pristali. S druge strane, precutna podrska bi slabila Milosevica jer bi bilo jasno ko ga podrzava i kome on mora da pravi ustupke. Ako bi SPO usao u neki aranzman sa socijalistima jasno je da bi to rezultiralo potpunim osipanjem njegovog clanstva. Jedini koji su ostali prvirzeni toj stranci su monarhisti i antikomunisti u Srbiji. Njih ima desetak posto birackog tela, oni ne bi zaista mogli da prezive jednu koaliciju sa socijalistima. To tvrdim na osnovu dugogodisnjih istrazivanja javnog mnjenja. Tako da ja ne vidim mogucu plodotvornu politicku koaliciju. Parlamentarna kriza, neuspeli predsednicki izbori i dogadjaji u Crnoj Gori mogu da rezultiraju jednom krizom u kojoj ce se konacno morati da pojavi demokratska opozicija.

* To znaci nove parlamentarne izbore?

• U tom slucaju ce zaista biti nepohodni vanredni parlamentarni izbori.

* Da li ce stranke koje su bojkotovale izbore imati snage da se vrate u politicki zivot?

• Ne mislim da su one mnogo izgubile. Nacin na koji su one bile u politickom zivotu nije donosio neke velike prednosti. Oni su bili potpuno ignorisani od drzavne televizije. Ako su spominjane to je u negativnom kontekstu. To sto su formalno van institucija, pa nisu imali nikakv uticaj ni dok su bile unutar institucija. Uvek su preglasavane bez ikakvog sluha da se uvazi i najracionalniji argument koji su navodile. One nisu mnogo izgubile, naprotiv. Mislim da su svojim neucescem doprinele da se dodje do ovakve krize da se pokaze da se dalje ovako ne moze vladati. Oni se cak mogu vratiti kao neka alternativa, kao neki jezicak na vagi koji ce pomoci da se izadje iz corsokaka.

* Ocigledno je da je Seseljeva socijalna demagogija vrlo prijemciva za veliki broj gradjana. Kojim problemima gradjani Srbije danas najvise pridaju znacaja?

• Neosporna cinjenica da Seselj svoje bitne poene dobija na svom socijalnom radikalizmu govori da pitanje materijalnih perspektiva ovog drustva polako postaje dominantno pitanje u politici Srbije. To vise nije pitanje granica, nebeskog naroda, identiteta. Jednostavno, ljudi razumeju da nijedne od ovih stvari ne moze biti ako se ne resi pitanje kako cemo preziveti. Naravno, jos uvek je veliki broj ljudi inficiran klicom nacionalizma. Ali, slomile su se iluzije. Mislim da bi danas poziv za mobilizaciju cak rezultirao oruzanim otporom. Pitanja: sta cemo jesti, sta cemo raditi, od cega cemo ziveti su dugo bila odlagana i sada polako dolaze na dnevni red. To je nesumnjivo.

Vesna Vujic (AIM)