GDE JE SADA SRBIJA

Godinu dana posle

Godisnjicu tromesecnih demonstracija gradjana protiv sadasnjeg rezima obelezilo je 20 gradonacelnika vecih gradova u Srbiji, koji su na ta mesta dosli zahvaljujuci upornosti gradjana. U medjuvremenu je kvalitet zivota stanovnistva pao jos koju stepenicu nize. Tako je uzaludno potrosena silna energija gradjana koji su po snegu, mrazu i pod vodenim topovima policije hteli da se uspostavi demokratija u Srbiji. Godinu dana kasnije polozaj gradjana je gori nego ikada, pa je biracko telo, na takvo stanje odgovorilo izbornom apstinencijom, pokazujuci tako da nema za koga da glasa

AIM, BEOGRAD, 20. 11. 1997

Sedamnaesti novembar 1996. godine poceo je u znaku snaznog demokratskog bunta protiv rezima, koji je, da bi spasao izubljenu vlast na lokalnim izborima, pokrao opoziciji dobijene glasove. Svega godinu dana posle toga ovaj datum se obelezava kao istorijski i u znak secanja na "dan" demokratije u Srbiji. Sta se dogodilo, odnosno koji su razlozi da se ogromna energija gradjana, pretocena u tromesecne svakodnevne proteste po snegu, ledu, kisi, mrazu, pa cak i "kupanju" pod smrkovima specijalne policije, istopila, a Srbija ostane, manje-vise, onakva kakva je bila i pre toga.

Opoziciji su, doduse, vraceni pokradeni glasovi. U Beogradu i vecim gradovima Srbije je promenjena lokalna vlast, ali kada je u jesen ove godine na parlamentarnim i zborima za Skupstinu Srbije demokratska opcija trebala da nastavi s usponom, biracko telo joj je okrenulo ledja. Posledice toga su da se Srbija nasla pred opasnoscu da njome vlada jedan od dva moguca totalitarna rezima: postojeci, levo orijentisan ili radikalno desni s izgledima da se ozvanici fasizam. Demokratska alternativa nasla se tek na trecem mestu, bez izgleda da bitnije utice na politicka zbivanja u zemlji. Izbori su zavrsili bez pobednika, jer su gradjani izbornom apstinenciijom pokazali da nemaju za koga da glasaju.

Umesto da, podrzana golemom energijom gradjana, demokratska opozicija, okupljena u koaliciji "Zajedno", iskoristi raspolozenje gradjana za sirenje demokratske svesti ona se raspala kao mehur od sapunice, a njeni lideri su izmedju sebe iskopali ratnu sekiru. Da li se to dogodilo zato sto je demokratsku opoziciju brzo zahvatio virus slabosti prema vlasti, koju su dobili na lokalnom nivou, pa se u ocekivanju pobede na republickim izborima, nisu mogli dogovoriti oko njene podele ili je postala zrtva rezima koji je medju njene lidere vesto ubacio "kost" razdora, vise i nije tako bitno.

Najvaznije je da se vidi gde se Srbija nalazi godinu dana posle, kada opozicioni lideri nemaju dovoljno smelosti ni da obeleze dan, kada su, zahvaljujuci pomoci gradjana uspeli da uzdrmaju rezim od kojeg se on jos nije oporavio, ali demokratska opcija to nije znala da iskoristi, vec je i sama podlegla iskusenjima vlasti, tako da je propala pre nego sto se nje domogla.

Dakle, godinu dana posle, Slobodan Milosevic, desetogodisnji neprikosnoveni srpski lider, sada u ulozi sefa savezne drzave, odlazi u prvu zvanicnu drzavnicku posetu. Odabrao je Kinu, koja je jedina pristala da mu priredi ceremonijalni docek prema njegovoj zelji. Otisao je u zemlju koja je poznata po narusavanju i nepriznavanju ljudskih prava i koja je jugoslovenskom Predsedniku priredila prijem na trgu na kojem je ugusen kineski demokratski pokret. Kada se to ima u vidu jugoslovenska javnost nije imala razloga da se raduje toj poseti, koja je vise koristila samom Milosevicu, nego zemlji koju predstavlja.

Ekonomsko vezivanje za Kinu, od koje Jugoslavija dobija dragocenu naftu, ima za cilj da se Milosevic slobodnije odnosi prema pritiscima Evropske unije i veceg dela medjunarodne zajednice, koje traze ispunjavanje uslova, pre svega na demokratskom planu, da bi mu otvorili vrata medjunarodnih institucija i medjusobne saradnje. Umesto da mu na prvom mestu bude normalizacija odnosa s najblizim okruzenjem i kljucnim medjunarodnim faktorima, Milosevic odlazi u daleku Kinu od koje Jugoslavija ne moze da ocekuje bogzna sta. Njen predsednik, koji kod kuce jos nije stabilizovao svoj polozaj, jer ga tek ocekuje sudar sa suprotnom strategijom, koju zastupa novi crnogorski predsednik Milo Djukanovic, otisao je vise zbog licne podrske, a manje zbog interesa svoje zemlje.

Doduse, poveo je sa sobom citavu bulumentu privrednika, kako bi zamaskirao pravi cilj posete pred domacom javnoscu, a stranoj pokazao da se izvukao iz izolacije. Ekonomski aspekt posete je drugorazredan iz razloga sto su u Kinu isli predstavnici invalidne privrede, koja je potpuno neefikasna i ne moze da proizvede robu za kinesko trziste ni u pogledu kolicine, a jos manje da zadovolji kvalitet. To pokazuje i podatak da se robna razmena s Kinom odvija s izrazitim debalansom na stetu Jugoslavije, koja izvozom pokriva svega deseti deo uvoza iz Kine.

Druga okolnost, koja se podudara s godisnjicom neuspelog demokratskog preobrazaja Srbije sadrzana je u odbijanju rezima da saradjuje s medjunarodnom zajednicom, jer ni na jedan njen predlog nije odgovoreno pozitivno. Milosevic je kupovao vreme do relizacije posete Kini posle koje smatra da je ojacao svoje pozicije u pregovorima sa medjunarodnom zajednicom. On se nada da ce pronaci pukotine u izgradjenoj strategiji prema njemu, odnosno da ce pojedine uticajne zemlje nastojati da se same priblize Jugoslaviji. U tom smislu uporno se radi na ostvarenju njegove posete jednoj od vecih evropskih zemalja.

I dok Milosevic smisljeno radi na popravljanju svoje medjunarodne pozicije, domace demokratske snage su usitnjene, podeljene i medjusobno zavadjene vise nego ikad do sada. To se najbolje uocava pred predstojece izbore za predsednika Srbije. Pokret iza koga je svakodnevno manifestovalo nekoliko stotina hiljada ljudi sirom Srbije, sveo se na okupljanje gradonacelnika 20 srpskih gradova u kojima je opozicija pobedila. Njihov skup, kojim je obelezena godisnjica demokratskih protesta privukao je oko 200 gradjana u NIsu kojima je jedino poruceno da cuvaju pistaljke, koje su bile simbol proslogodisnjeg protesta.

Jadna slika iz Nisa predstavlja ilustraciju stanja demokratskog pokreta, kojeg su izneverile vodje opozicionih partija. Studenti, koji su takodje dali snaznu podrsku demokratskom pokretu u Srbiji doziveli su istu sudbinu, jer su se i oni podelili osnivanjem vise razlicitih studentiskih insticija. Posle svega dogodilo se da su pre godinu dana gradjani uporno pesacili tri meseca da bi uklonili nedemokratski rezim, a sada su prinudjeni na hodanje, jer su lokalne vlasti pale na ispitu u organizovanju komunalnog zivota na nivou gradova u kojima nijedna sluzba ne funkcionise, pa je tako gradski saobracaj u Beogradu u fazi raspada.

Razlog takvom stanju komunalnih sluzbi koje brinu o prevozu, grejanju, vodosnabdevanju, gradskoj cistoci nalazi se i u odnosu republicke Vlade prema gradovima u kojima je pobedila opozicija. Netrpeljivost republickog rezima i lokalne vlasti osecaju gradjani ciji je kvalitet zivota jos nizi od proslogodisnjeg.

Slobodan Milosevic, u cijem liku je personalizovan postojeci rezim, jos jednom je pokazao da se njega moze iznenaditi samo jednom na isti nacin, ali opozicija nije naucila tu lekciju iz marta 1991. godine kada je, pod dramaticnijim okolnostima propustila priliku da uzdrman rezim ukloni sa politicke scene Srbije. I sada, kao i nekad, Milosevic je uspeo da se stabilizuje, a protivnicke redove potkopa tako sto je posejao nepoverenje izmedju lidera opozicije i time otupio ostricu demokratskog pokreta.

Dva puta je srpski lider bio u grogiranom stanju, ali je pitanje hoce li protivnickoj strani dozvoliti da se tako nesto dogodi i po treci put. U ovom trenutku na srpskoj politickoj sceni nema snaga koje bi mogle da ugroze njegov polozaj. Tim pre sto Milosevic vrlo vesto pokusava da se medjunarodnoj zajednici nametne kao jedini predstavnik srpskog naroda s kojim mogu da pregovaraju. Uvek kada je njegov medjunarodni polozaj bio ojacan odnosi u Srbiji bili su daleko od demokratskog ambijenta.

Ratomir Petkovic (AIM)

antrfile

Skica iz Nisa: Razocarani setaci

ZAR JE SVE BILO UZALUD?

Za razliku od prosle godine kada su Nislije sa izvesnom dozom nade u bolju buducnost po suncanom vremenu odlazili na glasanje i masovno zaokruzivali kandidate "Zajedno", ove godine po hladnom i tmurnom vremenu ocigledno su pokusavali da zaborave te dane i odbace osecaj koji ih izgleda sve vise opseda, da su prevareni. Nekadasnji pokretaci masovnih protesta po citavoj Srbiji gradjani Nisa koji su prvi u Srbiji ustali u odbranu svog glasa kako su im tada porucivali lideri "Zajedno", ove godine su odustali od masovnog demonstriranja zelje za promenom.

"Izdali ste nas Zorane", "Zar je sve bilo uzalud", "Zasto ste nas prevarili" porucili su proteklog ponedeljka gradjani na Trgu Oslobodjenja u Nisu svom gradonacelniku Zoranu Zivkovicu koji je u vreme odrzavanja neuspelog mitinga povodom godisnjice od lokalnih izbora, prosao trgom u pratnji jos desetak gradonacelnika i predsednika gradskih vlada opozicionih opstina Srbije. Na neveselom skupu par stotina Nislija izrazilo je svoje nezadovoljstvo raspadom nekadasnje koalicije koja im se u protestima nametnula kao lider.

"Razocarani setaci" i razocarni odbornici niske Skupstine u cast jubileja organizovali su miting pod nazivom "Zajedno pred narodom". Bleda kopija nekadasnjih mitinga u centru Nisa protekla je bez obracanja lidera stranaka koje su cinile Koaliciju "Zajedno", iako ih je organizator mitinga pozvao da posle godinu dana "objasne narodu zasto se raspala kolicija i sta su sve uradili za godinu dana vladavine na lokalnom nivou". Jedino je lider Gradjanskog saveza Srbije (GSS) Vesna Pesic uputila telegram Nislijama i porucila im da ne bi trebalo da budu razocarni zatisjem u Srbiji, u kojoj ce, prema njenom misljenju, uskoro doci do demokratskih promena.

Z.Kosanovic