Progon nacionalnih manjina u kolevki demokratije
AIM Atina, 12. novembra, 1997
"U odgovoru na optuzbe /medjunarodnih nevladinih organizacija/, /grcka/ Vlada kaze da, u skladu sa dokumentom KEBS-a iz Kopenhagena, ona priznaje pravo pojedinaca da se opredeljuju kao pripadnici nacionalnih manjina. Medjutim, Vlada tvrdi da ovakvo samo-opredeljenje ne zahteva da Vlada prizna manjinu ili da njenim pripadnicima osigura narocita prava ili privilegije u skladu sa KEBS-ovim ili nekim drugim instrumentima. Kao sto se moze zapaziti, medjutim, Vlada i dalje uskracuje prava slobobe govora i udruzivanja pojedincima koji su pokusali da mirnim putem koriste ono sto smatraju svojim manjinskim pravima".
Navedeni izvadak iz odeljka o Grckoj u "Izvestaju zemalja o ljudskim pravima za 1995. godinu" State Department-a SAD (str. 885) je vrlo sazet opis polozaja manjina u Grckoj i dvostrukih arsina njene Vlade. Kada je kritikuju na medjunarodnom planu, Grcka se zaklinje u svoju tolerantnost i strogo postovanje (obicno formulacija, ali ne i duha) medjunarodnih dokumenata o manjinskim pravima. Svakodnevna praksa na unutrasnjem planu, medjutim, odrazava neuskladjenost izmedju navodnih medjunarodnih opredeljenja i stvarne volje ili barem prakse grckih vlasti.
Americke diplomate koje su ispisale navedeni pasus imale su na umu probleme makedonske manjine u Grckoj. Naime, postoje grcki gradjani, mada ih nema mnogo, koji koriste svoje pravo da se izjasnjavaju kao Makedonci, i pojedinacno i kao grupa. Kao sto je pomenuto, njihova prava na slobodu govora i udruzivanja u praksi su im uskracena. Pre svega zbog samih uslova koji vladaju u grckoj Zapadnoj Mekedoniji gde ovi ljudi zive i gde su aktivni, ali i u nacionalnim medijima. O njima se redovno pise i govori kao o autonomasima, agentima Skopja, izdajicama, itd. Sto je jos vaznije, i sudovi izgleda imaju isti stav: od 1990. godine, sud odbija zakonsku registraciju kulturnog udruzenja koje su pripadnici manjine osnovali zbog navodnih izjava njena dva osnivaca na sastanku KEBS-a u Kopenhagenu; slucaj je primio Evropski sud i za 24. mart 1998. zakazana je rasprava na osnovu misljenja Komisije za osudu Grcke zbog krsenja prava na slobodu udruzivenja. Za poslednjih sedam godina, veliki broj aktivista izveden je pred sud zbog toga sto su branili svoja prava.
Najnovije takvo sudjenje zakazano za 14. oktobar 1997., a zatim odlozeno za 15. septembar 1998. godine, ukazuje na razmere progona ove nacionalne manjine. Politicka partija ove manjine nazvana "Duga" optuzena je sto je u svojim prostorijama istakla natpis na svom maternjem jeziku. Naime, "Duga" je otvorila kancelariju 6. septembra 1995. godine u Florini (Zapadna Makedonija) sa natpisom u kome stoji "Duga - Odbor u Florini" i na grckom i na makedonskom jeziku. Kancelariju je 13. septembra 1995. napala i opustosila rulja koju je predvodio gradonacelnik Florine. Pre pustosenja, po naredjenju tuzioca, policija je uklonila natpis, dok je tuzilac objavio optuzbu protiv lidera "Duge" zbog podsticanja nesloge medju gradjanima koriscenjem makedonskog jezika u natpisu. Nijedna politicka partija, nijedan medij nije osudio pustosenje kancelarije. Naprotiv, ekstremni desnicarski listovi poput "Stohos"-a i "Chrysi Avghi" ciji pripadnici su ucestvovali u demoliranju prostorija "Duge", cak su pohvalili ovaj cin. Upotrtebu dvojezicnog natpisa osudile su i vodece politicke partije i druge drustvene grupe: lokalna organizacija PASOK-a - socijalisticke vladajuce partije - cak je pokrenula i sudski spor, sto je kasnije povuceno jer se pokazalo da se mnostvo potpisa na prijavi pojavilo bez znanja njihovih vlasnika.
Vredno je pomena da su svedoci optuzbe bili i lokalni lideri svih pet tadasnjih glavnih grckih partija (PASOK-a, ND, Politickog proleca, KKE i Koalicije); kao i lideri profesionalnih udruzenja (advokata, trgovaca, svestenika, taksi vozaca). Vecina njih je u izjavama datim pre sudjenja okarakterisala optuzene kao "placene agente skopske propagande", "anti-Grke", itd. Istovremeno, tuzbe koje je podnela "Duga" protiv desetak ljudi koji su navodno aktivno ucestvovali u pustosenju njihovih kancelarija, stoje vec dve godine u fijoci.
U optuzbi protiv "Duge" navodi se da su makedonske reci "Lerinski komitet" ispisane cirilicom na natpisu, "u kombinaciji sa cinjenicom da su ispisane na stranom jeziku, specificnom slovenskom jeziku, provocirale i pobudjivale neslogu medju gradjanima toga podrucja. Oni opravdano, izmedju ostalog, identifikuju ove reci sa starom teroristickom organizacijom stranih nacionalista koji su govorili slovenskim jezikom, koja je bila aktivna u ovom podrucju i koja je genocidnim zlocinima, pljackama i napadima na domace grcko stanovnistvo, pokusala da unisti grcki element i pripoji veci deo vajkadasnje grcke Makedonije susednoj zemlji, koja je tada bila neprijatelj Grcke". Stoga su optuzeni po Clanu 192 kaznenog zakonika: "Lice koje javno i na bilo koji nacin izazove ili navede gradjane da izvrse delo nasilja jedni protiv drugih ili naruse mir zbog medjusobne nesloge kaznjava se kaznom zatvora u trajanju ne vecem od dve godine ako druga odredba ne predvidja vecu kaznu".
Grcka drzava je, dakle, ne samo narusila slobodu govora ovih Makedonaca, vec je u osnovi zabranila njihov jezik zbog, reklo bi se, kolektivne krivice za navodna ili stvarna teroristicka dela koja su pocinili pocetkom veka ljudi koji su govorili istim jezikom. Zasto ne zabraniti i nemacki jezik: zar ga nisu koristile okupacione snage u Drugom svetskom ratu koje su pocinile mnogo gora i skorija zverstva protiv Grka?
U ocekivanju sudjenja, doslo je do do sada nevidjene mobilizacije 11 grckih i sedam medjunarodnih ne-vladinih organizacije u osudi sudjenja. Ovu cinjenicu su uglavnom precutali grcki mediji, koji inace posvecuju duge clanke istim nevladinim organizacijama kada kritikuju povrede ljudskih prava u susednim balkanskim zemljama, narocito Turskoj. Nasuprot tome, izvestaji sa sudjenja u vodecim listovima u Grckoj, kao i prilikom dogadjaja iz septembra 1995. koji su doveli do demoliranja kancelarija "Duge", bili su prepuni ostrascenih negativnih stereotipa i jezika mrznje. Jedan list je optuzene nazvao "Skopjefilima" i dodao da "su pokusali da iskoriste sudjenje za nastavak propagande i ponasali se provokativno u zgradi suda... cesto zapodevajuci carke i prepirke s drugim gradjanima" (Eleftherotypis, 15. oktobra), sto su tvrdnje u potpunosti suprotne opservacijama medjunarodnih posmatraca.
Drugi list je pohvalio advokata koji je zlostavljao novinara makedonske TV u zgradi suda, a da ni policija ni sluzbenici obezbedjenja nisu intervenisali, i nazvao je novinara cije je drzanje bilo besprekorno, "bezobraznim". Takodje je nazvao optuzene "autonomasima - Skopjefilima", iako "Duga" nikada nije trazila autonomiju - i dodao isto tako pogresnu tvrdnju da su optuzeni za "uvredu; podsticanje na pretnju; podsticanje na ostecenje imovine; pretnju; ostecenje imovine, za isticanje natpisa na bugarskom jeziku u svojim prostorijama 14. septembra '95." (Eleftheros Typos, 15. oktobra).
Treci list (Adesmeftos Typos), u dve uzastopne rubrike, nazvao je "Dugu" "trojanskim udruzenjem bliskih rodjaka i prijatelja" koji su "pre dve godine brutalno provocirali osecanja javnosti... istakavsi slovenski natpis 'Lerinski komitet'.... Pokusaj da se podstakne nasilje i, kao rezultat toga, osuda gradjana bila je ocigledna. Otuda optuznica protiv njih i sutrasnje sudjenje ovim provokatorima" (13. oktobra). Sto se tice grckih i medjunarodnih posmatraca i/ili svedoka na sudjenju, izmedju ostalog, nazivani su "impresivna sarolika grupa ... medjunarodnih ili naivnih advokata, posmatraca koji stvaraju i podrzavaju ovakva pitanja, rafiniranih diplomata i fanaticnih agenata" (14. oktobra).
Ovo, za demokratske standarde, neobicno sudjenje dovelo je i do jos nevidjene manifestacije solidarnosti turske manjine prema manjini Makedonaca u Grckoj. Jedan poslanik i jedna nevladina organizacija javno je osudila progon "Duge", koji po njihovom osecanju, s pravom, odrazava isti mentalitet koji je doveo do represije nad turskom manjinom u Grckoj. Kako je turski manjinski pokret za ljudska i manjinska prava naveo, svakako veoma naglasenim recnikom, "florinskio sudjenje ima i pozitivnu funkciju: ono otkriva stvarnu situaciju koja preovladjuje na polju manjinskih prava u Grckoj, ali takodje i na polju slobode izrazavanja, kada ono nije u skladu sa dominantnim nacional-totalitarizmom. Ono takodje otkriva hipokriziju stava koji je zauzela modernisticka vlast koja je u inostranstvu i u odnosu na susedne zemlje posvecena odbrani ljudskih i manjinskih prava, dok je u zemlji sklona anahronoj autoritarnosti. Stavise, razotkriva politicke partije koje ili cute jer su i same krive, ili mnostvom reci prikrivaju saucesnistvo".
Dvostruki arsini navodne moderne grcke vlade su se jasno pokazali i po jednom pitanju veoma vaznom za grcke Turke. Tokom cele godine, trojka - modernisti ministar spoljnih poslova i zamenici - stalno su ubedjivali sve, posebno u inostranstvu, da ce zloglasni, neustavni i suprotan svim ljudskim pravima Clan 19 zakonika o drzavljanstvu bili ukinut, s obzirom da predstavlja "krsenje ljudskih prava". Ali nadlezni i prvi po rangu ministar unutrasnjih poslova je nedavno uverio zainteresovane lokalne nacionalisticke snage u Trakiji (gde zive Turci) da tako nesto nije u planu; a u medjuvremenu, i 1997. godina se blizi kraju, a njegovo ministarstvo pomno primenjuje taj Clan 19 i oduzima grcko drzavljanstvo "ne-Grcima" - pripadnicima turske manjine - "koji su se naselili u inostranstvu ne nameravajuci da se vrate".
Dok se suprotno je dokaze, dakle, oni koji se dice da su "potomci kolevke demokratije", u sustini brukaju demokratske principe za koje bi zeleli da drugi, narocito u inostranstvu, veruju da ih oni neguju. Pazljivo odabrane reci izvestaja State Department-a samo odrazavaju stvarnost. Mozda je krajnje vreme da ti "glupi Franci" (koutofrangoi) koje se Grci dice da su uspeli da prevare svojim dvostrukim arsinima, reaguju ozbiljno i dosledno tako sto ce naterati svoje grcke partnere da postuju njihovo medjunarodno opredeljenje u oblasti ljudskih prava. Inace ostavljaju utisak cutljivih saucesnika njihovog sistematskog krsenja.
Panayote Dimitras