OBRAZOVANJE U MAKEDONIJI - PUT PO MUKAMA JEDNOG ZAKONA

AIM Skopje, 18.11.1997

Proizvodnja i ekonomija u Makedoniji tek pocinju da izlaze iz mrtve tacke, bez posla su 30% radno sposobne populacije u drzavi, prihod po glavi nikako da predje onih famoznih 826 dolara iznad kojih se ulazi u red zemalja koje ne primaju posebnu pomoc medjunarodne zajednice. Sve ove katastrofalne brojke ne pretstavljaju problem za poslanike u Parlamentu u donosenju kljucnih privrednih, fiskalnih i finansiksih zakona. Nije bilo problema ni sa donosenjem Zakona za radne odnose i pored kljucnih promena u polozaju radnika koje su bile napravljene ovim zakonom. Zdravstvo, socijala, danocne obaveze, Krivicni zakonik i Zakon o krivicnom postupku ne zbunjuju i ne uzbudjuju najvise pretstavnike izvrsne i zakonodavne vlasti. Ali, postoje neki zakoni oko kojih se nikako ne moze postici suglasnost. Takav je zakon o visokom obrazovanju.

Na ovom zakonu do sada su svesrdno radili tri ministra obrazovanja, oko ovog zakona se biju koplja u svim politickim partijama, a senatori u Rektoratu skopskog Univerziteta nebrojeno puta su raspravljali. Mozda to i ne bi bilo toliko zacudjujuce ukoliko se vodi rasprava o kvalitetu visokog obrazovanja, o nekim novim standardima i vrednostima koje bi trebalo postici jednim sasvim novim prilazom celoj problematici. Ali, nije uopste rec o kvalitetu i obrazovnim standardima, niko ne govori o iskustvima i vrednostima. Osnovni problem su clanovi ovog zakona koji se odnose na jezik na kojem se odvija nastava u ustanovama visikog obrazovanja.

Prema starom Zakonu nastava na visokoobrazovnim ustanovama odvija se na makedonskom jeziku. U Ustav Republike Makedonije u clanu 48. utvrdjuje se da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nastavu na svom jeziku u osnovnom i srednjem obrazovanju. U medjuvremenu, postavilo se pitanje institucije nazvane Tetovski univerzitet i nastave na Pedagoskom fakultetu.

Problem Pedagoskog fakulteta pojavio se u trenutku kada je Pedagoska akademija na kojoj se izvodila nastava na makedosnkom, albanskom i na turskom nastavnom jeziku prerasla u Pedagoski fakultet. Nova je uprava fakulteta, nasuprot odlukama Ministarstva za obrazovanje, pozivajuci se na jos vazeci Zakon iz 1985 godine sprovela praktiku edukacije jedino na makedonskom nastavnom jeziku (sa iskljuckom prakticnih merodika). U nemogucnosti da nadje zajednicki jezik sa upravom fakulteta i sa Rektoratom Univerziteta u Skopju (ciji je clan pomenuti fakultet), Parlament je doneo Zakon o upotrebi jezika na kojima se izvodi nastava na Pedagoskom fakultetu Sv. Kliment Ohridski u Skopju. Prema ovom zakonu, sa ciljem pripreme potrebnih kadrova za nastavu u predskolskim ustanovama i u odelenskoj nastavi u osnovnim skolama, nastava na ovom fakultetu se izvodi na makedonskom jeziku i na jezicima nacionalnosti (ukoliko se u prvoj godini studija upisu najmanje 20 studenata). Za ovakav Zakon nisu glasali parlamentarci iz redova Partije demokratskog prosperiteta Albanaca, Partije Demokratskog prosperiteta, Liberalne partije i Demokratske partije Makedonaca. Ove partije su objasnile svoju apstinenciju time da donosenje ovog zakona pretstavlja parcijalno resenje i da upravo resenje moze da pretstavlja samo donosenje zakona o visokom obrazovanju.

Narednih dana, bili smo svedoci burne reakcije studentske i srednjoskolske omladine. Pod inicijativom makedonskih studenata sa Pedagoskog fakulteta organizovane su demonsdtracije usmerene ka ponistenju donetog zakona. Donosenje Zakona nije doveo do promena situacije na fakultetu. Fakultetska uprava je koristila i jos koristi sva sredstva u odugovlacenju i derogiranju postupka za izbor nastavnih kadrova koji treba da izvode nastavu na albanskom nastavnom jeziku. Ova uprava je neposredno odgovorna i za usloznavanje i pogorsavanju odnosa Makedonaca i Albanaca u redovima nastavnog osoblja i u redovima studenata. Kao rezultat svega ovoga studenti albanske nacionalnosti i dalje ne posecuju nastavu na fakultetu. Zakon i delovanje uprave ovog fakulteta bio je povod za studentske i srednjoskolske demonstracije u februaru 1997 godine koje demonstacije su dobile podrzku znacajnog dela profesora i asistenata Univerziteta u Skopju i srednih skola. Idejni nosioci protesta se mogu identifikovati medju profesorima i asistentskim kadrom Pedagoskog fakulteta u Skopju. Na demonstacijama je manifestovana velika doza rasizma, nacionalizma i ksenofobije (sto se u velikoj meri moze pripisati obrazovanju, a koja nije odgovarajuce osudjena ili barem analizirana u obrazovnim sredinama sa ciljem preuzimanja odgovarajucih mera u smeru onemogucavanja slicnih dogadjaja).

Kada je rec o Tetovskom Univerzitetu situacija postaje jos komplikovanija. Naime, osnovana je institucija koja u fazi svog konstituisanja nije prosla niti jednu od predvidjenih procedura i proceduralnih postupaka za ovakvu instituciju predvidjenih postojecim (starim) zakonom. Ovakve procedure nisu ni inicirane ni zapocete. Cela institucija je zapocela svoj rad kao neki vid pritiska na vlast, da se u novom zakonu visokog obrazovanja predvidi mogucnost izvodjenja nastave i na jezicima nacionalnosti u Makedoniji. Jezik na kome se izvodi nastava je bio pocetni i krajni cilj formiranja ove institucije. Kadrovski potencijali, infrsatruktura, opremljenost, kurikulumi i opsti standardi visokog obrazovanja nisu dosli na dnevni red i nisu raspravljani.

Rezultati ovakvog pristupa su jasni. Mladi koji pohadjaju casove nemaju nikakvu garanciju da ce njihov trud biti valorizovan i da ce dobiti validne diplome o zavrsenom visokom obrazovanju, nestandardizovana nastava koju u vise slucaja izvode nekompetentna i nestrucna lica, defokusiranje paznje sa konkretnih problema u obrazovanju pripadnika nekih nacionalnosti u Makedoniji (medju kojima i albanske), koji su koncentrisani u osnovnom i srednjem obrazovanju. Naime, ucenici albanske nacionalnosti koji zavrsavaju osnovne i srednje skole, suocavaju se sa problemom svoje nekompetitivnosti na prijemnim ispitima u odnosu na makedonske ucenike. To sugerise nizi kvalitet obrazovanja u osnovnim i srednjim skolama gde se nastava odvija na albanskom jeziku, sto podrazumeva potrebu sire akcije u smeru podizanja ovog kvaliteta. Problem koji se cesto lako zanemaruje jeste jos vrlo nizak procenat ucenika zenskog pola koji nastavlja svoje obrazovanje u srednjim skolama, cime se gubi veliki procenat potencijalnih srednjoskolskih ucenika.

Zakon za visoko obrazovanje jos nije okoncao svoj hod po mukama. Oni koji su u dobiti zbog njegovog nedonosenja jesu politicke partije koje koriste nastalu situaciju i isprovociraju je za svoje dnevno politicke ciljeve. Oni koji gube su mladi ljudi koji kao gradjani ove zemlje treba da zive u njenu buducnost i da obezbede ne samo njen prosperitet vec i njen opstanak.

AIM Skopje MIRJANA NAJCEVSKA