SLOVENIJA - KONKURENCIJA CEKA PRED VRATIMA
Slovenacki osiguravajuci zavodi u prosesu privatizacije
Ljubljana, 18.novembar 1997
U poslednje vreme postaje na slovenackom finansijskom trzistu opet aktuelno pitanje privatizacije osiguravajucih zavoda. Posle 1994.godine, kada je tadasnji i sadasnji ministar finansija Mitja Gaspari (op.p. to je jedan redkih ministara kojeg premier Drnovsek jos nije zamenio) najavio kako ce trebati u buduce sanirati ne samo banke nego i osiguravajuce zavode odnosno organizacije, na tom planu se nije desilo nista znacajnijeg.
U slovenackoj (i jugoslovenskoj) proslosti su bili ti zavodi pre svega servis udruzenog rada (tako se je tada reklo privredi). Danas je naravno ta prica potpuno drugacija. Dok su se banke u Sloveniji vecinom vec privatizovale, su osiguravajuce firme danas tek tamo gde su banke bile 1992.godine. Zakonska regulativa na tom podrucju kasni i poznavaoci vec upozoravaju da je nuzno pripremiti i usvojiti zakon koji ce biti pisan prema evropskim standardima na tom polju jer je konacno Slovenija vec pridruzeni clan Evropske unije.
Najveca slovenacka organizacija na podrucju osiguranja je Triglav i vecina osiguravajucih firmi koje su se od nje otcepile snaslo se u teskocama vec prosle godine. Pod mikroskopskim pregledom drzi ih Ured za kontrolu osiguranja koji radi u okviru Ministarstva finansija. Iako se drzava vec odlucila za sanaciju tih firmi i resila da to ne uradi na isti nacin kao sa bankama, jos uvek su problem pare koje su potrebne za sanaciju. Izvorni greh je ucinjen u prvim godinama posle osamostaljenja Slovenije kada su osiguravajuce firme radile po starim jugoslovenskim zakonima. Tada su se neisprosno borile za udeo na trzistu, umesto da brinu i o novom poslovanju i organizaciji sistema osiguranja. Uz to su revizije u nekim firmama sa tog podrucja donele na videlo velike manjke u garantnim fondovima.
Pred vratima je i konkurencija iz inostranstva. Vec samo jedna jaka strana osiguravajuca firma moze da napravi pravu pometnju na trzistu osiguranja. Mozda bi joj moglo konkurisati samo osiguranje Triglav, dok ce morati manje firme da razmisle o finansijskom jacanju odnosno o medjusobnom povezivanju ili o povezivanju sa stranim partnerima. Odlazak veceg broja osiguravajucih premija u inostranstvo nije ni u interesu drzave. Javno se zna da je masa Slovenaca pre nekoliko godina, kad domaca osiguranja jos nisu bila ni dovoljno fleksibilna ni dovoljno sigurna, sklapala osiguravajuce prmije u inostranstvu (najvise u Austriji i u Italiji). Danas je situacija drugacija i zanimljivo je da mnogi strani strucnjaci tvrde kako bi moglo biti osiguranje Triglav sa svojim potencialom uspesno i na stranim trzistima osiguranja.
Prema sadasnjim podacima slovenackim organizacijama sa podrucja osiguranja nedostaje oko pet milijardi tolara kapitala. Naime, neke od tih firmi su vec sada zrele za konkurs. Koje su te firme, jos ostaje tajna, ali se u tim krugovima zna da su cetiri od njih, koje su do 1995.godine prikazivale prema jugoslovenskim zakonima stalnu dobit, u stvari imale velike gubitke. U garancijskim fondovima im je prosle godine falilo oko deset milijardi tolara, a su do danas polovinu tih gubitaka vec izravnale.
Sve u svemu, na Udruzenju osiguravajucih zavoda su ubedjeni da ce se privatizacija na njihovom podrucju jos vise ispolitizovati nego sto je to bio slucaj sa bankama. Tako mozemo ocekivati da ce biti naredna godina veoma uzbudljiva i na tom planu. Ako ne zbog drugih razloga, pre svega zbog slovenackog ukljucivanja u Evropsku uniju, je je jedan od uslova za ulazak Slovenije u tu porodicu evropskih zemalja i harmonizacija podrucja osiguranja sa evropskim.. Drzava ce morati usvojiti nekoliko strateskih odluka, a prilika za manje firme sa tog podrucja je pre svega specializacija na pojedine specializovane delatnosti i pojedina trzista. Borba ce biti velika jer ce se dolazak stranih osiguravajucih kuca odraziti verovatno najvise na kvalitetu usluga i boljem potrosackom servisu. Ali konkurencija je uvek zdrava i zbog toga je i dobrodosla.
Milan Povirk, AIM