SLOVENIJA PRED PREDSEDNICKE IZBORE

Ako je verovati istrazivanjima javnog mnjenja sadasnji predsednik Kucan je medju 8 kandidata absolutni favorit i na skorasnjim predsednickim izborima u Sloveniji

Ljubljana,16.novembar 1997

Jos nedelju dana i drzavljani Slovenije ce ( u nedelju, 24.novembra) birati svog predsednika. Ovogodisnja predizborna kampanja ne traje ni mesec dana sto dokazuje da predsednicki izbori Slovence ne uzbudjuju preterano. Prvi uzrok tome je verovatno karakter slovenackog politickog sistema. Naime, Slovenija nema predsednicki sistem i prema slovenackom ustavu ima predsednik drzave manje ovlastenja i duznosti nego predsednik vlade, iako to ne znaci da je to samo protokolarna funkcija. Predsednicke ingerencije su visoke na polju odbrane zemlje (on je vrhovni komandant oruzanih snaga) kao i na kadrovskom polju, jer upravo predsednik imenuje ili predlaze ljude na najodgovornije funkcije u drzavi. Uprkos mirnoci preizborne kampanje, ona ipak zauzima vise mesta u slovenackim medijima nego sto je to bio slucaj pre pet godina, kada se prvi put birao predsednik tada mlade slovenacke drzave. Tada je ubedljivo pobedio Milan Kucan, koji je - po svema sudeci - i danas najjaci kandidat.

Ove godine je u predsednicku izbornu igru uslo osam kandidata. Pored sadasnjeg predsednika Kucana tu su jos: dr.Jozef Bernik, mag.Marjan Cerar, dr.Bogomir Kovac, Franc Miklavcic, Tone Persak, Janez Podobnik i Marjan Poljsak.

Dr.Jozef Bernik je pravi "anti Kucan". Od drugod svetskog rata (tada je bio sekretar kod domobrana - slovenackih kolaboracionista) nadalje ziveo je u Americi i veliki je antikomunista. Za predsednickog kandidata izabrale su ga dve opozicione partije - Peterleove hriscanske demokrate i Jansine socialdemokrate. Iako je dr.Bernik akademski obrazovan covek, nema mnogo sansi iz vise razloga. Ako zanemarimo njegovu pripadnost domobranima (koja je danas za mnoge u Sloveniji cak i plus), radi se o coveku koji uopste ne poznaje slovenacke prilike, cak i jezikom ne vlada dobro, a to je za Slovence koji su izuzetno osetljivi na svoj jezik, veliki greh. I dr.Joze Pucnik kao i dr.Ljubo Sirc, koji su se kandidovali na ranijim predsednickim izborima i vratili su se u Sloveniju iz inostranstva, nisu dobro prosli.

Mag. Marjan Cerar je iznenadjenje u toj kampanji. Do sada bio je poznat kao ozbiljni i uspesni direktor tvornice Belinka, do pre dva meseca bio je i clan vladajuce Liberalno demokratske stranke (LDS) Janeza Drnovseka, a onda se je od jednom predomislio, izasao iz LDS, podneo kandidaturu za predsednika Slovenije kao "nezavisni" kandidat, a javno se zna da su ga podrzale Jansina i Peterleova partija. U svojim javnim nastupima deluje konfuzno i pomalo klovnovski, a vise nego ocito je njegovo nepoznavanje osnova politickog sistema.

Najjaca slovenacka stranka LDS je kao svog kandidata predlozila profesora makroekonomije dr.Bogomira Kovaca. Radi se o izricito intelektualnom kandidatu, koji u svojim nastupima deluje strucno, argumentovano, suprostavlja se populizmu odnosno demagogiji, ali upravo zato nije prihvatljiv siroj izbornoj bazi. Zbog toga se mnogima cini kako bi bio mnogo pogodnija licnost za premiera nego za predsednika drzave.

Najstariji kandidat je Franc Miklavcic, penzionisani pravnik i predsednik male vanparlamentarne stranke - hriscanskih socialista, koji su napustili hriscanske demokrate. Radi se o izuzetno simpaticnom coveku, koji je imao celi niz problema pod bivsim vlastima, a sada ima probleme sa katolickom crkvom. Starost i nedostatak para i veza sa vlastima onemogucavaju mu neki vidniji uspeh.

Verovatno ce lose proci i predsednik Demokratske stranke Tone Persak. Persak je pisac koji se je posle osamostaljenja Slovenije poceo baviti politikom. Radi se o umerenom i inteligentnom politicaru, koji ne istupa po nicemu i zbog toga tako on kao i njegova stranka lose prolaze na izborima.

Druga prica je Janez Podobnik, lecnik, inace sadasnji predsednik slovenackog parlamenta i rodjeni brat predsednika Slovenacke ljudske stranke Marjana Podobnika, koja je glavni koalicioni partner LDS u slovenackoj vladi. Podobnik pokusava da igra kod biraca na postenje, umerenost, pravdu..., sto sve simbolizuje i sadasnji predsednik Kucan, ali mu Podobnik to osporava kao "coveku starog rezima". Podobnik je sigurno drugi najjaci kandidat.

Poslednji prema azbuki kao i prema stvarnoj moci je inzenjer, a inace klovnovska figura slovenacke politicke scene Marjan Poljsak. On je do skora bio poslanik slovenackog parlamenta, a na proslogodisnjim izborima nije bio vise izabran u poslanicke klupe. On je covek koji kontrira svima i iza svega vidi neku zaveru. Tako nije ni cudno da je za kandidaturu dobio podrsku nekih poslanika iz Jansinih i Peterleovih redova.

Iz toga je jasno da je slovenacka desnica totalno razbila svoje redove sa citavim nizom kandidata : dr.Bernikom, mag.Cerarom, Janezom Podobnikom i Poljsakom. Dugo su pokusavali doci do zajednickog kandidata ali im to zbog medjusobnih nesuglasica nije uspelo. Zbog toga je sasvim moguce, da ce disperzija glasova onemoguciti da bi se izbori zavrsili vec u prvom izbornom krugu. Sta ce se u nedelju stvarno desavati, tesko je reci. Ocigledno je samo to da prema svim anketama pobeda ceka dosadasnjeg predsednika Kucana. Hoce li on pobediti u prvom ili drugom krugu, jos se ne zna, ali moralo bi se desiti pravo cudo da Kucan ne bi pobedio. On naime ubedljivo vodi u svim anketama i istrazivanjima javnog mnjenja. One se medjusobno razlikuju pre svega po brojkama, ali redosled prve trojice mogucih buducih predsednika je isti: vodi Milan Kucan, daleko iza njega je Janez Podobnik, a jos dalje je Marjan Cerar. Ostala petorica nema bas nikakvih sansi. Za lakse razumevanje valja predociti nekoliko brojki iz dve novinske ankete. Citaoci lista Delo daju ovih dana Kucanu 39,2%, Podobniku 6,5%, a Ceraru 3,3%. U Dnevniku su procenti nesto visi : Kucan dobija 58%, Podobnik 19%, a Cerar 7,5%. A kako ce se konacno sve odvijati bit ce jasno vec krajem ove nedelje.

Janja Klasinc, AIM