RAT NEMA VEZE S NAMA

Jugoslavija nema nameru da isplati Hrvatskoj ratnu odstetu

Republika Hrvatska sve glasnije trazi da joj Savezna Republika Jugoslavija na ime ratne odstete isplati 20 milijardi dolara, mada njeni predstavnici tvrde da je - kad se sve sabere - realna steta cak 150 milijardi dolara. Malo je, medjutim, verovatno da ce Hrvatska od Jugoslavije dobiti bilo koju svotu - barem u onoj meri u kojoj nije verovatno ni da ce stotine hiljada prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske dobiti nadoknadu od hrvatskih vlasti.

AIM, BEOGRAD, 17. 11. 1997.

Jugoslavija, sudeci po reagovanjima njenih zvanicnika, nema ni najmanju nameru da placa ikakve ratne reparacije Hrvatskoj. "Izjave u kojima se tvrdi da bi Jugoslavija trebalo da plati nekakvu ratnu odstetu Hrvatskoj uopste ne smatram ozbiljnim, jer su bez osnova i u suprotnosti sa cinjenicama" izjavio je pocetkom novembra u "Vecernjim novostima" savezni ministar pra vde Zoran Knezevic. Dodao je da "Savezna Republika Jugoslavija nije ucestvovala u ratu na prostoru bivse SFRJ, niti u ratu sa Hrvatskom". Kosta Mihajlovic, sef jugoslovenskih pregovaraca o sukcesiji takodje je rekao da ne vidi "kakve veze SRJ ima sa gradjanskim ratom u Jugoslaviji".

Mate Pavkovic, autor knjige o ratnoj steti u Hrvatskoj, izjavio je nedavno da je "jasno da su Srbija i Crna Gora kao agresori naneli Hrvatskoj velike stete i da Hrvatska ima pravo na naknadu". Ovde je "agresor" kljucna rec. Za Hrvatsku je jugoslovenska agresija nesporna cinjenica. Za Jugoslaviju, nije bilo nikakve agresije, nego je na tlu bivse SFRJ izbio gradjanski rat, i to zbog protivustavne secesije cetiri bivse jugoslovenske republike.

Definisanje prirode sukoba nije samo politicka stvar, jer je agresor taj koji je prema medjunarodnom pravu duzan da placa ratnu odstetu. Ta se obaveza, medjutim, odnosi samo na medjunarodne sukobe . U gradjanskim ratovima, gde su akteri ratnog sukoba gradjani, a ne drzave - ne postoji obaveza placanja ratne odstete, niti je ona ikad dosad naplacivana.

Tesko je zamisliti da ce se Jugoslavija i Hrvatska ikad sloziti oko prirode rata koji je 1991. godine izbio u Hrvatskoj. Jedina instanca koja bi u toj stvari mogla presuditi je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija kojeg medjunarodno pravo ovlascuje da utvrdi da li je neko izvrsio agresiju, cak i bez saglasnosti drzava o kojima je rec. Savet bezbednosti, medjutim, nikad nije doneo rezoluciju u kojoj bi Jugoslavija bila direktno okvalifikovana kao agresor, cak ni onda kad je osnivan Medjunarodni tribunal za ratne zlocine pocinjene na teritoriji bivse Jugoslavije. Taj medjunarodno-pravni osnov za zahtevanje ratne odstete, dakle, otpada.

Hrvatska pominje zato druge opcije. Jedna mogucnost je da se pitanje ratne odstete ukljuci u pregovore o sukcesiji bivse SFRJ - koji bez vidljivih pomaka traju vec nekoliko godina. Takav zahtev Hrvatske je, medjutim, svojevremeno odbila Badenterova komisija, upucujuci Hrvatsku da odstetu trazi drugim putem. Ideja je ovih dana ponovo postala aktuelna, izmedju ostalog zahvaljujuci izjavi Pitera Galbrajta, americkog ambasadora u Zagrebu koji je neposredno pred odlazak iz Hrvatske izjavio da bi, prema njegovom misljenju, Hrvati imali pravo na ratnu odstetu i da bi da to pitanje trebalo ukljuciti u proces sukcesije. Americka administracija, inace, smatra da se SFRJ raspala, ne prihvata poziciju SRJ da je naslednik SFRJ, a kad je o Hrvatskoj rec - misljenja je da je Vukovar razoren posle raspada SFRJ, te da se prema tome moze postaviti pitanje finansijske odgovornosti SRJ, s tim sto bi to trebalo raspraviti u okviru pregovora o sukcesiji.

Jugoslovenski pregovaraci o sukcesiji tu zamisao, medjutim, s indignacijom odbijaju. "Ti zahtevi Hrvata nemaju veze sa sukcesijom", kategorican je Kosta Mihajlovic, sef jugoslovenskog pregovarackog tima. Nezvanicno se moze cuti kako upravo najnoviji hrvatski zahtevi pokazuju koliko je SRJ bila u pravu kad je onoliko insistirala (i jos insistira) na kontinuitetu sa SFRJ i tvrdnji da je uzrok rata secesija svih ostali h republika. U taj se kontekst, naravno, stavlja i ucesce JNA u ratu - jer "drzava ima pravo da se suprotstavi secesiji". Povlace se paralele sa ruskom intervencijom u Ceceniji, koju je ceo svet smatrao njihovom unutrasnjom stvari. Merodavni sagovornik takodje kaze da su Jugosloveni sugerisali ser Arturu Votsu, medjunarodnom posredniku u pregovorima o sukcesiji, da tu stvar o ratnoj odsteti "raspravi s Hrvatima, jer dok se oni nadaju odsteti - to utice i na druge njihove stavove".

Hrvatski zahtevi za odstetom izazvali su uobicajen odijum u prorezimskoj stampi u Beogradu, s tim sto je taj odijum usmeren prevashodno na Pitera Galbrajta. Iz neobjasnjivih razloga, skoro svi beogradski mediji - drzavni kao i nezavisni - preneli su da je Galbrajt izjavio da Jugoslavija ima platiti odstetu od 29 milijardi dolara. Citirana je navodna izjava americkog ambasadora da je on "izracunao" samo stete ucinjene 1991. i 1992. godine i da one iznose 27 milijardi dolara, no da tome treba dodati "pravo na otetu hrvatsku imovinu vrednu oko 1,6 milijardi dolara, te ne to vrednost koja Hrvatskoj treba pripasti po sukcesiji bivse SFRJ, a iznosi 16,8 milijardi dolara, sto sve zajedno iznosi 45,4 milijardi dolara! Prostim uvidom u tekst intervjua rijeckom "Novom listu" na koji su se svi pozivali, lako se ustanovljava da Galbrajt nije pominjao nikakve cifre. Nista zato: "Politka Ekspres" objavljuje tekst pod naslovom "Galbrajt nasao krivca" u kojem se tvrdi da "vezivanjem pitanja ratnih reparacija i sukcesije Galbrajt podstice Hrvatsku da svoja ratna potrazivanja, odnosno veci deo otpise, tako sto ne bi bila nadoknadjena unistena i oteta imovina Srba iz Hrvatske kao i imovina privatnih i pravnih lica iz SRJ. To prakticno znaci da Hrvatska u ime svojih reparacija nece dati nijednu nemacku marku stotinama hiljada raseljenih i prognanih Srba iz bivse Republike Srpske Krajine, niti obestetiti gradjane i preduzeca iz SRJ".

To isto, medjutim, tvrde i mnogo ozbiljniji izvori od "Politike Ekspres". Nezvanicno ali pouzdano se moze saznati da Jugoslavija nema nameru da pristane na takv o prebijanje dugova, bar ne zasad. Ako bi SRJ na to pod nekakvim pritiskom ipak pristala, prognanici i izbeglice nemaju mnogo razloga da se nadaju obestecenju ni od jugoslovenskih vlasti. Zrtvovanje ljudi je navika vlasti u SRJ - cak i da ima odakle da plati, a nema. Ako bi se uzela "Galbrajtova racunica" od 29 milijardi dolara - to bi znacilo da svaki zaposleni gradjanin Jugoslavije treba punih sedam godina da daje celokupnu platu za ratnu odstetu Hrvatskoj. Stvar, naprosto, nije realna.

ROKSANDA NINCIC (AIM)