KAKO I SA KIM NAZAD PREKO RUBIKONA?
AIM JUNIOR Pristina
Po oceni albanskog dnevnika "Bujku", koji se smatra bliskim Demokratskom savezu Kosova, susret Milosevic-Nano na Kritu je najveci udarac i velika uvreda za kosovske Albance, u poslednjih nekoliko decenija. Ovim razgovorima, cule su se primedbe, zaobidjen je "trazeni" redosled poteza, da se prvo obave pregovori na relaciji Pristina - Beograd i resi bar problem skolstva, sto bi Ibrahimu Rugovi povratilo poljuljanu poziciju neprikosnovenog vodje ovdasnjih Albanaca.
Ovako zestoke reakcije se mozda mogu objasniti i time da ovaj suset osloznjava poziciju Ibrahima Rugove, cija politika insistiranja na nezavisnom Kosovu izgleda postaje sve neostvarljivija. Vec duze vreme, znatan broj Albanaca nezadovoljan onim sto je Rugova postigao u poslednjih sedam godina, narocito u odnosu na ono sta je obecao. To je posebno doslo do izrazaja nakon Dogovora Milosevic - Rugova o skolstvu kada se uvidelo da se ni ono sto je nacelno potpisano nije moguce sprovesti u praksu. Kao kuliminacija nezadovoljstva dosli su studentski protesti i zahtevi, koji su pokazali da se Rugovi lako moze "oteti" iz ruke kljucna tema pregovora: skolstvo i Univerzitet, jer se u ovom trenutku u vreme balkanskih integracija i sprovodjenja Dejtonskog sporazuma tesko moze zamisliti da bi medjunarodna zajednica mogla da prisili spretnog Milosevica na neke vece kompromise.
Pre sedam godina Referendumom na kojem su se opredelili za nezavisnost, kosovski Albanci predvodjeni svojim liderom Rugovom "presli su Rubikon". Poslo se teskim putem dobijanja medjunarodne podrske i ignorisanja srpskog establismenta. Rugova je kao primarno isticao nenasilni karakter borbe za ispunjenje albanskih politickih ciljeva. Od tada se situacija znacajno promenila.
U pocetku je bilo dovoljno sredstava za finansiranje aktivnosti i organa paralelne drzave. Danas "famoznih" tri odsto uplacuje daleko manji broj firmi i pojedinaca. Cini se da je to prirodna reakcija investitora prema izvodjacu radova na objektu koji ima samo projekat i nadzorni organ. Uopste i gradjanima Kosova ne stize ni priblizno novca u odnosu na pocetak '90 -ih godina. A izgleda da za to ima vise razloga.
Jedan broj azilanata i se snasao i socijalizovao uglavnom u zemljama Evrope, tako da ih se ovdasnji problemi manje ticu. Najveci deo azilanata zivi u teskim uslovima i nije u situaciji da salje novac. Gastarbajteri koji su odlazili ranijih godina, danas na "grbaci" nose rodbinu, koja je u medjuvremenu pohrlila kod njih. Deo uspesnih privatnika je prebacio svoje poslove i novac u inostranstvo.
Kao lakse posledice "budzetskog deficita" paralelne drzave mogu se navesti price i prigovori o uzaludnom trosenju novca na putovanja po inostrantvu, kao i ne tako retki ali vesto prikriveni slucajevi zloupotrebe fondova. Manje je novca i za lobiranje pojednih politickih krugova na zapadu. Daleko najveci problem je medjutim u tome sto je sve manje mogucnosti za isplatu zarada prosvetnim radnicima kojim mogu pokriti egzistencijalni minimum. Isto se odnosi i na kategorije Albanaca koji primaju solidarnu pomoc. Dok je trajala inflacija, nekako se i moglo preziveti, ali danas u vreme prisilno stabilizovanog dinara i regresije nemacke marke, plate prosvetnih radnika u rasponu 150
- 250 DM su ispod svakog minimuma za viseclanu albansku porodicu.
Najinteresantnije je posmatrati promene koje je izazvalo zatvaranje albanskog informativnog prostora pre sedam godina. Umesto lista "Rilindija", mesto referentne i zvanicne novine zauzeo je dnevni list "Bujku", koji je neretko svojim sunarodnicima plasirao nekompletne informacije, narocito kada je medjunarodna podrska u pitanju, koje su cesto stvarale iskrivljenu sliku o njihovom realnom stavu. Kada je u Pristini otvoren Americki kulturni centar, veliki broj Albanaca je mislio da je to u stvari americka ambasada, pa se po pristinskim kuloarima cula i prica da je bilo i onih koji su odlazili u ovaj centar sa namerom da traze vize i azil.
Ipak, glavna posledica monopola nad stampom je formirano misljenje da zvanicni organi i institucije SAD i zapadnih zemalja podrzavaju nezavisno Kosovo. Tek nedavno sa pojavom nezavisnog dnevnika "Koha ditore", Albanci su dobili priliku da procitaju nefilitrirane informacije.
Zatvaranje albanskog radio i TV prostora dovelo je do
velikih drustvenih i socijalnih promena. Veliki broj albanskih porodica je nabavio opremu za pracenje satelitske televizije. Glavni razlog je bio pracenje relativno kratkog informativnog programa o situaciji na Kosovu, koji se emituje iz studija u Tirani, no vrlo brzo pocelo se sa gledanjem i ostalih satelitskih kanali. Posledica toga je prodor informacija o drugacijem nacinu zivota na zapadu i prodor zapadne civilizacije.
Ovo je narocito imalo uticaja na gradsku omladinu i na promenu njihovog sistema vrednosti. Moderni nacin zivota u gradu i narocito menjanje tradicionalnih odnosa u porodici i emancipacija zena, doveo je do zestokih reakcija narocito na selu koje je nastavilo da zivi u tradicionalnom sistemu vrednosti. Doslo je do velike kulturoloske podele na grad sa jedne strane i selo, varosice i prigradska naselja sa druge strane.
Tako se smatra da je albansko selo time postalo pogodno tle za jacanje korena islamske veroispovesti, kao reakcije na na sekularizaciju i prozapadni nacin zivota u gradu. Time je naceta i homogenizacija Albanaca u politickom smislu, jer je gradski deo stanovnistva poprilicno amortizovao svoje dosadasnje politicke porive. Povremeni napadi na miliciju i militantne ideje dolaze iz za sada jos uvek nedefinisanih sredina i aktera, sto je dodatni problem za Rugovu, jer on mora da pravda svoju mirotvornu politiku i stalno dokazuje da sve drzi pod kontrolom.
Doslo je i do drugih krupnih drustvenih promena. U teskim vremenima, dok je u Hrvatskoj i Bosni besneo rat pokrenuta je vrlo uspesna akcija iskorenjivanja krvne osvete koja je pravdana vanrednim okolnostima i spoljnim neprijateljem.
Politicki spekar i desavanja u poslednjih sedam godina dokazuju da se kosovski Albanci nalaze u tzv. predpluaralistickom stanju. U situaciji kada nije formirana nezavisna drzava i kada se jos uvek bore za nju, nemoguce je uspostaviti klasicne politicke pozicije (levica, desnica i centar) i odnose (pozicija i opozija), koje se odredjuju uglavnom prema unutarpolitckim pitanjima. Ovako ostaje jedino odredjenje prema nacionalnom cilju i metodu njegovog ostvarivanja, sto je i uradjeno Referendumom pre sedam godina, kada je dat mandat Rugovi da mirnodopski i uz pomoc medjunarodne zajednice ostvari projekat nezavisnog Kosova. Medjutim, situacija u regionu, kada je formiran ovakav cilj, bila je bitno drugacija od danasnje. U medjuvremenu je zavrsen rat na prostoru bivse Jugoslavije i novoj Jugoslaviji je skinut znacajan deo sankcija bez ustupaka po pitanju Kosova. Izgubljeno je i zaledje matice Albanije, koja posle haosa treba da stane na svoje noge. Danas se nazire buduca asocijacija drzava jugoistocne Evrope, cije je formiranje cilj sa neuporedivo vecom politickom i ekonomskom tezinom i medjunarodnom podrskom od pitanja nezavisnosti Kosova, koje je prethodnom cilju direktno suprostavljeno. Prirodno se namece redefinicija pocetnog cilja sto medjunarodni faktor neprestano i pokusava da uradi pritiskom na Rugovu i laganim favorizovanjem pojedinaca i grupa koji bi mogli imati drugacije misljenje.
U razgovorima sa predstavnicima srpskih vlasti medjunarodni posrednici stalno spominju Adema Demacija kao alternativu i njegovu Platformu konfedralnog statusa Kosova u Jugoslaviji, kao korak u pozitivnom smeru. Medjutim, pozicija Adema Demacija je daleko od ozbiljne. Tesko je ocekivati da ce on imati podrsku vecine Albanaca. Razloga je vise: Njegov nagli ulazak u politiku, cesto nepromisljne izjave, kontradiktorni stavovi kao i licni balast. Njegova Platforma je za Srbe na isti nacin neprihvatljiva kao i Rugovina. Osnovna ideja se svodi na ravnopravni statusa Kosova sa Srbijom i Crnom Gorom sto je za njih nestabilno resenje, jer u sebi nosi embrion moguce secesije, narocito u situaciji nedefinisanih odnosa Srbije i Crne Gore.
Nakon Dejtonskog sporazuma lagano je "isplivavao" Mahmut Bakali, kao personifikacija ranije intergracije kosovskih Albanaca u Srbiji i Jugoslaviji. Njega bi mozda mogli podzati sredovecni i stariji Albanci, koji mogu na osnovu licnog iskustva da uporede danasnju situaciju sa onom kada su Albanci "legalno i normalno" ziveli u Srbiji i Jugoslaviji i imali sva prava. Medjutim, on malo znaci omladini i studentima koji cine znacajni deo stanovnistva.
U poslednjih sedam godina kosovski Albanci zive u cardaku ni na nebu ni na zemlji. Razapeti su izmedju realne drzave i one paralelne, za koju su glasali na Referendumu. Ovih sedam godina je najduzi period u istoriji kosovskih Albanaca kada su oni suprostavljeni drzavnom establismentu. Srpski analiticari sa Kosova podsecaju da su u svim drugim situacijama Albanci i njihova elita bili manje ili vise integrisani u drzavi i da su ucestvovali u realnoj vlasti sa svojim predstavnicima.
Njima je takodje poznato da postoji jak ali "tihi" pritisak na politicki vrh Albanaca, da se napravi bilo kakav korak u ovom smeru. Pritisak je izbio kroz studenstki protest gde su studenti pokusali da rese svoj problem bez saglasnosti i direktne podske Rugove. Za relativno kratko vreme studenti su postali "faktor", jer su gotovi svi medjunarodni diplomati na ovim prostorima, pored Rugove posetili i njih. Cak je uspostavljen i alternativni kontakt sa srpskom stranom kroz razgovore sa delegacijom Studentskog parlamenta iz Beograda. Ovi razgovori su bili daleko veci korak za albanske studente, koji se se nakon razgovora verovatno mnogo vise, od njihovih srpskih kolega plasili reakcija. Medjutim, pitanje skolstva i univerziteta nije uopste jednostavno. Problem zgrada u kojima ce se uciti i albanski jezik nije sporan. Sporan je program ali ne toliko u smislu detalja iz jezika i istorije koliko u ingerencijama srpskog i paralelnog albaskog ministrastva za obrazovanje, cime pitanje skolstva i univerziteta vuce za sobom citav problem Kosova.
Ovako, Albanci stoje ulogoreni na mostobranu na desnoj obali Rubikona okruzeni sa svih strana zahtevima da se vrate nazad. Nevolja je i sto sa druge strane Rubikona nisu bas odusevljeni njihovim mogucim povratkom. Najavljeni razgovori Milosevica i Rugove, tesko da se mogu obaviti dok se ne zavrse prvi i drugi krug ponovljenih predsednickih izbora. Cini se da je najava razgovora sa Milosevicem u stvari pozicioniranje Rugove pred najavljene parlamentarne izbore paralelne drzave i priprema biraca za mogucu redefiniciju nacionalnih stavova u bliskoj buducnosti. Ostaje da se vidi da li ce Milosevic dozvoliti da se ovi izbori obave i kako ce, da li ce i sa kim Albanci nazad preko Rubikona.
AIM Pristina Slavisa MARIC