KO CE NAPRAVITI PRVI KORAK?

AIM JUNIOR Skoplje

Nevladine organizacije zena u Makedoniji i njihova struktura

Sa zapocinjanjem demokratskih procesa u Makedoniji, ne samo da je promenjen politicki sistem, vec su se dogodile i promene u nacinu organizovanja Udruzenja zena. Tako, za relativno kratko vreme, broj organizacija zena u Makedoniji se osetno povecao. Prema Adresaru nevladinih organizacija u zemlji, koji je napravio Makedonski centar za medjunarodnu saradnju u

1. godini, registrovano je oko 50 asocijalcija zena. Medjutim, i ovaj broj nije definitivan, jer postoje tendencije za formiranjem i registrovanjem novih organizacija zena. Potreba za vecim i ozbiljnijim prisustvom gradjanske inicijative zena u javnosti namece se samom cinjenicom sto se, iako Ustav i citava zakonska regulativa obezbedjuju totalnu jednakost medju polovima, u najvecem broju slucajeva to u praksi ne dogadja. Mozda na nevidljiv nacin, ali diskriminacija zena na radnom mestu ili prilikom zaposljavanja postoji i pa se i povecava. Cak S.O.S. telefonski pozivi potvrdjuju cinjenicu da su zene sve cesce zrtve mnogobrojnih vrsta nasilja od strane, uslovno receno "jaceg" pola. U svakodnevici, u obrazovanju i u medijima, jos uvek su prisutni stereotipi o ulozi muskarca i zene u porodici i drustvu, a dovoljno je uraditi obicnu analizu politickog i javnog zivota da bi se videlo da je zena veoma malo u njima predstavljena.

Veliki broj asocijalcija zena, oslanjajuci se na programske ciljeve i njihove aktivnosti, orijentisale su se u pravcu emancipacije zene, njenog obrazovanja, zdravstvene edukacije, politicke participacije itd., i to bez obzira na etnicku, versku, socijalnu i profesionalnu strukturu njihovih clanica. Zapaza se povecanje broja organizacija zena koje se formiraju za prevazilazenje nekih specificnih problema, kao sto su Udruzenje za falimentirane radnice, zena sa kancerogenim bolestima, majki i mnoge druge. U okviru mreze zena, postoje i grupe tipa S.O.S. telefon, biznis klubovi itd.

U okviru nevladinih organizacija zena, karakteristicno je i postojanje asocijacija zena na osnovu etnicke pripadnosti. Trenutno, u Makedoniji deluju organizacije albanskih, romskih, turskih, vlaskih i srpskih zena. Vecina formiranje ovih "etnickih" asocijacija uporedjuju sa postojanjem nacionalnih politickih partija. Iz ovoga sledi i sumnja u nezavisnost asocijacija zena. Politicke konotacije najcesce se pridaju Savezu albanskih zena, uglavnom zbog toga sto njeni zaceci datiraju jos od 1990 godine, kada je u okviru Partije za demokratski prosperitet, delovao kao njen sastavni deo. Posle dve godine, ova organizacija se transformise u nezavisnu. "Posle dve godine delovanja u okviru PPD, odlucice smo da se odvojimo, jer smo bile misljenja da je albanskoj zeni potrebna jedna nezavisna organizacija" - kaze Zejna Halimi, potpredsednica LGSHM. Po njoj, stiteci nacionalne interese odnosno "interese zena, dece i porodice", cesto su optuzivane za pruzanje podrske jednoj ili drugoj politickoj partiji. Oko eventualne povezanosti LGSHM i PPD poslanik Abdulhadi Vejseli kaze: "Mi podrzavamo program Lige, kao nepartijske i nevladine, iako postoje indicije o povezanosti nekih njenih clanica sa drugim politickim partijama". S druge strane, Alajdin Demiri iz Demokratske albanske partije istice da zbog "gorke politicke realnosti" neki subjekti iz LGSH spontano podrzavaju politicku varijanu ove partije.

Da politicke partije zele da uticu na rad organizacije zena dokazuje i iskustvo dveju organizacija Roma. "Politicke partije su pokusavale da uticu na nase organizacije, medjutim bezuspesno. Mi smo nezavisna organizacija i sa partijama mozemo saradjivati oko onih pitanja koja su u zajednickom interesu" - kaze predsednica kumanovske organizacije "Daja" - Dilbera Kamberovska. Medjutim, predsednik Partije za potpunu emancipaciju Roma, Bajram Berat misli drugacije i kaze da politicke partije svakako imaju uticaja na rad organizacija zena. Dilema oko eventualnog ukljucivanja Organizacije turskih zena u okviru Demokratske turske partije, bio je glavni razlog za sprecavanje njene registracije. "Posle dve godine dvoumljenja odlucile smo da se registrujemo kao nezavisna i apoliticka organizacija" - istice Sadika Aga, predsednica tek formirane organizacije iz Gostivara. Iako organizacija deluje kao nezavisna, predsednik DTP Erdoan Sarac misli da je svakako potrebna i medjusobna saradnja, jer kako on kaze, jedan deo aktivistkinja ove organizacije su supruge partijskih aktivista. I u LOGM negiraju bilo kakvu povezanost sa nekom politickom partijom, a posebno sa Socijaldemokratkim savezom Makedonije, sa kojima se cesto vezuje rad Saveza organizacije zena Makedonije. Ovo negira i glasnogovornica Socijaldemokratskog saveza Makedonije, SDSM, koja potencira da je ova partija uvek spremna za saradnju sa nevladinim organizacijama, ali ne u cilju da se utice na njihov rad i orijentaciju.

Bez obzira da li se negira ili potvrdjuje uticaj politickih partija na organizacije zena, neizbezna je konstatacija da politicke partije na svakave nacina nastoje da nametnu njihovu politiku, jer zene predstavljaju znacajan i veliki broj glasova, te ih svi zele da imaju za saveznike.

Eventualna partijska povezanost Organizacija zena u Makedoniji, medjusobno nepoverenje i nepriznavanje, predstavljaju prepreku pri komunikaciji i u medjusobnoj saradnji, posebno kada se na to gleda sa aspekta trenutnog politickog stanja u zemlji. Drastican primer o nepostojanju bilo kakve komunikacije na albansko - makedonskoj relaciji su organizacije zena iz Tetova, koje ovo objasnjavaju "neprikladnom politickom klimom". U ostalim opstinama i gradovima situacija nije toliko drasticna, ali je cinjenica da saradnja ne postoji i da se sve zavrsava na protokolarnim pozivima i prisustvom na raznim manifestacijama. Malo sarenila u ovoj mracnoj slici komuniciranja unose iskustva dveju organizacija u Gostivaru - ogranak Lige albanske zene i Organizacije zena grada. "Samo nedelju dana posle dogadjaja od

1. jula, zapocele smo sa realizacijom naseg projekta oko kojeg smo zatrazile pomoc od predsednice ogranka u Gostivaru Safije Dehari. Bile smo zabrinute, jer su medjunacionalni odnosi u Gostivaru bili u rasadu do najviseg drustvenog nivoa, dok su ucesnice na predvidjenoj Tribini trebale da budu pripadnice raznih nacionalnosti. Razgovarale smo i sa gradonacenicima mesta u kojima je trebalo da se te Tribine odrze i uprkos njihovom skepticizmu, oni su obecali da ce nam pruziti pomoc. Bile smo veoma srecne kada su u Vrtutoku i Vrapcistu sale bile prepune zena razlicitih nacionalnosti" - kazuje Kristina Al Jarah, predsednica Organizacije zena grada Gostivara. "Mislila sam da necu uspeti da ubedim ni jednu Albanku da dodje na Tribinu, medjutim, one su pokazale veliku zainteresovanost, jer su predavanja i bila korisna za sve zene" - istice Safije Dehari i dodaje: "Neke sfere zivota ne treba mesati sa politikom".

Primer Gostivara, iako redak, predstavlja dovoljan i validan pokazatelj za mnogucnost saradnje, gde u centru paznje nece biti politika vec zena. Iako razlicite, sadrzajna celina programskih ciljeva svih organizacija zena je ista i one su uglavnom orijentisane ka totalnoj emancipaciji zena u Makedoniji. Dosadasnja praksa pokazuje da su organizacije zena, pod uticajem citavog niza objektivnih, ali i subjektivnih okolnosti, kao da su zaboravile svoju glavnu obavezu i bacile se u politicki polarizovane vode. Mozda je ovo trenutak kada treba prevazici barijere i zapoceti sa potpunom saradnjom. Nije vazno ko ce naciniti prvi korak.

AIM Skoplje Suzana AHMETI