NEZADOVOLJSTVO GRADjANINA POKORNOG

Narod ne veruje institucijama sistema trece Jugoslavije

Vise od 6o odsto gradjana Jugoslavije nema nikakvog poverenja u saveznu i republicku vladu, predsednike SRJ i republike, sudstvo i miliciju. Vladavinu jakog vodje prihvata cak 48 odsto ispitanika ili za 20 odsto vise nego prosle godine

AIM, BEOGRAD, 15. 11. 1997.

Nepoverenje gradjana SR Jugoslavije u institucije - savezne i republicke (predsednika, skupstine, vlade, sudstvo, vojsku, policiju) toliko je rasireno da se moze govoriti o krizi legitimiteta sistema i njegovih institucija. Kriza poverenja se odrzava, pa cak i produbljuje. U slucaju svih pokazatelja odnosa prema vlasti, u odnosu na proslu godinu zabelezen je ujednacen pad poverenja. Poverenje u sve institucije opalo je za 10 do 12 odsto, osim za vojsku (manje za osam odsto) i policiju (za sest).

Do ovih pokazatelja dosli su istrazivaci Instituta drustvenih nauka iz Beograda posle istrazivanja sprovedenih uz pomoc nemacke socijaldemokratske fondacije "Fridrih Ebert" u prosloj i ovoj godini. Po prvi put je u istrazivanju posle sedam godina ucestovala i albanska populacija sa Kosova, zahvaljujuci istrazivanju Foruma za etnicke odnose iz Beograda i Instituta za filozofiju i sociologiju u Pristini krajem juna ove godine. Cilj istrazivanja je bio proucavanje odnosa jugoslovenskog javnog mnjenja prema legiteimitetu politickih i civilnih insitutcija trece Jugolsavije. U proseku, podrska vlasti i institucijama vlasti je mala. Nema nijednog pokazatelja gde bi poverenje gradjana bilo natpolovicno (tome je najblize poverenje u vojsku 43 odsto). Srbi s Kosova na primer najvise poverenja imaju u crkvu (83 odsto), Vojsku Jugoslavije (77 odsto) i predsednika Srbije (65 odsto), policiju (58 odsto).

Prema rezultatia istrazivanja za kosovske Albance ne postoji ni Srbija ni srpske vlasti . Potpuno odsustvo makar i niske institucionalne podrske politickom sistemu SRJ dovoljan je pokazatelj albanskog poricanja legitimiteta kako politickog sistema, tako i same Jugoslavije. Cak 99 odsto Albanaca sa Kosova izjavljuje da nema nikakvo poverenje u predsednika Srbije, 98 odsto kaze da nema nikakvo poverenje u Skupstinu Srbije, Vojsku Jugoslavije i policiju, po 96 odsto nema poverenja u predsednika SRJ i sudstvo.

Nalicje ovog delegitimiranja Jugoslavije i Srbije, jeste legitimacija koju Albanci daju svojim politickim institucijama. U predsednika Kosova veliko poverenje ima 66 odsto ispitanika, a 20 odsto osrednje, u vladu Kosova veliko poverenje ima 29 posto, a 37 osrednje. I iz niza drugih pokazatelja evidentno je poverenje koje albansko javno mnjenje na Kosovu vezuje za licnosti i institucije svog samostalnog paralelnog politickog zivota.

Ilustrujuci odnos javnog mnjenja prema naciji Srecko Mihajlovic,istrazivac Insistutua drustvenih nauka pominje primer reagovanja na ponudjenu tvrdnju u istrazivanju "da na izborima treba glasati samo za politicke stranke svoje nacije". "Videlo se da se sa tom tvrdnjom slaze 38 odsto gradjana Srbije i po 88 odsto gradjana Kosova i Metohije:"Ovde mogu da nas frapiraju dve stvari: prvo, taj veliki postotak gradjana koji se s tim slaze, ali mene vise frapira ta istovetnost u reagovanju Srba i Albanaca na Kosovu. I pored svih razlika koje postoje medju njima, ocigledno, ima i niz stvari gde su oni isti ili veoma bliski", kaze Mihajlovic.

Kada je rec o odnosu javnog mnjenja prema statusu Kosova, Albanci, njih 92 posto podrza stav o nezavisnoj drzavi, jedan posto se slaze sa deobom na srpski i albanski deo, dva procenta je za autonomiju kao po Ustavu iz '74, dva posto je za konfederalni status u okviru SRJ, dok tri posto ispitanika ne zna odgovor. Srbi sa Kosova, njih 59 odsto smatra da treba ukinuti svaku autonomiju, 18 odsto je za sadasnji status ove pokrajine, 18 odsto ne zna odgovor. Samo po jedan procenat je onih koji smatraju da treba vratiti raniju autonomiju ili je za konfederalni status, dok je dva posto onih koji su za deobu na srpski i albanski deo.

Medju ispitanicima iz Srbije najvise je onih (38 odsto) koji smatraju da treba zadrzati sadasnji status ove pokrajine, dok se 21 odsto slaze sa stavom da je treba ukinuti, 20 odsto ne zna odgovor na ovo pitanje.

Odnos javnog mnjenja SRJ prema demokratiji je prilicno je konfuzan. Iako rezultati pokazuju da je vecina gradjana demokratski orijentisana, (vecina smatra da je parlamentarna demokratija stabilna i ne bi podrzala eventualno ukidanje parlamenta i povratak na jednopartijski sistem, da gradjani ne prihvataju eventualnu vladavinu vojske, kao sto ne prihvataju ni monarhiju), vlast jakog vodje podrzava veliki broj gradjana.

Mada je broj gradjana koji podrzava stav "Najbolje je svu vlast dati jakom vodji" manji od polovine, on je relativno vecinski (48 odsto se s njim slaze, 36 ne slaze), a ostali su uzdrzani i, sto je narocito vazno, postoji trend njegovog uvecanja. U odnosu na '96. godinu postotak ispitanika sklonih vlasti "jakog vodje" porastao je cak za 20 odsto (sa 28 na 48 odsto). Ovakakv nalaz istrazivaci tumace kao indikator skretanja birackog tela udesno.

Uporedo sa prihvatanjem prodemokratskih stavova, nalazi ukazuju na dominaciju jednog (sa demokratijom nespojivog) organisticko-kolektivistickog vidjenja "celine naroda" koje ukazuje na masovno prihvatanje (cak 87 odsto) stava: "Interesi celine naroda moraju biti iznad posebnih interesa". Istrazivaci i ovaj podatak tumace kao pokazatelj skretanja birackog tela udesno. KTome se moze dodati i blag porast ka promenama nasilnim putem ("za brze i korenite promene, ako treba i silom" opredelilo se 30 odsto dok ispitanika dok ih prosle godine bilo 26 odsto).

Javno mnjenje SRJ, i ove godine lose ocenjuje sadasnji sistem ili aktuelni model tranzicije. Odnos gradjana prema njemu ispitivan je pomocu devet pokazatelja: ocene aktuelnog standarda, privrede i politickog sistema; pozitivna ili negativna reakcija na reci visepartijski sistem, privatizacija, kapitalizam; zadovoljstvo ili nezadovoljstvo razvojem demokratije i opsta ocena aktuelnog stanja. Na cak pet pokazatelja reaguje se negativno i to sa apsolutnom vecinom: gradjani u 80 odsto slucajeva negativno reaguju na aktuelno stanje privrede, u 74 odsto na standard, 68 negativno ocenjuje aktuelni politicki sistem, 64 smatra da stvari u ovoj zemlji idu u losem pravcu, a 62 odsto je nezadovoljno stanjem demokratije. Da politicki sistem Jugoslavije dobro funkcionise misli svega 4 posto ispitanika, cak 45 odsto misli da je on sve gori i da ce uskoro da prestane da funkcionise.

Za razliku od sumorne sadasnjosti,i buducnosti koja se gotovo ne nazire (cak dve trecine ne moze da sagleda i oceni buducnost) jos je vesok procenat onih koji se rado secaju proslosti. Na primer, vise od polovine gradjana (53 odsto) smatra da je doba "titoizma" bilo dobro. Iz pretezno povoljnog odnosa prema proslosti ne sledi prihvatanje povratka na jednopartijski sistem - takvu mogucnost prihvatilo bi tek 14 odsto ispitanika, nepuna trecina (31) izjavljuje da ne zna, dok 55 odsto ispitanika kaze da ne odobrava mogucnost ukidanja parlamentarizma i povratak na jednopartijski sistem. Pojednostavljeno, za gradjene je socijalizam neprihvatljiv iz politickih razloga, a prihvatljiv iz ekonomskog ugla. S druge strane, kapitalizam je u ovom trenutku prihvatljiv iz politickih razloga (onoliko koliko se u njemu vidi parlamentarna demokratija), ali je neprihvatljiva ekonomija karakteristicna za tranziciju ka nekom vidu kapitalizma.

Ako vecina gradjana ne podrzava rezim, ako je nezadovoljna aktuelnim modelom tranzicije, ako vecina gradjana ne veruje u institucije sistema, zasto glasa za stranku koja je nocilac tog modela vladavine (i njene rezultate!)?

Rukovodilac istrazivackog tima Srecko Mihajlovic utvrdjenu razliku (nesklad odredjenog obima) izmedju "javnog mnjenja" i "izbornog ponasanja" tumaci uz pomoc osam faktora: egzistencijalno (SPS je u ocima jednog dela javnog mnjenja stranka koja obezbedjuje kontinuitet u pogledu sigurnosti); ideolosko vezivanje (rec je o zivotnoj investiciji u socijalizam, vera u "partiju kontinuiteta"); nacionalno (difuzna vezanost za otadzbinu, naciju, teritorije, granice, cuvanje naciona "ujedinjenje rasutog srpstva"); utilitarno vezivanje (specificna podrska onima koji se "snalaze u haosu"); vezanost za lidera, mocnika, "jakog coveka" bez obzira na njegove ideoloske i vrednosne orijentacije; pragmaticna pomirenost (iako su vlascu nezadovoljni ne vide stranku koja bi stvar doista izmenila - SPS se prihvata u iznudici); fatalisticki odnos prema vlasti ("Svaka vlast je od boga", rec je o onima koji su uvek za partiju na vlasti); fatalisticki odnos prema svakoj promeni (svaka promena je losa).

Socijalisticka partija, dakle, svoj opstanak na vlasti i legitimaciju sistema temelji na ocuvanju i razvijanju vezanosti za socijalizam, sigurnost, naciju. Ona cak pokusava da manipulise i oblicima specificne podrske - da prikaze postojeci sistem kao izvor svekolike dobiti, pa i ekonomske! "Paradoksalno je", primecuje Mihajlovic, "na neki nacin to sto su glavne opozicione stranke pokusavale da dodju do vlasti upravo preko tematiziranja istih problema na kojima je SPS uspevao.

Vesna Bjekic (AIM)