MAKEDONIJA - BICE IZBORA, ALI KADA?

AIM Skopje, 15.11.1997

Izbori u Makedoniji su od samog pocetka demokratizacije potreba dana, a nikako da se odrze kada ih traze gradjani, a jos manje da bi obezbedili pravi demokratski iskorak. Tako je od 1990 godine, bice tako i 1998-me, osam godina kasnije.

Opoziciona Libaralno-demokratska partija (LDP) uputila je Sobranju, tacno na sestu godisnjicu demokratskog Ustava Makedonije, predlog da se vanredni parlamentarni izbori odrze 29 marta iduce godine i LDP je taj svoj predlog objavila i putem placenog oglasa u nezavisnoj stampi. Liberali su upoznali istovremeno i makedonsku javnost sa preciznom satnicom, pomocu koje nameravaju da prinude vlast da izvede taj poduhvat.

Taj detaljni plan, u kome glavno mesto ima donosenje zakona o izboru poslanika, vise je upucen vladajucoj koaliciji, kako bi se njime razoruzala tvrdnja da se predvremeni izbori u Makedoniji ne mogu odrzati. Naime, Vlada Socijaldemokratskog saveza (SDSM), nasuprot obecanjima premijera Branka Crvenkovskog da samo izbori mogu izleciti korumpiranu politiku i privredu zemlje, nikako nije voljan da prihvati predvremeno soucavanje sa biracima. Glavni izgovor je da nisu gotovi svi potrebni zakoni da bi izbori bili zaista fer i slobodni.

Natezanje oko izbora traje od prvog visepartiskog glasanja 1990 godine, izbori su tada odrzani sa zastarelim, nesto malo nasminkanim zakonima SFRJ. Pobedila je VMRO-DPMNE, ali nije mogla da sa svojih 38 poslanika od ukupnog 120, sastavi vladu. To nije mogao da uradi ni SKM-PDP (od koga je kasnije postao SDSM) sa 31 poslanikom.

Suocena parlamentarnom paralizom, Makedonija je tada bila pred dilemom, ici na nove izbore, ili naci neko trece resenje. Vestim manevrom predsednika Kire Gligorova, koji je izabran tek nakon ponovljenog glasanja u novom parlamentu, javnost je dovedena u zabludu (koja traje od tada) da je opasno (i skupo) ici veoma cesto na izbore.

Opasnost je tada dolazila sa severa, sto od JNA, sto od Milosevica, pa je Gligorov mogao da gradjane Makedonije ubedi da je dobro, u otsustvu partijski definisane vlasti, prihvatiti "strucnu" vladu. Nikako nove izbore.

To je lako proslo u SKM - PDP, koji se bojao definitivnog poraza, ali i u VMRO-DPMNE, koja je bila sokirana od pobede. Njeno vodjstvo nije ni moglo pojmiti da ce dobiti toliko mandata. I oni su se bojali da nece moci, kao relativno nova i jos nestrukturirana partija, da ponove uspeh. Jedino su Albanske partije bile mirne. One su imale stabilno biracko telo, koje je kasnije i potvrdilo da makedonski parlament nece nikada biti bez najmanje 20-tak albanskih poslanika. Naravno, raznih politickih boja, ali ujedinjeni oko ideje za ostvarivanje sto veceg korpusa nacionalnih prava.

Jednostavno, izborni rezultati su ponisteni stvaranjem strucne vlade u kojoj su samo po jedan ministar javno priznali da su iz redova SKM-PDP i VMRO-DPMNE, dok su ostali krili partisku pripadnost, da bi kasnije oni koji su ostali obznanili da su svo vreme bili reformisani komunisti. Bar sto se tice izvrsne vlasti.

Sto se tice Sobranja, atomizirani poslanicki redovi su namerno zadrzani, da bi se zatim razne svadje i paralizacije Sobranja koristile za odlaganje pravih izbora. Jer, kako tada, tako i sada, svima je u Makedoniji jasno da se njen politicki zivot moze uvesti u normalne demokratske tokove, samo pod uslovom da se na stvarnim izborima u parlamentu kompletira prava politicka slika javnosti.

Naravno, strucna vlada nije ni mogla, a nije ni bilo predvidjeno da odmakne daleko u realizaciji demokratskih politickih i ekonomskih reformi. Nije bilo moguce jer nije, za neka kljucna pitanja, imala podrsku u parlamentu. Partije su stajale iza nje samo oko opstih, cesto za same reforme, nevaznih stvari. Tako je i pripremljen i usvojen kompromisni Ustav Republike Makedonije, koji je i tada i sada bio pretesan da bi regulisao kompleksnu politicko-etnicku kartu makedonskih demokratskih problema.

Vlada strucnjaka Nikole Kljuseva nije dugo trajala, taman toliko da bi se izvela imobilizacija reformi. Pala je taman kada je bilo potrebno. Kada je uspela da donese onoliko zakona, koliko je bilo potrebno da drzava funkcionise kao servis partije na vlasti. Kljusev je pao manevrom njegovog politickog sponzora, predsednika Gligorova.

Naslutivsi igru, mandatar SKM-PDP Petar Gosev, je vratio mandat. Mladi Branko Crvenkovski je odmah privatio "stafetnu" palicu. Znao je da se najveca partija VMRO-DPMNE boji vlasti, jer nije u stanju da je sama drzi, a jos manje da formira vladu. Ponudio je Reformistima (sadasnjim Liberalima) koaliciju, koju su ovi u letu prihvatili. Dobili su na poklon vlast, koja im je bila sve dalja i dalja, nakon pada Anta Markovica. Albanska PDP (Partija demokratskog prosperiteta) nije imala nikakvih dilema, jednostavno je prihvatila da njeni ministri u novom, partijskom kabinetu, budu sa minimalnim promenama, isti oni su koji kao strucnjaci bili ministri u strucnoj vladi.

Crvenkovski je tada obecao vanredne izbore, i obecava ih i danas, ali nikako nije voljan da ispuni obecanje i odrzi te izbore.

Izbori, ali redovni, istini za volju, odrzani su 1994 godine, u ustavnom roku od cetiri godine. Nisu, medjutim, bili pravi izbori. Biracki spiskovi su bili falsifikovani. Rezultati su bili tako nastimani da sprece opozicionu VMRO-DPMNE da dodje na vlast, koja je u medjuvremenu toliko ojacala da je postala najveca i najorganizovanija partija sa veoma lojalnim jezgrom.

Da su izbori 1994 godine falsifikovani, potvrdio je i Stojan Andov, tada deo vladajuce koalicije i izbornog Saveza za Makedoniju i dojucerasnji predsednik Sobranja. On je sada, kao bivsi predsednik Sobranja i aktualni lider opozicije, nakon izlaska iz Saveza i vlade, prvi u redu onih koji traze predvremene izbore. Naime i zbog toga sto su izbori 1990 bili uzurpirani, a ovi iz 1994 falsifikovani, kako sam sada priznaje.

Posto je makedonska javnost jos uvek raspolozena da reforme njenog, najgorijeg oblika post-komunizma, sprovodi demokratskim putem, odazvala se prosle godine masovno na poziv opozicije predvodjene VMRO-DPMNE i tadasnje DEmokratske partije (DP) i sakupila je preko 220 hiljada potpisa za predvremene izbore.

Zakon o referendumu zahteva samo 150 hiljada, ali nista zato. Vlast nije bila voljna da raspusti parlamnet, niti je ovaj to hteo da uradi dobrovoljno. Makedonski Ustav predvidja da se izbori mogu odrzati samo ako se Sobranje samo raspusti, pa je rezim vestim manevrom, sve to gurnuo u drugi plan. Iskoristio je ponovo opasnost, ali ovog puta od Albanaca. Naime, izgivor je bio: ako se orihvate vanredni izbori, onda ce Albanci svakog casa traziti po jedan referendum da bi se otcepili.

Proslo je ravno sedam godina od prvih "demokratskih" izbora, a Makedonija demokratiju i nije videla. Izbora je bilo, ali su oni daleko od pravih. U javnosti sada rastu druge tenzije. Nezadovoljstvo sve naglijim propadanjem ekonomije, ali i sa nikada do kraja zapocetih, a kamo li izvedenih politickih reformi, naglo i opasno raste. Broj nezaposlenih se popeo na 400 hiljada, stecajnih radnika ima vise od redovno zaposlenih, a oni koji nesto rade, plate primaju svaki sest meseci.

Zatim, skandal posebne vrste je privatizacija. U javnosti se makedonski model preobrazaja drustvene svojine javno naziva pljackom. Propadaju privatizirana preduzeca, u nekim se privatizacija revidira, a drugi ne znaju sta ce sada kada je sverc sa Srbijom (za vreme blokade) prestao da bude glavna ekonomska grana Makedonije.

Ici na izbore u takvim uslovima za vladajuci SDSM znaci izvrsiti samoubistvo. Premijer i predsednik SDSM, Branko Crvenkovski pokusava da izmanevrise dovoljno prostora za predah i nuznu reorganizaciju njegove partije. Samo je SDSM ostao prakticno nepromenjen, tim pre sto je u procesu gubljenja prestiza i poverenja izgubio i ono malo intelektualaca koji su cinili njegovo jezgro.

Racuna na inostrane kredite, na podrsku amerikanaca - ali pod uslovom da dokaze da kontrolise situaciju. Najvise svoje celjade - Oktopod. Naime Crvenkovski je u jednom od onih poslovicnih trenutaka skretanja paznje javnosti na "unutrasnje i spoljen neprijatelje" obecao da ce raskrinkati mafiju i organizovani kriminal: "Oktopod, ciji kraci guse drustvo, a glava mu je u vlasti! Pa i da je u pitanju sveti SDSM!"

Te su reci mladog premijera ostale bez zavrsnice, ali se zato rok za izbore, koje je kao predvremene i lek sam ponudio, blizi. Jer, iduca godina ce biti godina izbora. Ako ne vanrednih, onda sigurno redovnih.

Stice se utisak da su iskoristeni svi manevri i da ce vlast, sada vec suocena javnim pristiskom LDP, koja je nastala od delova Demokratske partije i Reformista-liberala, morati da popusti. Tim pre sto je iza LDP stala i mocna VMRO-DPMNE.

Vlast mora sada da vodi vise racuna o politickim snagama u zemlji, jer se na politickoj sceni javlja novi raspored. Jaca VMRO-DPMNE, koji se definitivno oslobodio nasledjenih i nametnutih hipoteka. sada mirno plovi desnom maticom makedonske politike.

Zato je levica uzbudjena. Posto se politika u Makedoniji, istoriski gledano, u zadnji sto godina, delila na desnicu i levicu, na VMRO i Socijaliste. Frka na levoj strani je sada, ko ce uci u istoriske cizme nekadasnjih makedonskih socijalista koji su u turskom parlamentu imali poslanike, a nisu ni potpisali ujedinjenje u Vukovaru.

Liberali, ojacani brakom sa Gosevim i njegovim krilom DP, koje ga prati jos iz SKM, bi hteli da njima pripadne ta cast. Zato i grade taj imidz, a istovremeno se priblizavaju i predsedniku Gligorovu, kome je, s druge strane, jasno da moze lako da ostane "kao najveca investicija SDSM" veoma usamljen, ako na izbore 1998 godine pobedi opozicija.

U sustini, Kiro Gligorov, koji je dosada gradio svoju poziciju kao predsednik drzave iz redova samo jedne partije - SDSM, najbolje se snalazi. Latio se posla, onog koji najbolje zna

• politickog manevrisanja. Uspeo je da oko clanstva u NATO i EU okupi oko sebe makedonsku poziciju i opoziciju, pa sada vec demonstrira prisnost s njima i, konsultirajuci ih, integrise ih u svoj "entourage". Gradi prisnost, osobito sa LDP, ocekujuci da se ovi, mozda u obnovljenom "Savezu za Makedoniju" sa jednim krilom SDSM, moci da jos jednom osujete VMRO-DPMNE i da je sprece da dodje na vlast.

Prema tome, od manevara u tom pravcu zavisi da li ce izbori u Makedoniji iduce godine biti vanredni ili redovni. A ne zbog toga sto zakoni nisu gotovi, ili sto prestoji neka opasnost, ili sto su skupi.

AIM Skopje SLOBODAN CASULE