PUPUSTA LI MILOSEVIC

Nova strujanja u vladajucoj politicko-ekonomskoj eliti Jugoslavije

Epizoda s ostavkom Koste Mihajlovica pokazuje da se javljaju kadrovi u Saveznoj vladi koji su za elasticniji dijalog sa medjunarodnom zajednicom. Liberalnija struja ocekuje pomoc i od strane novog crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, tako da se sukob ne bi odvijao na srpsko-crnogorskoj, vec na konzervativno-liberalnoj liniji

AIM, BEOGRAD, 13. 11. 1997.

Od raspada bivse SFRJ srpski rezim se drzi svoje strategije "ignorisanja sveta", iako ona ne daje nikakve rezultate, osim sto sve veci deo stanovnistva pada u duboko siromastvo. Povodom toga se ovih dana oglasila i Evropska unija, koja je srpskoj javnosti dala da znanja da Evropa i medjunarodna zajednica nisu krive za porazvajuce rezultate nacionalisticke politike, koji vodi srpsko rukovodstvo.

Hoce li neko iz ovoga izvuci pouke?

Prvi znaci pucanja dosadasnje upornosti u resavanju spornih pitanja s bivsim republikama SFRJ oko njenog nasledja javili su se kada je do sada neprikosnoveni, sef jugoslovenskog pregovarackog tima akademik Kosta Mihajlovic najavio ostavku na tu svoju funkciju. Iako ima punih 80 godina Mihajlovic se pokazao kao zilav, ali besplodan pregovarac. Drugima nije davao za pravo, a za svoje stavove nije mogao da privoli ostale. Zato su pregovori oko nasledjivanja bivse drzave od strane njenih republika zapali u visegodisnji corsokak.

Odlazak Koste Mihajlovica, inace jednog od autora kontroverznog Memoranduma, koji je trebao da posluzi kao dokaz neravnopravnog ekonomskog i politickog polozaja Srbije u nekadasnjoj Jugoslaviji, primljen je kao znak da se nesto menja u srpskom odnosu prema sukcesiji. Akademik se, medjutim, brzo predomislio i svoju ishitrenu ostavku objasnio je ljutnjom na puno mladjeg Danka Djunica, inace potpredsednika Savezne vlade, koji zastupa opredeljenje da u pregovorima s institucijama medjunarodne zajednice treba biti elesticniji.

Mihajlovica, koji je naucio da instrukcije dobija jedino od Slobodana Milosevica, iznenadila je Djuniceva nesposlusnost, pa je zaprecenom ostavkom ovome hteo da pokaze ko je stariji u hijerarhiji. Kako se, medjutim, Djunicu nije nista dogodilo, ocigledno proizilazi da je Milosevic prepustio starog Mihajlovica "mladim lavovima", poput Djunica da mu se suprotstave i pomognu mu da shvati "koliko je sati", kako bi sam otisao, a Milosevic ostao po strani u celom sukobu.

Odlasku Mihajlovica najvise bi se obradovali prakticni Slovenci, kojima je ekonomija na prvom mestu, pa je sef njihove prgovaracke grupe Miran Mejak vec dao izjavu u tom smislu. Data, pa povucena, ostavka Mihajlovica, imala je, naravno najveceg odjeka u samoj Srbiji u cijoj javnosti postoji sve manje raspolozenje da se podize izolacionisticki zid prema spoljnem svetu. Zato je uzdrmani poloazaj Kosta Mihajlovica protumacen kao opipljiv znak napustanje dosadasnje politike, koja se u praski pokazala porazavajucom za ekonomsko stanje u Srbije i njen medjunarodni polozaj.

Ministri Savezne vlade u mnogobrojnim pregovorima s predstavnicima medjunarodne zajednice nisu uspeli da rese nijedno sporno pitanje. Po povratku u zemlju davali su objasnjanja po kojima razloge za takve ishode treba traziti u politickim odnosima Jugoslavije sa svetom. Savezna vlada je zaduzena da vodi spoljnu politiku i unutrasnji ekonomski razvoj. U rukovodecoj nomenklaturi postoji opredeljenje za ubrzani ekonomski razvoj, jer je to jedini nacin da se ublaze unutrasnje tenzije, koje proizilaze iz sve tezeg zivota ogromne vecine stanovnistva. Vise od polovine radno sposobnih je nezaposleno, a i oni koji rade uglavnom se nalaze na placenom odmoru.

Rukovodilac srpskog koordinacionog tima za razvoj Dragan Tomic s velikim zadovoljstvom je saopstio da je u septembru prvi put zaposlenost kapaciteta dostigla 50 odsto u odnosu na 1990. godinu. Saveznim ministrima, medjutim ne polazi za rukom da osiguraju povoljne uslove za dinamicniji ekonomski razvoj, po kojem bi se godisnji drustveni proizvod povecavao za 10 odsto. Jedino s tolikim rastom Jugoslavija bi mogla da do 2005. godine dostigne ekonomski razvoj iz 1990. godine.

Kljucni razlog zasto saveznoj vladi ne uspeva da obezbedi dinamicniji ekonomski razvoj je nedostatak domacih finansijskih izvora, a zaduzivanje u inostranstvu je onemoguceno zbog spoljnog zida sankcija. Medjunarodna zajednica, medjutim, objasnjava da se uzroci postojanja zabrane pristupa stranim financijskim izvorima nalaze u neprihvatljivom politickom delovanju Jugoslavije, koje je suprotnosti sa utvrdjenim medjunarodnim pravilima. Jugoslaviji su jasno postavljeni uslovi koje mora da ispuni ukoliko zeli da se nadje u drustvu medjunarodne zajednice: uspostavljanje demokratije, postovanje ljudskih prava, ostvarivanje dobrosusedskih odnosa, resavanje polozaja nacionalnih manjina, u prvom redu na Kosovu, omogucavanje slobode medija, sprovodjenje zakljucaka Gonzalesove komisije oko izborne procedure, saradnja s Haskim sudom, sprovodjenje ekonomske i drustvene reforme.

Do sada je rezim, predstavljen u liku Slobodana Milosevica, uporno odbijao da se ozbiljno pozabavi s bilo kojim od spomenutih uslova. Zato je ministrima Savezne vlade dosadilo da vode besplodne razgovore u svetu, jer ishod zavisi od politicke spremnosti rezima da promeni svoj odnos, kojeg uporno objasnjava borbom za ocuvanje nezavisnosti, a istovremeno se ne pamti kada je zemlja bila u tolikoj zavisnosti kao sada. Zato se kod pojedinih ministara oseca naraslo neraspolozenje prema takvoj tvrdokornoj politici. Kako jos nisu dovoljno jaki da se direktno suprostave samom Milosevicu oni su se odlucili da postupno ruse njegove poslusnike. Kosta Mihajlovic spada u tu grupu ljudi kojih se treba osloboditi da bi Jugoslavija mogla da pokaze veci stepen kooeperativnosti u komunikaciji sa svetom.

Na nagovor Milosevica predsednik Savezne vlade Radoje Kontic postavio je Zorana Lilica za jos jednog potpredsednika Vlade. Da li je Lilic ubacen u ministarski kabinet da bi Milosevic lakse kontrolisao ministre koji pokusavaju da politiku stave u sluzbu ekonomije ili da ih jos vise ohrabri, jer se Lilic pokazao kao osoba s vecim smislom za saradnju od Koste Mihajlovica i njemu slicnih na koje se sef savezne drzave oslanjao kao na odane poslusnike, videce se vrlo brzo.

Bez obzira kakva je uloga namenjena Lilicu, gotovo je sigurno da ce Savezna vlada pretrpeti krupne kadrovske promene i morati da napravi krupni zaokret u obavljanju svoje ustavne uloge, koja joj daje odgromna ovlascenja na unutrasnjem i spoljnom planu. Razlozi takvih promena sadrzani su u rezultatu predsednickih izbora u Crnoj Gori. Novi predsednik Crne Gore Milo Djukanovic je najavio da ce biti uporan u nastojanju da se kompetencije za vodjenje spoljne i unutrasnje politike presele iz Milosevicevog kabineta u nadleznost Savezne lade. Radoje Kontic, iako crnogorski kadar nije cestitao Djukanovicu na izboru, sto se moze shvatiti kao njegovo produzavanje vernosti Milosevicu. To ce ga verovatno kostati premijerske funkcije.

Nije iskljuceno da posle kadrovskih promena u Saveznoj vladi dodje do zanimljive situacije u kojoj bi pojedini njeni ministri, sa srpske strane, kao sto su Danko Djunic, lakse nasli zajednicki jezik s novom crnogorskom garniturom u Saveznoj vladi, nego sa srpskim rezimom. Dogodi li se tako nesto Milosevic bi se nasao u novoj neprijatnoj situaciji, jer bi morao da se suoci i s oponentima iz svojih redova. Djunic, doduse, nije clan Miloseviceve politicke stranke, ali je u Saveznu vladu usao na preporuku srpskog lidera.

Iako se sve odigrava iza zatvorenih vrata, na osnovu onoga sto iz "bezazlenih izjava" predstavnika liberalnije struje procuri u javnost, nije iskljuceno da uskoro dodje do zanimljivog obracuna na saveznom novou u kome sukobljene strane ne bi bile podeljene na srpsku, s jedne, i crnogorsku s druge strane, vec bi se podela oprecnih strana obavila na osnovu tvrde i meke linije. Prva insistira na samoizolaciju, bez obzira na cenu, dok je druga spremna da u komunikaciji sa svetom zauzme elesticniju strategiju, odnosno da u cilju omogucavanja ekonomskog oporavka i brzeg razvoja pronadje put do uspostavljanja zajednickog jezika sa medjunarodnom zajednicom. Zanimljivo je da se ta liberalnija struja ne nalazi ni u jednoj od stranaka na srpskoj politickoj sceni, vec je uglavnom sastavljena od slobodno mislecih ljudi i strucno potkovanih. Ostaje da se vidi da li ce ih u medjuvremenu prihvatiti neka od politickih stranaka, odnosno da li ce njihov program dobiti politicku podrsku.

Ratomir Petkovic (AIM)