SUSRET "RADIKALA" I "MUDRACA"

AIM Skopje, 12.11.1997

Nakon neocekivanog "samita kod predsednika" pre balkanskog samita na Kritu, na kome su ucestvovale sve najrelevantne politicke partije u zemlji gde se govorilo o sonovnim pravcima u spoljnoj politici, koji je stavio u nedoumici domace analiticare po pitanju njegovog motiva, predsednik Makedonije je par dana nakon povratka sa Krita uspeo da ponovo iznenadi a pomalo i zbuni javnost. Razlog za ovo je bio poziv upucen "radikalnoj" Demokratskoj partiji Albanaca (DPA) da poseti njegov kabinet sa ciljem da razmene mislenje, ali ovog puta (za razliku od prvog grupnog susreta), o unutrasnjim problemima. Na osnovu sturih inforamcija koje su procurile u javnost nakon ovog susreta koji je trajao puna cetiri sata, saznaje se da su dve strane razgovarale o "najvrucim" temama u sferi medjutnickih odnosa ukljucujuci i tragicni dogadjaj u Gostivaru. Prema izjavi lidera DPA na ovom susretu se razgovaralo i o sudjenju gostivarskog gradonacalnika, Rufi Osmani koga je osnovni sud u Gostivaru osudio na 13,8 godina zatvora,a kao obrazlozenje za ovu temu on je naveo da je ovaj sudski proces "vazan za stabilnost u zemlji".

Prema saopstenju njegovog kabineta predsednik Gligorov je naglasio da se medjuetnicki problemi mogu resavati jedino uz dijalog i u okviru institucija sisteam. U izricanju ovog stava predsednika, koji je inace dobro poznat javnosti, verovatno lezi i najveci deo enigmaticnosti motiva njegovog poziva za razgovor adresiran do partije koju je on u nekoliko navrata identifikovao kao radikalnu i opasnu za stabilnost zemlje. Razlog ove iznenadne otvorenosti, a moglo bi se cak reci i - uvidjajnosti predsednika, verovatno se treba traziti na Kritu, odnosno na nedavno odrzanom samitu koji je kao jedno od najvecih dostignuca imao neformalne susrete lidera zemalja ucesnica. Jedan od ovih susreta bio je i onaj izmedju makedonskog predsednika Gligorova i albanskog premijera Nano na kome je, kako je naveo makedonski predsednik, Nano rekao da Albanci koji zive van maticne drzave moraju postivati zakone zemalja u kojima zive kao i poznati princip nepromenljivosti granica. Nije tesko zakljuciti da je, "naoruzan" ovim stavom sluzbene Albanije, makedonski predsednik zakljucio da je sada pravi trenutak da pozove za sto (sada) "razpruzane" albanske "radikale" koji su u bezbroj navrata ponavljali tezu da se do pravog dijaloga sa makedonskom stranom moze doci tek nakon politicke krize koju bi, naravno, oni izazvali. Verovatno racunajuci da su u svojoj nameri "radikali" polagali velike nade na podrsku iz maticne drzave, makedonski predsednik je ukalkulirao da sada kada je dobio navedena uverenja iz Albanije, nema "opasnosti" od direktnog susreta sa liderom DPA, u smislu da on namece odredjene stavove.

Ukoliko se zna historijat odnosa DPA i albanskih socijalista koji su nedavno dosli na vlast, nije tesko zakljuciti da je "mudrac" (kako njegovi politicki prijatelji cesto zovu makedonskog predsednika) procenio da je sada pravi trenutak da predje u napad i podeli neki "ocinski savet" mladim "usijanim" glavama koje su se mozda previse naslanjale na podrsku iz Albanije u vreme dok su na vlast bili demokrati bivseg predsednika, Sali Berise. Naime, poznato je da su albanski opozicionari u Makedoniji pre par godina cak javno su obznanili da nece suradjivati sa albanskim socijalistima io u slucaju da oni jednog dana dodju na vlast. Sada kada se to i desilo jasno je da oni ne mogu racunati na podrsku iz Albanije, pa bila ona i samo moralna, sto istovremeno znaci slabljenje njihove pozicije u odnosu na makedonsku vlast i medjunarodnu javnost. A suvisno je i reci da je ovaj efekat visestruko veci nakon eksplicitne izjave albanskog premijera, bez obzira kakvi su bili motivi njegove izjave.

Pored ove mogucnosti u vezi motiva koji su naveli predsednika Gligorova da po prvi put zatrazi susret sa liderima ove albanske opozicione partije, iako su oni pre ovoga uzaludno trazili da se sretnu sa prvim covekom drzave, moze se reci da ovo pretstavlja i pocetak predizborne kampanje predsednika u korist makedonskih partija na vlasti.Poenta je u tome sto politicka aktivnost ove partija, koju vlada i pored svojih napora ne moze neutralizirati, direktno ugrozava ugled vlastodrzaca medju makedonskim glasacima zbog njene "nemoci da zastiti drzavu". Ukoliko bi predsednik drzave, uz spomenutu indirektnu pomoc iz Tirane, uspeo da dovede "uz zid" albanske "radikale", nema sumnje da bi to znacilo veliko olaksnaje za aktualnu vlast koja tesko uspeva kontrolisati stanje u zapadnoj Makedoniji gde su na poslednjim lokalnim izborima albanski opozicionari osvojili najveci deo vlasti porazivsi drugu albansku partiju, PDP koja ucestvuje u koalicionoj vladi.

Sa druge strane, bilo bi zaista naivno ocekivati da ce se sada DPA odjednom povuci sa svojih pozicija koje su joj donele skoro sve sto je stekla na politickoj sceni Makedonije. Kao indikacija za ovu pretpostavku moze posluziti slucaj odbivanja suda da registruje ovu partiju koja je nastala fuzijom dve albanskih opozicionih partija, PDPA (Partija demokratskog prosperiteta Albanaca) i NDP (Narodne demokratske partije). Osnovni razlog zasto sud odbiva njihov zahtev lezi i cinjenici sto se u programu ove partije nalazi i aspiracija za samopredelenje naroda, sto se na makedonskoj strani dozivljava kao aspiracija za otceplenje dela zemlje. Kad se zna da je albanski premijer javno pozvao Albance van granica Albanije da ne pomisljaju na promenu granica onda je jos lkase zakljuciti zasto je predsednik Makedonije upravo sada odlucio da sedene za zajednicki sto sa istim ljudima koji su bezbroj puta optuzeni za upravo takve namere.

Iako je i siroj makedonskoj javnosti jasno da iza ovog neocekivanog susreta mora biti neki "debeli razlog", ipak je tecko dato ocenu koji ce biti konacni efekat za politicku atmosferu u zemlji koja prolazi kroz period jako niske medjuetnicke suradnje. Mozda ce nastavak sudjenja gostivarskog gradonacalnika u apelacionom sudu biti prvi "lakmus test" koji ce pokazati da li je i vlast spremna da se urazumi ako su albanski opozicionari vec bili "primorani" da to ucine zbog svojevrsnog indirektnog pritiska koji je dosao iz Tirane, cime bi se stvorili i realni uslovi za relaksaciju medjuetnickih odnosa u celini.

AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI