STRATEGIJA BLATNJAVIH CIPELA

SDS na izborima

Od proslogodisnjeg pobednickog slogana "Pobedili smo nastavljamo", SDS je spao na ocajnicko "Izdrzati, izdrzati, izdrzati"

Banjaluka, 12. novembar 1997. (AIM)

Hoce li SDS propasti na vanrednim parlamentarnim izborima, pitanje je koje u RS cesce postavljaju optimisti nego realisti, sto ce reci da se stvar za razmatranje tek nalazi na putu od digestivnog trakta do glave. Jer, iako se ta stranka poslije sedam godina vladavine - u kojoj su katastrofalno siromasili svi oni koji se nisu bogatili - nasla na ivici ambisa, uz malo pretjerivanja moze se reci da je sve ono sto je slabilo SDS istovremeno i jacalo njihovu unutrasnju organizaciju i mobilisalo preostalo clanstvo.

Redom, napad predsednice Biljane Plavsic na drzavni kriminal, koji se odvijao pod kontrolom vladajuce stranke, jeste osuo redove SDS-a, ali je one koji su preostali istovremeno toliko doveo u red, da su najzad shvatili da ce posle izbora biti na vlasti ili u zatvoru. A to sa stanovista predizborne motivacije nije malo. Gubitak drzavne tv-mreze iz kontrole vladajuce stranke jeste ostavio Krajisnika i Buhu bez slike kojom su u svaku srpsku kucu unosili optimizam nastao na perverznoj simbiozi novinarskih komentara i prevrtanja cinjenica, od cega se svakom tv-pretplatniku cinilo da zivi bar malo bolje nego sto zapravo jeste. Ali taj gubitak je SDS i izvukao iz dekadentne lezernosti vladajuce stranke i istjerao ih iz kabineta na teren, gde se medju Srbima jos uvek najvise uzimaju glasovi. Osim toga, nesto manja minutaza na drzavnoj televiziji za vlasti s Pala nadoknadjena je propagandnim predizbornim spotom iz Kancelarije visokog predstavnika - koji, od svoje leksike do ravnog neemotivnog glasa koji objasnjava Srbima da je Momo bio bezobrazan, najvise podseca na partizanske filmove, gde sef Gestapoa preko lokalnog razglasa slobodarske Srbe poziva na lojalnost. Citavu stvar obilato zacinjava Karlos Vestendorp, koji u svakoj dnevnoj zapovijesti obavezno uputi po neki ultimatum Krajisniku, tako da je pravo cudo kako se SDS sa svojim poslovicnim smislom za istorijske paralele jos nije dosjetio da cijelu stvar uporedi sa kragujevackih pedeset za jednog.

Posle prvog soka SDS je, dakle, uspeo da se pribere koliko se to moglo. Pri tome, naravno, jos nisu povratili staru sigurnost, pa bi za ilustraciju tog stanja mogla da posluzi recenica jednog "tvrdo kuvanog" esdeesovca s Pala, kojoj je potpisnik ovih redova bio svedok: "Da ovi Biljanini znaju u kakvom smo haosu, pokupili bi nas lopatom". Ono, medjutim, sto cijeloj stvari daje aromu jeste cinjenica da slicno raspolozenje vlada i kod "Biljaninih". Zbog svega toga predizborni nastup SDS-a bice baziran na uvezivanju mreze opstinskih radio-stanica, koje ce emitovati vijesti iz "centralnog mozga" s Pala, cije ce glavne poluge biti drzavna agencija SRNA i propagandni stab, koji ce voditi razduzeni direktor Srpske radio-televizije Miroslav Toholj.

Za citav taj projekat, tvrde upuceni, stiglo je i nesto para iz Srbije, ciji rezim , cini se, iz promiskuitetne ulazi u fazu one najsladje - tajne ljubavi prema Palama. Na Palama su, dakle, zakljucili da ce do izbora svi vodeci ljudi stranke morati da imaju blatnjave cipele obilazeci svaku lokalnu radio-stanicu i svako selo u RS, gde ce ubjedjivati svijet da je Amerika taman htjela da rasturi Bosnu i RS pripoji Srbiji, kad se pojavila Biljana Plavsic i citav posao pokvarila.

Kao predizborna platforma, na Palama je stampan prvi broj "Glasnika" SDS, koji se u formi letka rastura pod apokalipticnim naslovom "Izdrzati, izdrzati, izdrzati". Osnovna teza plasirana u "Glasniku" jeste da je opozicija izdajnicka, da prati iskljucivo regionalne interese, da "tuzaka tvrde Srbe Haskom tribunalu", da su im vazniji dolari nego sloboda i nezavisnost, dok opet za sebe kazu: "Ni jednu stratesku ni takticku gresku nismo napravili, iako je na ratnom i na politickom planu protiv nas bio skoro cio svet". Logici te recenice posvetili su isti prostor koliki i kriminalu. Dakle, ni rijec. Sudeci prema tonu odsudne bitke, koji preovladava u "Glasniku", neki koji se smatraju upucenima veruju da ga je pisao licno Radovan Karadzic, dok oni koji u tekstu prepoznaju snazan epsko-literarni naboj veruju da iza njega stoji Miroslav Toholj.

Kako god bilo, SDS ulazi u kampanju pod uslovima kakve nikada nije mogao da ocekuje, ali i uz nesvjesnu pomoc medjunarodne zajednice, koja veruje da frustracija srpskog birackog tijela vise dolazi iz praznog zeluca, nego iz osjecaja kompleksa zbog izgubljenog rata. Taj kompleks mogao bi biti presudan faktor za dobijanje izbora. To znaci da ce SDS i opozicione stranke najvecu bitku voditi za "istorijsku istinu" o minulom ratu. Onaj ko nadje bolje opravdanje za izgubljeni rat, a pri tome bude dovoljno ubjedljiv u odbijanju da se prizna kako je on izgubljen, moci ce da racuna sa vecinom neodlucnih biraca.

Zbog svega toga se opravdano vjeruje da su sanse SDS-a jos uvijek najvece. To, naravno, ne znaci da vladajuca stranka moze racunati sa nadpolovicnom vecinom, ali bi mogli biti blizu toga uz malo srece zajedno s radikalima, koji se, kao i u Srbiji, pojavljuju kao postratna trauma personalizovana u zestokim Srbima koji biracima nude neku vrstu eutanazije. Ostatak glasova bice podijeljen izmedju srpske opozicije i stranaka iz Federacije, koje racunaju sa obaveznih dvadeset odsto mandata. U opoziciji je na prvom mjestu Srpski narodni savez Biljane Plavsic, koji, medjutim, ne pokazuje ni deseti dio "pogonskog goriva" koje posjeduje njegov lider. To znaci da ce ova ambiciozna partija, ciji se clanovi predstavljaju kao esdeesovci "cistih ruku", ukoliko ne pokaze vise energije u kampanji, morati da se zadovolji sa deset do petnaest odsto glasova. U protivnom, njihov skor mogao bi mozda da ide i do 25 odsto, ali tesko preko toga.

Najvjernije biracko tijelo u RS, pokazali su prethodni izbori, imaju socijalisti, koji racunaju sa svojih obaveznih 20 odsto. Ovoga puta, medjutim, oni nisu bez sansi da probiju tu granicu snova pustajuci da se bivsi i sadasnji esdeesovci medjusobno optuzuju za kriminal i izdaju. Ostalo ce podijeliti tzv. male stranke, koje svoje postojanje pravdaju time sto redovno velikima kvare posao. I to je sve. Takodje ne treba zaboraviti da se izbori u RS odvijaju u zapaljivoj atmosferi i da ce biti prava sreca ako do njihovog odrzavanja u srpskim novinama crna hronika ostane manje citana novinska rubrika od stranacke. A da ce vec poslije objavljivanja prvih izbornih rezultata biti i onih imena sa izbornih lista koja ce krenuti na put preko Drine, u to ne treba sumnjati. I jedni i drugi se nadaju da to nece biti bas oni, ali s jednim se slazu svi: nema lepseg sukoba od bratskog.

Ivan Djordjevic