OZIVLJAVANJE MRTVAKA

Svojinska transformacija na Kosovu

Bez obzira sto je srpska vlada "posebnim programom o transformaciji" obuhvatila samo 11 preduzeca na Kosovu, indirektno je njime obuhvacena celokupna privreda, koja je inace ranijih godina administrativnim merama integrisana sa slicnim proizvodnim kapacitetima u Srbiji. Kosovski Albanci ne ucestvuju u ovom procesu, jer ne prihvataju ni jedan zakon koji donosi, odnosno namece srpski establisment, ali je ipak prisutan strah da ce njihovi proizvodni pogoni biti prodati po apsurdno niskim cenama.

Zbog toga i usvojeni Zakon o svojinskoj transformaciji ne prolazi nezapazeno na ovim prostorima. Iako ga ovdasnji Albanci dozivljavaju kao svaki drugi zakon jedne strane drzave, ipak je analiziran na raznim profesionalnim i politickim skupovima. Sama cinjenica da je dr.Ibrahim Rugova u svom redovnom susretu sa novinarima rekao da je "srpski rezim izneo na prodaju kapitalne privredne objekte Kosova, kao "Trepcu", "Elektroprivredu", "Feronikal",itd. sto predstavlja jedan ekonomski pritisak nad Kosovom i njenim gradjanima", dovoljno ilustruje ozbiljnost i preokupiranost albanskog establismenta ovom problematikom. Rugova je zatim dodao: "Apelujemo na medjunarodnu zajednicu i na profesionalne agencije UN da izvrse pritisak na Beograd, kako bi se ovaj proces obustavio. Legitimni organi Republike Kosova i ovom prilikom upozoravaju strane firme da svaki ugovor potpisan sa takvom namerom, kao sto je to uradila grcka firma "Mytilinios", bice nistavan i tuzicemo ih medjunarodnom haskom tribunalu", zapretio je Rugova.

Povodom istog zakona reagovala je i kosovska vlada u egzilu, kojeg je okvalifikovala stetnim, a cija je namera unistavanje ionako raubovane kosovske privrede. Preko raznih tribina izjasnili su se ekonomisti, pravnici i druge profesionalne kategorije, misljenjima koja se ne razlikuju mnogo od onoga sto odredjuje kosovska politicka i partijska vrhuska.

Za razliku od drugih oblika transformacije najvise komentara je izazvao onaj koji se sprovodi "posebnim programom Vlade Srbije". Ne samo zato sto se smatra da je to vec ranije pripremljena klopka, nego nije dovoljno objasnjeno sta se pod ovim oblikom transformacije podrazumeva, koji su bili relevantni kriterijumi za donosenje ovakve odluke, zasto je ovim oblikom na direktan ili indirektan nacin obuhvacena skoro celokupna privreda Kosova, i zasto se njoj zuri sa ovakvim aktivnostima kada na Kosovu jos ne postoje ni elementarne pretpostavke za realizaciju programa svojinske transformacije?

Iako se Albanci ni o cemu nisu ni pitali, Vlada Srbije preduzima sve neophodne mere da krene sa transformacijom i tamo gde oni cine ogromnu vecinu. O tome govore i cinjenice da

se ranije sklopljeni trgovinski aranzmani sa stranim firmama mogu pretvoriti u visi oblik saradnje, ili njeno ucestvovanje u transformaciji. Od ukupno 75 preduzeca koja ce srpska vlada transformisati "posebnim programom" 11, koja se nalaze na Kosovu su: "Feronikal", "Trepca", "Strezovce" u Kosovskoj Kamenici, "Sar" u Djeneral Jankovicu, Fabrika papira u Lipljanu, "Balkan" u Suvoj Reci, prizrenski "Progres" i "Printeks", Duvanska Industrija Gnjilane, urosevacki Drvni Kombinat i aerodrom "Pristina". Medjutim, ako se uzmu u obzir preduzeca sa Kosova koja su u toku 1990 i 1991. godine administrativnim merama usla u sastav korporacija, holding kompanija i koncerna u Srbiji, tada se lista preduzeca koja ce se transformisati posebnim programom znatno prosiriti. Navodimo par primera. U sastavu AD "Sartid 1913" iz Smedereva su vucitrnska fabrika pocinkovanog lima, urosevacka fabrika savnih cevi i gnjilanska fabrika radijatora "Jugoterm". Kao clanica DMB holding korporacije u Rakovici je i "Metalac" iz Janjeva, "Zastava" ima i Fabriku autodelova u Peci, "Minel Holding" iz Beograda u svoj sastav je integrisao pristinski "Energoinvest", "Vineks" u Vitini uclanjen je u korporaciju ILR iz Beograda, kao sto je u istom polozaju i veliki broj tadasnjih poljoprivrednih kombinata, uclanjenjem u sastav PKB Beograda. Nema sumnje da je ova lista znatno sira, jer, pre sest-sedam godina jedna od mnogih "patriotskih obaveza" onih koji su bili na celu prinudnih uprava bila je i integrisanje kosovskih firmi u srpsku privredu.

Osim toga postoje i drugi oblici da jedno preduzace obuhvaceno posebnim programom za sobom povuce i druga. Poznato je da "Trepca" u svom sastavu pored metalurgije i rudnika obuhvata i fabrike akumulatora i azotnih djubriva, smestene u Kosovskoj Mitrovici, kao i fabriku industrijskih baterija iz Peci, prizrensku "Famipu" i Fabriku lovacke municije u Srbici.

Neposredno pre donosenja Zakona o transformaciji "Sar" iz Djeneral Jankovica je transformisan kao holding kompanija u ciji su sastav cementara, krecana, fabrika za proizvodnju azbestcementnih ploca i cevi, "Silkapor" i "Kosovoplast", tako da u "poseban program" ne ulazi samo jedna fabrika, nego njih pet.

Ako se izuzmu javna preduzeca i objekti infrastrukture (elektroprivreda, zeleznica, putna privreda, PTT, hidrosistemi, itd.), za koje nije izricito receno da li ce uopste biti obuhvaceni svojinskom transformacijom, onda se sasvim logicno namece pitanje: koja su to preduzeca na Kosovu koja ce zaista biti transformisana na bazi kupovine i deobe akcija ili dokapitalizacijom?

Drustveno politicko i ukupno stanje na Kosovu jos uvek ne obezbedjuje neophodne uslove privredjivanja niti zivota uopste, da bi se mogla izvrsiti mobilizacija svih relevantnih faktora koji bi isli u prilog transaformaciji. Za prevazilazenje ovakvog stanja potrebni su krupni pomaci, pogotovo u politici, kako bi se stvorio ukupan ambijenat za dalje aktivnosti. Medjutim stanje pokazuje da u skorijoj buducnosti ne treba ocekivati nesto slicno.

Poslednji u nizu bezuspesnih pokusaja za revitalizaciju privrede Kosova i njeno stavljanje u funkciju posle dugogodisnjeg kolapsa, napravljen je pocetkom ove godine. Zavod za razvoj Srbije sacinio je program ekonomsko-finansijske konsolidacije privrede Kosova. Programom je odabrano osam privrednih subjekata. Medjutim, zbog nerealno sagledanog ukupnog stanja, predvidjena sredstva za konsolidaciju nisu usmerena, tako se od programa odustalo. Ocigledno da ni ovom prilikom nisu postojale ozbiljne namere za aktviranje i unapredjenjem privrede Kosova. Iz ovoga proizilazi da ce se najavljenim "posebnim programom" u stvari izvrsiti svojinska transformacija mrtvih kapitala, ili bolje reci rasprodaja kosovske privrede u bescenje.

Svoje misljenje o ovom zakonu izneo nam je i Muharem Ismajli, poslednji albanski direktor "Kosovske banke", koji kaze da ono sto postupak u vezi transformacije privrede Kosova dovodi do apsurda je i nerazreseno pitanje stecaja "Kosovske banke". Naime, preduzeca koje ce biti transformisana programom Vlade Srbije predstavljaju najvece duznike prema ovoj banci po inokreditima.

Njihova prezaduzenost ce prilikom procene znatno uticati na smanjenje ukupne vrednosti. To bi se moglo izbeci ako bi se njihove obaveze pretvorile u akcije. Ali u ovom slucaju, banka se kao glavni poverilac nalazi u stecaju, tako da razduzivanje putem akcija nije moguce, cak i da funkcionise trziste kapitala. To prakticno znaci da ce vrednost preduzeca na Kosovu biti osetno umanjena i to zbog dugogodisnjeg nerada, kao i po osnovu neizmirenih obaveza po deviznim kreditima.

AIM Pristina Ibrahim REXHEPI