KRIT:TRI DANA BALKANA

Balkanci su na Kritu obecali da ce uvazavati deset principa Helsinske povelje koju su izgleda svi po malo pogazili, mozda i pre njihovog polaska na Krit. U zavrsnoj deklaraciji Samita odrzanog na visokom nivou zemalja jugoistocne Evrope, kaze se "da cemo afirmisati nasu privrzenost za odustajanje od primene nasilja, za nemenjanje granica, za uvazavanje ljudskih prava i sloboda, kao i prava na slobodu veroispovesti, u izrazavanja, jednakosti i prava na samoopredeljenje..."

Na svecanosti koja ranije nije zapamcena u regionu, osam predstavnika drzava i vlada potpisali su zajednicku deklaraciju i odlucili su da se ponovo sledece godine okupe u Turskoj, kako bi raspravljali o implementaciji ove deklaracije kao, naravno, i deset principa Helsinkija.

Jugoslavija, Makedonija, Turska, Bosna, Bugarska su u kontinuitetu pogazili, najmanje polovinu od deset osnovnih principa Helsinkija i to preko ledja drzavljana druge nacionalnosti. Albanija je cesto izdavala jaku albanskiu tradiciju, jer je gazila principe Helsinkija na teret svojih drzavljana, albanske nacionalnosti. Pa ipak, da bi se doslo do kompromisa o jeziku zajednicke deklaracije, politickim direktorima osam ministarstava inostranih polova Balkana je bilo potrebno da zrtvuju dve ugodne noci na obalama Egejskog mora, dok su njihovi sefovi vise preferirali da zakljucuju debate mnogo ranije, u njihovim bilateralnim susretima.

S pocetka, deklaracija je imala vise tehnicki karakter, cak toliko da se stvarao utisak da su balkanske drzave odlucile da zalece otvorene rane novcem. Jedan veliki broj sada vec zapocetih projekata, ali nedoradjenih, cekali su u nizu, da bi kasnije bili u finalnoj doradi izbrisani. Ni ova poslednja nije uspela da odluci adresu Balkanskog Sekretarijata. Grcka je predlagala da se sekretarijat smesti u Atini, kao jedinoj zemlji EU u regionu. U medjuvremnu, Turska je cvrsto istrajavala da se to ne realizuje i kao zakljucak toga Balkanski Sekretarijat i njegovo stvaraje je ostavljeno za kasnije, za neki drugi susret na nizem nivou. Medjutim, hirovi balkanskih lidera nisu se tu zavrsili.

Milosevic, koji nije nasao za shodno da omeksa njegove kritike na racun NATO, bez obzira na prisustvo dve clanice Alijanse za stolom, predlozio je i uspeo da potpuno ugasi citav jedan paragraf posvecen NATO u deklaraciji. Jugoslovenski predsednik je vise zahtevao vojnu saradnju izmedju zemalja Balkana, izjavljujuci da su one sposobne da same rese njihove probleme. Albanija je, uz malo teskoca, uspela da uvrsti u deklaraciju ono sto je Fatos Nano nazvao "medjuetnicki dijalog" ili drugacije receno jedno obecanje na papiru za otvaranje dijaloga izmedju etniteta u bivsoj Jugoslaviji. Teoretski, albanski premijer moze da sledece godine u Turskoj optuzi Milosevica za nerealizovanje rezolucije, ukoliko do tada ne budu zapoceli razgovori na relaciji Beograd - Pristina.

Ali, u bilateralnom susretu, Nano se nije mnogo trudio oko termnina "medjuetnicki", vec je od Milosevica zatrazio da se svakako sretne sa Ibrahimom Rugovom. Milosevic nije dao nikakvo obecanje, iako je vremena bilo vise nego dovoljno. Od predvidjenih 45 minuta, sustret u cetiri oka trajao je sat ipo, sto je ministar inostranih poslova Milutinovic ocenio kao dobar znak. Cekajuci u hodniku Nanoa i Milosevica, dva ministra inostranih poslova, Jugoslavije i Albanije razgovorali su gotovo istim tonovima, kao i u zatvorenoj sobi. S jednim izuzetkom: njihova gestikulacija i mimika su kazivali da ce tek zapoceti razgovori biti veoma teski.

Sasvim crven u licu, Milosevic je nazvao pozitivnim prvi susret na visokom nivou, jer ih nije ni bilo jos od susreta Hodza-Tito, 1947. godine, ali je stavio do znanja da je veoma rano da se promeni misljenje. Konkretno, jugoslovenski predsednik nije uopste pomenuo Sporazum o obrazovanju, ali upitan da li ce posle susreta sa Nanoom ponovo silom ugusiti studenstke proteste u Pristini rekao da je Kosovo unutrasnje pitanje same Srbije, stavise, 55-snji komunista koji je na engleskom jeziku razgovarao sa Fatosom Nanoom je rekao da Albanija treba da ima u vidu srpsko - crnogorsku manjinu na severu Albanije. Nano je rekao da je to misljenje druge strane, i priznao da osim mogucnosti kontakata, on nije uspeo da ubedi Milosevica u nesto vise, ali je za razliku od njega zatrazio demokratizaciju oba drustva, kao jedine mogucnosti za uvazavanje etnickih zajednica. Kako se posle susreta doznalo, Fatos Nano je pozvao Milosevica da sedne sa predstavnicima Kosova, ali da to nema sanse da se to i postigne do zavrsetka predsednickih izbora u Srbiji. Mnogo drugaciji je bio drugi predvidjeni i tezak susret izmedju Nanoa i Gligorova. Predsednik Makedonije je trebalo da ceka oko sat vremena u svojoj sobi u hotelu "Kapsis", do zavrsetka susreta izmedju Albanaca i Srba. Ipak, on se pokazao veoma strpljivim i rekao da je to prvi put da cuje od jednog albanskog lidera da zahteva Univerzitet Tetova. Nikada tokom nasih susreta Sali Berisa nije od mene zahtevao skolovanje Albanaca na Univerzitetu, rekao je Gligorov Nanou.

Medjutim, susret Simitis - Jilmaz, cini se da je zatamnio sve ostale bilateralne susrete. Dav dana ranije, drugacije nego Nano i Milosevic, Simitis i Jilmaz su odbili da se rukuju, izazavsi na desetine fotografa da glasno uzvikuju, a koji su mozda i dosli na Krit samo zbog tog stiska ruke. To se ipak dogodilo, ali tek sutradan. Uprkos realizaciji susreta na visokom nivou posle samo deset godina, Turska i Grcka, cini se da su jos uvek veoma daleko od nekog resenja za Kipar. Nekoliko dana pred kritski Ssamit, kritski vojni avioni su nadletali ostrvo Rodos, ali bilo kako bilo, Jilmaz nije nasao za shodno da da bilo kakvo objasnjenje. Brojno obezbedjenje cuvalo je turskog premijera i od grcke policije, koja je bila brojno udestrostrucena tokom dana Samita, dok su u medjuvremenu preveliki sastavi dveju deleacija podelili hotel kao Kipar.

S druge strane, ni ostali parovi nisu bili manje mirniji, posebno ne oni na relaciji Makedonija - Grcka i na relaciji Makedonija - Bugarska. Pozivajuci se na konflikt sa Grckom, oko naziva drzave, Gligorov je rekao da svaki narod ima pravo da sebe naziva onako kako zeli i dodao da ne namerava da odustane od imena Makedonija, posto se kako se seca da je taj deo Balkana tako nazivao i njegov deda.

Samit na Kritu, gde se svakako uocavala tendencija da se sedne i razgovara, imao je osim mnogih ogranicenja i jednu specificnost. Nigde nije bilo zapadnoevropskih ili pak americkih moderatora. Izgledalo je da su posebno Grci bili veoma ponosni sto su uspeli da okupe predstavnike osam balkanskih zemalja, bez pomoci Zapada. U pokusaju da se pretvori u lokomotivu Balkana, Grcka je nekoliko puta istakla "nezavisnost Samita" od ostalih zapadnih saveznika. Kroz tu prizmu, mozda se mogu klasificirati i balkanski lideri, od kojih se deo, kao Milosevic, izjasnili za jedan Balkan za balkance. Po njemu, evropljani su cesto izazivali tragedije na Balkanu, podsticuci ratove i konflikte. S druge strane, Fatos Nano se pridrzavao druge linije, da Balkan treba da saradjuje sa EU i SAD i da sta vise, treba da primeni zapadne modele u stvaranju institucija. Nano je otisao toliko daleko da je zatrazio i jedan Balkanski Sengen, iako Krit nije dao mnogo nade za jedno takvo usaglasavanje koncepata. Fatos Nano je isto tako rekao da ako zelimo da izgradimo Balkan, treba da koristimo i izvore Zapada, iako je za istim stolom Milosevic rekao da je Jugoslvija spremna da ostvari carinsku Uniju evropskog tipa, a ne precizirajuci sa kojim drzavama.

Iskazane tvrdoglavosti, ugavnom tokom bilateralnih susreta izgladjivele su se u stvari za Okruglim stolom. Grcka, Jugoslavija, Makedonija, Turska i svakako Albanija, vise su Samit koristili za bilateralne razgovore i snazno su zahtevali da se Samit institucionalizuje, kako bi se odrzavao svakih sest meseci. Ali, citava serija izbora koji predstoje na Balkanu, kao i zakljucak o nastavku zapocetih pregovora ukjljucujuci i onaj albansko-srpski, cini se da su odlozili sledeci susret za naredni oktobar.

Ipak, sledece godine, u slucaju da se planirani bilateralni susreti i odrze, ne zna se da li ce u njima biti prisutni isti predsednici drzava i vlada. Sledece godine, gledajuci promene u Crnoj Gori, mozda ce Djukanovic doci u Antaliju, kao predsednik jedne federalne drzave i ne iskljucuje se da zajedno rame uz rame sa njim bude i ultranacionalista Seselj.

Tada ce balkancima biti veoma tesko da pronadju drugu polovinu Simitisove recenice na otvaranjnju Samita. "Dolazimo iz iste proslosti". Isto kao na Kritu, bice veoma tesko dati odgovor na pitanje da li predstoji jedna zajednicka buducnost, kao sto vec postoji jedna zajednicka proslost. Balkanci bi u stvari pozeleli da njihova buducnost uopste ne lici na proslost i zato postoje razlozi da je njima cesto neophodno da za njihov sto pozovu nekoliko Amerikanaca ili evropljana. Desava se da oni dodju sa jednostavnim odgovorima, ali cesce odgovori su slozeniji- kao sto je Bosna, ili jos gore, kao Kosovo.

AIM TIRANA Ben BLUSHI