NARUSAVANJE ETNICKE STRUKTURE VOJVODINE

include

Polozaj madjarske manjine u Jugoslaviji

Godinama stabilna i cvrsto ukotvljena u vojvodjanski multietnicki prostor u kome zivi 27 etnickih grupa, madjarska nacionalna manjina u Jugoslaviji poslednjih godina prezivljava burne promene.

AIM, BEOGRAD, 9. 11. 1997.

Prema najnovijem istrazivanju Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji u proteklih pet godina iz Vojvodine se iselilo vise od 30 hiljada vojvodjanskih madjara. Popisom stanovnistva iz 1991. ova najveca nesrpska etnicka populacija u Vojvodini brojila je 339.491 stanovnika ili vise od 16 odsto ukupne populacije Vojvodine. Danas u Vojvodini zivi oko 300 hiljada Madjara. Mnogi mladi ljudi emigrirali su iz straha do rata i mobilizacije, pritisaka ekstremnih nacionalista i ne reagovanja rezima. Poslednji podsticaj za dalje iseljavanje je proslogodisnji izborni uspeh Seseljevih radikala u Vojvodini i masovno naseljavanje izbeglica iz Bosne i Hrvatske upravo u gradove u kojima zive Madjari.

Tibor Pal, poslanik Demokratske stranke Vojvodjanskih Madjara optuzio je radikalske opstinske vlasti u Temerinu da manipulisu izbeglicama kojima masovno dodeljuju placeve za izgradnju kuca bas u delu opstine gde zive Madjari. U ovoj vojvodjanskoj varosici od 24 hiljade stanovnika, 9.600 su Madjari, prihvaceno je cak 5,5 hiljada izbeglica. Predstavnici madjarskih partija i politickih organizacija protumacili su to "smisljenim potezom za menjanje strukture stanovnistva. Mesovita Vojvodina je inace primila vise od 200 hiljada izbeglica ili 42 odsto od ukupnog broja ljudi izbeglih u Srbiju. Poremecaj u broju stanovnistva i "tiha" politika etnicke rekonstrukcije Vojvodine-zloupotrebom izbeglica- lancano je uticala i na suzavanje drugih prava nacionalnih manjina, koje si inace zagarantovane ustavima i Srbije i Jugoslavije: od upotrebe maternjeg jezika i pisma do ucesca u organima vlasti u sredinama gde su Madjari vecina.

U ovoj skolskoj godini nastava osnovnog obrazovanja na madjarskom jeziku odvijala se u 29 vojvodjanskih opstina, tacnije u 83 osnovne skole i 35 izdvojenih odeljenja. Pohadja je vise od 22 hiljade osnovaca. U poredjenu sa proslom godinom broj odeljenja se smanjio za 18 i to u opstinama Subotica, Senta, Backa Topola, Sombor, Novi Knjazevac. Prema vazecim dokumentima zemlje odeljenja za vaspitanje i obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina mogu se organizovati ako se za upis u prvi razred prijavi najmanje 15 ucenika. Uz saglasnost srpskog ministra prosvete taj broj moze biti i manji. Smanjo se i broj pripadnika svih nacionalnih manjina pa i Madjara, koji studiraju na maternjem jeziku. Madjari u srednjim skolama i na studijama ne mogu koristiti udzenike iz Madjarske cak ni za predmete poput matematike ili fizike koji nisu ideoloski obojeni. Madjarski poslanici vec godinama ukazuju, a drzava ne reaguje, na problem pomanjkanja nastavnika i udzbenika za izvodjenje nastave na njihovom maternjem jeziku. Nije im dozvoljeno ni polaganje prijemnih ispita na fakultetima na madjarskom jeziku cak i na studijama koje se i inace odvijaju na madjarskom. Dakle svrseni srednjoskolac Madjar koji je na svom jeziku zavrsio gimnaziju ne moze polagati prijemni ispit na Filozofskom fakultetu-Odsek za madjarski jezik, na madjarskom jeziku. Poslednjih godina ucenici cak i neizucavaju nacionalnu istoriju. Sto zbog pomanjkanja para a vise zbog nedostatka politicke volje vojvodjanski Madjari bez obzira na zakon sve manje mogu da se obrazuju na svom jeziku.

Polako nestaju i visejezicne ulicne table i visejezicni napisi organa i organizacija cak i u Novom Sadu.O opstinama gde su radikali na vlasti o ovom problemu je i izlisno govoriti.

Ugrzena ljudska prava madjarske nacionalne manjine u Vojvodini evidenta su i u politickom zivotu. Visestranacki izbori u Vojvodini najbolji su pokazatelj etnickog prekrajanja izbornih jedinica, kojim je vladajuci rezim vec unapred osujetio izborni uspeh Madjara. Doduse i madjarske politicke stranke su bez sumnje doprinele tome. Posvadjane u krug "otimale" su glasove jedne drugima na stetu spostvenog naroda.

Prema izvestaju Helsinskog komiteta na poslednjim lokalnim izborima avgusta ove godine za Skupstini mesne zajednice u Debeljaci, opstina Kovacica, ne vazecim zakonskim dokumentom predvidjeno je uvodjenje dvodomne skupstine sa vecem naroda i veceg gradjana. U Debeljaci je na vlasti Srpska radikalna stranka, ciji su lokalni funkcioneri jednostavno primenili zakon namenjen Kosovu, kojim se onemogucavaju Albanci da "osvoje" lokalnu vlast, kako bi sprecili Madjare koji cine 60 odsto stanovnistva Debeljace da "preuzmu" mesnu zajednicu. Na izbornoj listi postojale su dve kolone: u prvoj su biraci mogli da glasaju samo za 12 Srba, dok su u drugoj mogli da se opredele za 13 predstavnika, nezavisno od njihove nacionalne peripadnosti. Reakcije Madjara cak i subotickog gradonacelnika Jozefa Kase ostale su bez odjeka.

Helsinski odbor upozorava i na sve manju zastupljenost vojvodjanskih Madjara i ostalih nacionalnih manjina na rukovodecim mestima u policiji, pravosudnim organima skolama, drzavnim preduzecima i to u opstinama u kojima zivi najveci broj Madjara. Navodi se primer Subotice u kojoj Madjari cine 42,5 odsto stanovnistva, Srbi i Crnogorci 16 odsto, Hrvati u Bunjevci 22,5 odsto i ostali 19 odsto: nacelnik policije je Srbin kao i vecina zaposlenih policajaca, predsednik Opstinskog suda je Srbin, a od 29 sudija 15 su srpske,crnogorske ili jugoslovenske nacionalnosti, sedmorica su Madjari i isto toliko sudija su Bunjevci. Slicna je situacija i u Okruznom sudu koji obuhvata teritoriju najnaseljeniju madjarskim zivljem. Svi predsednici sudova i tuzioci su Srbi, dok je postotak sudija pripadnika nacionalnih manjina ispod 4o odsto, iako one cine vise od 70 odsto stanovnistva subotickog regiona. Medju 14 subotickih direktora preduzeca samo je jedan Madjar, dok su u 23 suboticke osnovne skole 17 direktora Srbi i Crnogorci, cetvorica Madjari i dvojica Hrvati.

Naglim osiromasenjem Vojvodine zbog centralizovane raspodele sredstava i odlivanja novca u Beograd, koji raspolaze i vojvodjanskim parama, stanovnistvo Vojvodine koje hrani citavu zemlju jedva sastavlja kraj s krajem. Posebno su ugrozeni seljaci-poljoprivrednici, koji su, pogodjeni haosom u agrarnoj politici i besprimernom pljackom drzave, poslednjih godina i bukvalno na rubu siromastva. Vojvodina je inace proizvodjac vise od 80 odsto trzisnih viskova poljoprivrednih proizvoda u Jugoslaviji. Ovakvom politikom je posebno ugrozena madjarska nacionalna manjina, koja je prema zvanicnim podacima Zadruznog saveza Vojvodine i najveci proizvodjac trzisnih viskova hrane.

I dok jugoslovenska drzava u pogledu nacionalnih manjina mase ustavnim resenjima u kojima i odsta nacionalne manjine uzivaju sva ljudska prava i to u skladu sa medjunarodnim kodeksima, nacionalne manjine u Vojvodini prema svim anketama zive u strahu od nabujalog nacionalizma, sve vise upisuju decu u srpske skole, a prema svim skorasnjim anketama razmisljaju i o iseljavanju. Njihove partije nasatale u vreme homogenziacije Srba imaju preca posla:kako osvojiti vlast. A kad je i dobiju svadjaju se medjusobno neodoljivo podsecajuci na srpsku politicku scenu.

U Jugoslaviji politicka elita nema volje da se bavi nacionalnim manjinama. Od njih drzava trazi da budu lojalni gradjani ove zemlje, iako u njoj nisu ravnopravni. Podsecanja radi u nekadasnjoj vladi Milana Panica postojalo je Ministarstvo za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. Te sada vec daleke

1. zapocet je i dijalog sa predstavnicima nacionalnih manjina u Jugoslaviji. Gospodin Panic je smenjen a doticno Ministarstvo se vise ne cuje. Danas je u Srbiji i Vojvodini Seselj u modi. Po trendu ne zaostaje ni iseljavanje vojvodjanskih Madjara.

Snezana Radovic (AIM)