KRITSKI SAMIT I MAKEDONIJA - KRATKOTRAJNA ISTORICNOST

AIM Skopje, 09.11.1997

Sastanak sefova drzava ili vlada zemalja jugoistocne Evrope na grckom ostrvu Krit bio je istorijski - dok je trajao. Bili su jos istorijski mini samiti na bilateralnom planu, iako su se odvijali na marginama glavnog susreta. nekim od tih susreta se jos i pridake romanticarski atribut da svaki susret suseda na Balkanu treba da bude nesto vanredno, nesto istorisko, premda je svima jasno da susreti takve vrste vec odavno treba da budu normalna svar. Posebno u Evropi i posebno sada.

Samo sto je zavrsio i mada jos uvek nije izveo analizu iz koje bi izvukao negativni zakljucak o rezultatima susreta na Kritu, makedonski predsednik Kiro Gligorv je medju prvima, a ko ne i prvi "spustio loptu" i upozorio da ipak ne treba insistirati na tolikoj istoricnosti samita u Kritu. Izrazivsi uzdrzanost u odnosu na istorijski karakter sastanka, Gligorov je rekao da treba biti uzdrzan, jer rezultate tek treba ocekivati. Vazno je, tvrdi makedonski predsednik, sto se uvidelo da je saradnja nuzna i da su balkanski lideri u stanju da sami, bez posrednika otvaraju dijalog o spornim pitanjima.

Limitirani na taj nacin, prakticno prunudjeni da se krecu na veoma malom prostoru, ovdasnji posmatraci, osobito oni bliski ili u sluzbi vlasti, pokusavaju da vaznost samita ucvrste na cinjenici da se sastanak ipak odrzao i da se bar o necemu razgovaralo. Mora se priznati da je to premalo argumenata, koji bi podrzali prve ocene da su se na Kritu dogadjale stvari koje ce preokrenuti istoriju u ovom delu Evrope. Euforicna, provladina i u vlasnistvu drzave i vladajuce partije, "Nova Makedonija" ipak, valjda nedovoljno dobro brifirana, uzbudjeno u uvodniku na dve kolone tvrdi da je na Kritu nestao Balkan!

Ozbiljni analiticari bi se s tim tesko slozili, tim pre sto upozorenje Gligorova da se u hvaljenju samita na Kritu ne preteruje, gledaju kao ma pokusaj da se jos sada pripremi jvanost da ne ocekuje nista spektakularno, jos manje novo. Takodje, analiticari, posebno oni iz krugova bliskih opozicije, strahuju od mogucnosti da se na paralelnim bilateralnim samitima na Kritu nije dogodilo ili jos gore, dogovorilo nesto sto bi jos vise pogorsalo makedonsku poziciju na Balkanu i u Evropi.

Naprotiv, iako suzdrzano i u strahu da im se jos jednom ne prigovori za pristrasnost, opozicioni analiticari ipak tvrdo upozoravaju da je predsednik Gligorov, kao najpozvaniji, u nekoliko prilika pre susreta na Kritu, katastrofalno relativizirao pojedine temlejne, potporne tacke makedonske strateske pozicije. Da je nedopustivo neodgovorno na Krit krenuo bez ikakve platforme, sto samo povecava strahovanje da se na tajnim "istorijskim" sastancima ipak radilo, kao i do sada bez kompasa, ili odgovornosti. Otuda, upozoravaju, njegova naknadna uzdrzanost.

Tacno je da je Gligorov na domacem "samitu" sa liderima opozicionih partija dobio uopstenu podrsku, koju je koristio na Kritu. Medjutim glavni hendikep njegovog samita kod kuce kao i onog na Kritu bio sto niko od ucesnika nije niti imao, jos manje pokusao da ponudi, i u krajnjoj liniji imao mandat da prihvati nekakvu platformu. Samit na Kritu je zavrsio bez Rezolucije, bez nekog dogovora koji obavezuje, izuzev iznetog stava koji vrvi od opstih konstatacija sistema medjunarodnih odnosa. Usvojen je minimalni tekst, koji nikog posebno ne obavezuje, i koji bi u krajnjoj liniji mogao bi da vazi i za Ruandu i Burundi.

Problematizuju se cetiri krupna pitanja iz oblasti makedonskih odnosa sa susedima, koja ovi izdizu na nivo vitalnih nacionalnih interesa. To su nedefinirana granica - sa SR Jugoslavijom, pitanje jezika - sa Bugarskom, autonomija Albanaca u zapadnoj Makedoniji - sa Albanijom i imena Republike Makedonije

• sa Grckom. Gligorov je u par meseci pre susreta sa svojim kolegama iz susedstva na Kritu, sva tri pitanja relativizirao.

Predsednik Gligorov je u Poljskoj pitanje imena Makedonije relativizirao na dva nacina: Najpre time sto se saglasio da se poseta Varsavi ipka odrzi i da se drzavni dogovori ne potpisu jer Poljska ima "probleme sa imenom". Naime, Poljaci, kako sami kazu, nece na samom ulasku u EU da rizikuju i izazovu srdzbu Grcke. Aleksandar Kvasnjevski je jasno porucio Gligorovu da dogovore sa Makedonijom mogu da se potpisu samo pod imenom FYROM, pod kojim se ova drzava vodi u UN i posebno u EU. Konacno Kvasnjenski je predocio Gligorovu, da je Makedonija, konacno, to ime i sama prihvatila.

Gligorov je, suocen time, pokusao da amortizuje udarac i onako iz topa i sasvim neodgovorno izjavio da je makedonski narod "ime svoje drzave odabrao na referndumu" i da je zatim "upisao u ustav". Time je, u stvari, definitivno relativizirao pitanje imena drzave, i sto je najvaznije resenje spora sa Grckom. sada vec nije nikakva tajna da se Makedonija u saobracaju sa svetom mora pridrzavati pravila koje je nametnula Atina ultimativnim zahtevom, prihvacenim u EU kao nacionalni interes Grcke. Naime mora da prihvati odrednicu FYROM u medjunarodnom politickom i inom soobracaju.

Potom, samim time sto je Glogorov rekao da je ime Makedonije izabrano na referendumu i upisano u Ustav republike, ceo spor sa Grckom smestio u dogovornu sferu. Prema tome, ako je ime Republike izabrano arbitrarno, politickom odlukom, onda se na isti nacin moze i promeniti.

Javnost je na to reagovala uzbudjeno, pokusavajuci da amortizira situaciju. Uzalud. Gligorov je, ranivsi se u nogu, krenuo na Krit na "istorijski" susret sa Kostasom Simitisem, prvi dosada na viskomom nivou izmedju Makedonije i Grcke. Susret je odrzan.

Cim je odrzan, prestao je da bude istorijski. Cak sto vise, jedan od ucesnika, Gligorov, je pozurio da mu skine oreol istoricnosti, rekavsi da ipak treba sacekati rezultate. Drugo mu i nije preostalo.

Osim toga sto su se sastali, Gligorov i Simitis nisu imali nista konkretnije da prikazu kao rezultat tog susreta. Izuzev da su Grci iskoristili priliku da kazu da se pregovori oko imena nastavljaju, a Makedonci da potvrde da nece popustiti. Veoma, tanko da bi bilo istorijski vazno, egzistencijalno znacajno.

Gligorov je, relativizirajuci ime, upao u sopstvenu stupicu i oslabio poziciju Makedonije i u odnosu na aktuelni spor sa Bugarskom, koja negira postojanje makedonskog jezika.

Pre nesto vise od dva meseca, makedonski predsednik je izjavio da je "proces debugarizacije Makedonije okoncan". Naravno, i ovaj iz serije gafova nije prosao bez kritike u javnosti. Kao po obucaju, ponovno uzalud.

Ako se, u kontekstu izjave Gligorova da je njegova drzava ime stekla na referendum 1991 godine, stavi i "okoncanje debugarizacije", onda Bugari mogu sa pravom da tvrde da je Makedonija bila bugarska sve do tog momenta.

Ovdasnja javnost s pravom zamera Gligorovu na takve prestupe u javnim nastupima, i to do te mere, da pojedinci cak zlurado komentiraju da su takvi potezi pretsednika "najveci doprinos bugarskoj kauzi na Balkanu".

Naime, Bugarska, od razdruzivanja Makedonije iz SFRJ, uporno nastoji da afirmise tezu da su Makedonija i Bugarska dve drzave istog naroda. Kao sto su Nemacka i Austrija. Ili, da ne bi bilo ikakvih dilema, veoma uporno se ovih dana uzima primer Rumunije i Moldove. Moldova je prihvacena kako primer drzavotvornog posla Kominterne, i sada se vec ustolicena u medjunarodnoj javnosti kao druga drzava rumnuskog naroda. Posto je bugarska istoriografija uporno tvrdila i tvrdi jos intenzivnije ovih dana da je Makedonija takodje tvorevina svetske orgnaizacije komunista, onda se izvlaci paralela i, tipicno silogisticki zakljucak, da je analogija primenjiva i u slucaju Bugarske i Makedonije. Da se i u ovom slucaju radi o vesrackoj, od Kominterne stvarene, stvarnosti dveju drzava jednog istog naroda, koje ce se nakada u boljnim uslovima ispraviti njihovom prirodnom unijom.

Ta se teza najlakse brani uspostavljanjem identifikacije putem jezika, pa otuda zvanicna Bugarska uporno insistira na tome da makedonski jezik ne postoji. Kao i sa Poljskom, tako i sa Bugarskom, na potpis ceka ceo korpus dogovora o radanji. Ovog puta zbog nepostojanja makedonskog jezika u drzavi koju je Bugarska madju prvima priznala pod imenom Makedonija.

tako, niti je, nesto malo manje "istorijski", susret Gligorova sa bugarskim premijerom Ivanom Kostovim dao neki opipljivi rezultat. Spor oko jezika ostaje i odlaze se kao uostalom i ostali sporovi, do daljnjega u ime mira na Balkanu.

Nista manje spektakularan i "istoriski" u ocima drzavnih propagandista, ali i prema otsustvu rezultata, nije bio ni susret Gligorova sa albanskim premijerom Fatosom Nanom. Albanski premijer je, istini za volju, bar javno prihvatio prividnu koncesiju u odnosu na dosadasnju politiku Tirane prema Makedoniji. U prvom redu, deklaratibnim otkatzivanjem podrske vaninstitucionalnim metodima etnickih albanskih partija u politickom zivotu Makedonije. Dao je Gligorovu podrsku u resavanju problema iz viskokog obrazovanja Albanaca u Makedoniji. Podrzao je, kako je saopsteno, makedonsku politiku da se na Pedagoskom fakultetu u Skopju obrazuju nastavnicki kadrovi atnickih albanaca. Inace, nije nikakva tajna da je obrazovanje etnickih Albanaca u makedoniji na njihovom maternjem jeziku, manipulativna operacionalizacija strategije radikalnog albanskog politickog etniteta na Balkanu da se u Makedoniji dobije status kondominijumskog, drzavotvornog naroda. Zamisoa je da se preko pitanja obrazovanja izvede legalizacija dvojezicnosti Makedonije. Takva dvojezicnost je uvod u stvaranje drzave Makedonskog i Albanskog naroda, ili druga albanska drzava na balkanu. Slicno kao i sa Bugarskom, Makedonija ovog puta treba da bude druga drzava albanskog naroda - dve drzave jednog naroda.

Nezavisni albanski intelektualci se, inace , protive ovakvim manipulisanjem javnosti, i uporno zahtevaju da se kvalitet ukupnog obrazovanja podigne na visi nivo.

Fatos nano je koncesijama Gligorovu pokusao da uhvati prikljucak sa politikom umerenih albanskih partija i pojedinih intelektualaca, ali predsednik Redjep Mejdani nije propustio priliku da prakticno uokviri tu koncesiju premijera Albanije u ram definicije Makedonije kako gradjanske drzave. Sto nekim analiticarima sa desnice govori da se radi o istim ciljevima, samo sto je Nanova takticka verzija pragmaticnija.

Veliko je pitanje kakav mandat ima Fatos nano, a jos vece na sta se to obavezao Gligorov na susretu s njime? Postoji bojazan da ce umereni albanski politicari u Makedoniji, osobito koalicioni partner u vladi, Partija za demokratski prosperitet (PDP) zahtevati da se na skopskom univerzitetu "Sv.Kiril i Metodij" uvede paralelna nastava na labnskom jeziku, sto nece biti po volji makedonskim nacionalnim snagama u ovoj visokoskolskoj ustanovi i javnosti.

Krug makedonskih problema sa susedima zatvara pitanje granice sa Jugoslavijom, koja se predugo definise, a veoma je daleko od njenog definitivnog iscrtavanja. Ovo se pitanje drzi otvoreno i intenzivira zavisno od potrebe SRJ i Milosevica. Nedefinisana granica, koja je inace jasna, ali je isto kako i sve ostalo relativizirana zbog nemoci rezima Kire Glogorova. sadasnjoj eliti na vlasti od samog pocetka po svemu sudeci cilj i nije bio da se drzava definise do te mere precizno pa da na severu bude potrebna i granica. Makedonija se konacno poslednja razdruzila od SFRJ, kada je vec nije ni bilo. Susret Gligorov-Milosevic, kako ni svi ostali mini "samiti" limitirane i kratkotrajne istoricnosti, nije nista opipljivije doneo. Jednostavno i ova je prilika iskoriscena da se potvrdi da sa Makedonijom postoje otvorena pitanja. kao sto se uostalom i dogodilo sa ostalim sugovornicima Gligorova.

Makedonija je na samitu na Kritu u ime dijaloga prihvatila da razgovara o svim vitalnim pitanjima. Otvorila je time sve sporove, ne uspevsi, medjutim da zatvori ni jedan.

Za makedoniju je samit na Kritu bio kruna relativizacije, jer je samo ona bila spremna sa svima sa razgovara o problemima koji svi ti susedi zapravo izazivaju, a nije uspela da otvori nie jedno pitanje vezano za njene interese. Kao sto su, na primer, garancija granica, prava njenih manjina kod istih suseda i, konacno utvrdjivanja saradnje na principima medjusobnog priznavanja na trajnim osnovama, a ne kao privremena drzava nastala raspadom SFRJ, kao "etnitetu tudje politicke volje, nastanjen manjinama svojih suseda".

Takav ishod samita na Kritu je vec postao ocigledan. On ce se meriti na globalnom planu Balkana, a ne na bilateralnom, uprkos "istoriskim" susretima, koji nazalost nisu doneli nista izuzev lepih reci.

AIM Skopje SLOBODAN CASULE