FILTRIRANJE PREKO KOSOVA!?

Samit sefova drzava ili vlada balkanskih zemalja grcki domacini su pripremali sa ne bas malo ambicija. Naravno, svako je imao svoju racunicu i, na kraju dvodnevnog rada, posto se ispostavilo da su konkretni medjubalkanski sporovi vrlo duboki, a ambicije toliko suprotstavljene, skup na Kritu je zavrsen uobicajenim lepim zeljama. Istina, prihvacen je stav o odrzavanju samita naredne godine, ali nije rec o tzv. institucionalizaciji, nego jednostavno o stavu da se takav skup odrzi. Zapravo, grcko-jugoslovenski projekt o institucionalizaciji koji je insistirao na formiranju zajednickih politickih i administrativnih organa, kao oblika visestrane balkanske regionalne saradnje, nije bio prihvatljiv za vecinu ucesnika i, jednostavno tiho je odbacen. Takvih projekata bilo je i u proslosti i nisu mogli proci, pre svega zbog dubokih medjusobnih podozrivosti i teskih, uglavnom dvostranih, ali i visestranih sporova i rivalstava. Odprilike tako su se pripremali i zavrsavali i sastanci eksperata i visokih predstavnika ministarastava spoljnih poslova o visestranoj ekonomskoj saradnji u drugoj polovini sedamdesetih i skupovi sefova diplomatija u drugoj polovini osamdesetih godina.

Medjutim, za izmuceni Balkan, koji nema bas lepih izgleda za skoro izvlacenje iz istorijski nasledjene dzungle, sam cin sastajanja pa i lepe zelje ipak nesto znace. Uostalom, to je prvi skup balkanskih zemalja ikada odrzan do sada. Takodje, upravo na Kritu su odrzani neki bilateralni susreti, koji bi se inace tesko organizovali, a neki se ne bi mozda uopste mogli organizovati. Zbog toga najatraktivniji dogadjaj bio je susret izmedju albanskog premijera Fatosa Nanoa i jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. Kontakata na takvom nivou izmedju Tirane i Beograda nije bilo vise od pola veka. Pre ovoga, sredinom l946.godine u Beogradu su se sastali i razgovarali vodje revolucija u svojim zemljama Josip Broz Tito i Enver Hoxha. U proteklih pola veka odnosi izmedju Beograda i Tirane su bili takvi da nikada nije ni ucinjen pokusaj da se organizuje susret na najvisem nivou.

U ovakvim odnosima i sam cin sastajanja je poseban dogadjaj. Bolje je razgovarati i pregovarati, nego od protivnika napraviti crnog djavola, pretiti mu ili sa njim ratovati. To je poznato svima. Ali, nevolja u ocenjivanju ovakvih skupova i razgovora u njima je u tome sto se na Balkanu diplomatska maksima: bolje pregovarati nego ratovati, shvata i primenjuje sasvim drugacije od njene izvorne poruke. Mali balkanski mocnici odavno shvataju i praktikuju diplomatiju kao vestinu odrzavanja ili sticanja prednosti na prepad, prevaru ili grubim pritiscima. Ima cak nekog uzivanja u tome ako se bas potpuno uspe u prebacivanju protivnika ili rivala zednog preko reke. To je najvisi nivo finoce, koji je do sada postigla balkanska diplomatija. Inace, kao sto je poznato i kao sto su svi do nedavno mogli videti, najprakticnija sredstva politike i diplomatije bili su propagandisticko ocrnjivanje drugog, manje ili vise otvoreno ratno huskanje, pretnje i upotreba sile. Sa takvom politikom nisu se mogli resiti teski balkanski problemi i, delom i zbog toga, Balkan se suocava sa problemima iz proslog i pocetka ovog veka.

Kada je rec o motivima i ambicijama, a delom i ponasanjem ucesnika, samit na Kritu je na neki nacin potvrdio ova obelezja balkanske diplomatije. Stara parola: Balkan balkanskim narodima, koju su uzvikivali mali balkanski mocnici u proslosti jos jednom se pokazala neprihvatljivom za sve. Grcki domacini nisu krili da zele da predvode na Balkanu, ali za takvu svoju ulogu, pored istorijskog saveznika u Beogradu, mogli su da racunaju samo jos na podrsku Albanije, koja u normalnim uslovima na takvu ulogu nikada ne bi pristala. Tesko bolesna Srbija, pored ostalog i zbog kompleksa velicine, ni malo ne zaostaje za Grckom u takvim ambicijama, ali njenom vladaru sada je najvaznije da moze negde da se pojavi van granica svog poseda, makar sve ostale u sebi smatrao nedoraslim. Poznate su i nekadasnje rumunske ambicije u tom smislu. Ako trenutno nema takvih vizija o svojoj ulozi na Balkanu, Bugarska, svakako ne bi prihvatila da je predvodi Grcka, eventualno sa Beogradom, a o tome kako na sve to gleda Turska ne treba ni govoriti. Makedonija i Albanija ne bi se osetile dobro pod bilo cijim tutorstvom.

U ovoj slozenoj konstelaciji odnosa, Albanija se nalazi u posebnom polozaju. U normalnim okolnostima nijedna vlada u Tirani, ako bi i pristala na samit na Kritu, ne bi pristala na razgovor sa Milosevicem koji nece resiti nista, a Milosevicu ce dobro doci u propagandne svrhe. Ne moze se jos reci da li je vlada u Tirani imala u tom smislu nekih iluzija, ali je imala dovoljno elemenata za jasno zakljucivanje. Najznacajniji je bio razgovor vodjen pre nekoliko nedelja u Njujorku izmedju sefova diplomatija Paskalja Milja i Milana Milutinovica. Naravno, mogla je da procenjuje korisnost sastanka na Kritu izmedju Milosevica i Nanoa i na osnovu ponasanja Beograda na Kosovu proteklih nedelja.

U izjavi, posle jednoipocasovnog razgovora sa Fatosom Nanoom, Milosevic je doslovno ponovio ono sto je Milutinovic rekao Miljou u Njujorku. Da je Kosovo unutrasnji problem Jugoslavije, pre svega Srbije i da pitanje manjina treba resiti globalno u svim balkanskim zemljama, u skladu sa poznatim medjunarodnim standardima, pri cemu je jasno podvucena uslovljenost i paralela izmedju Srba i Crnogoraca u Albaniji i Albanaca na Kosovu. Naravno, nije poznato sta su Nano i Milosevic rekli jedan drugom, ali po uopstenosti Nanoove izjave posle razgovora moze se zakljuciti da, kada je rec o Kosovu bilo vrlo malo saglasnosti. Sadrzaj razgovora o normalizaciji odnosa izmedju dveju zemalja, na cemu insistira Beograd, tek treba da se potvrde, ali iz sadasnje perspektive stanja i na Kosovu i u Albaniji, tesko je zamisliti da ce Albanija pristati na neko brzo otopljavanje ignorisuci probleme na Kosovu.

Uoci odlaska na Krit, Nano je rekao da ce da razgovora sa Milosevicem bez predrasuda i da ce to biti razgovor sa istorijskim neprijateljem Albanaca. "Kosovo ce biti tema sa kojom cu otvoriti razgovor sa Milosevicem", rekao je Nano. Upravo na tome je insistirala prva informacija iz Tirane o razgovorima Nano-Milosevic. Zanimljivo je sto su gotovo citavog prvog dana samita na Kritu, u Tirani objavljivane informacije o tome da je susret doveden u pitanje. Navodno, Milosevic je bio raspolozen za susret, ali je odbijao da razgovara na temu Kosova. Ako je ovo tacno, onda to je jedina koncesija koju je povodom Kosova ucinila srpska strana.

U Tirani su znali kako ce se reagovati na Kosovu, pa je uoci odlaska na samit Nano u opsirnom intervjuu organu svoje partije "Zeri i Popullit" izmedju ostalog rekao: "Mi ne idemo tamo da bi smo zamenili zakonite vlasti Kosova, politicke faktore koji predstavljaju i uzivaju podrsku albanskog naroda na Kosovu. Mi ne idemo da zamenimo Demokratski savez Kosova, predsednika Demokratskog saveza Kosova gospodina Rugovu i druge tamosnje politicke snage koje treba otvoreno da traze od Milosevica dijalog sa Beogradom. Dakle, direktni dijalog izmedju Beograda i Pristine bice taj koji ce definitivno resiti probleme. Mi idemo tamo da bismo izrazili i u ime vlade nasu viziju i zahtev da se i na Kosovu institucionalizuje demokratija, da se zastite ljudska prava i slobode i da se u praksi ostvare vrednosti evropske civilizacije."

Velike sumnje u susret Nano-Milosevic izrazila je i cela albanska opozicija. Ona nije nacelno bila protiv razgovora, ali je iskazala veliku bojazan u to da je Milosevic spreman da ucini bilo sta pozitivno na Kosovu i da je jedini njegov interes poboljsanje imidza u svetu i probijanje izolacije. Insistirajuci na posredovanju SAD ili na zajednickoj evro-americkoj posrednickoj misiji, albanska opozicija je na jedva prikriven nacin odbila grcke ambicije da posreduje u trazenju kosovskog resenja.

Medjutim, ono sto se mozda nije moglo reci jasno i otvoreno u Albaniji, receno je bez uvijanja na Kosovu. Reakcije u Pristini bile su negativne, a nijanse su bile samo izraz stila u nacinu iskazivanja nezadovoljstva i neslaganja. U tom smislu identicne su bile i izjave politicara i komentari u stampi. Medjutim, sva osecanja su izgleda izrazena uglavnom formulacijom o preuranjenosti susreta, zatim predskazivanjem neuspeha i ocenom da ce ovaj susret dobro doci Milosevicu da se u propagandnom delovanju prema unutra i prema svetu predstavi kao mirotvorac, demokrata i zagovornik ravnopravne saradnje. Ne kaze se jasno, ali se izrazava bojazan da ce susret Nano-Milosevic ostetiti unutaralbansko jedinstvo, odnosno produbiti unutaralbanska neslaganja. Sto se tice posredovanja, u Pristini je bez uvijanja receno da Grcka ne moze da se nadje u toj ulozi, zbog toga sto je uvek bila pristrasna, na strani Beograda, cak i za vreme rata u Hrvatskoj i u Bosni.

Vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova u vise navrata je izjavio da je na Albaniji da odluci o svojim medjudrzavnim odnosima, ali da ce o kosovskom pitanju odlucivati gradjani Kosova. Uoci samog samita na Kritu, Rugova je, ponavljajuci ovaj stav, rekao da je Grcka trebala da pozove i kosovske predstavnike. Najcelovitiji albanski pogled o tome iznela je vlada kosovskih Albanaca koja deluje u egzilu. U njenoj izjavi, izmedju ostalog se kaze: "Vlada Republike Kosova smatra da se ni o cemu na bilo kom skupu ne moze govoriti o kosovskom pitanju bez poziva, bez prisustva i bez direktnih razgovora sa zakonito izabranim predstavnicima naroda Kosova. Okrugli stolovi u kojima ucesnici nisu u istim pozicijama, nisu jednako snazni i ravnopravni u izrazavanju svojih stavova i opredeljenja, ne mogu dati rezultate koje ocekuje narod Kosova. Okrugli stolovi regionalnih drzava sa osetnim medjusobnim rivalstvima, u kojima se poziva kriminalni rezim kakav je onaj u Beogradu, tesko mogu dati rezultate. Vlada Republike Kosova izjavljuje da niko drugi osim izabranih predstavnika naroda Kosova, nema mandat i ne moze da razgovara u ime Kosova ili da preuzme odgovornost za bilo kakvo resenje na Kosovu." Savetnik Fatosa Nanoa, Vladimir Prelja nakon sastanka Milosevic-Nano, rekao je novinarima na Kritu da je ova izjava "...sasvim u redu i van diskusije. Ne znam zasto se od ovog susreta pravi problem. Nema albanske vlade koja svoje odnose sa Jugoslavijom nece filtrirati preko Kosova."

AIM Pristina Fehim Rexhepi